Crna inspiracija: Tragedija u Pragu i fenomen masovnih ubistava

Miran i spokojan zimski dan, tako tipičan za glavni grad Češke, i tek nekoliko dana pred početak božićnih i novogodišnjih praznika, za samo par minuta pretvorio se u dan šoka, neverice i kolektivnog tugovanja. U zgradu Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu ušao je jedan njegov 24-godišnji student, David Kozak, i vatrenim oružjem ubio 14 ljudi, a ranio još 25.

Češka policija sumnja da je mladić, pre nego što je izvršio pokolj, usmrtio i svoga oca u jednom malom mestu nedaleko od Praga, a osumnjičen je i za dvostruko ubistvo koje se desilo samo dan ranije u šumi nedaleko od njegovog prebivališta. Istraga češke policije za sada nije utvrdila da iza ovog masovnog ubistva stoje politički motivi, te se verovatno ne radi o terorističkom aktu.

Time je Prag, inače poznat u Evropi kao jedan od najbezbednijih gradova, i kao grad u kome je subjektivna percepcija bezbednosti izuzetno visoka, bez obzira na milione turista koji ga godišnje posete, dospeo na tužnu listu svetskih poprišta masovnih pucnjava. Srbija se još nije oporavila od dve, po karakteru i formi, slične masovne tragedije, i postavlja se zaista legitimno pitanje da li je ovakav vid nasilja nov, da li takve tragedije postaju sve češće, šta ih uzrokuje, i na koji način mogu da se predvide ili spreče?

Iako su masovna ubistva, ili konkretnije, masovne pucnjave fenomen star decenijama, ono što u poslednje vreme karakteriše ove manifestacije ogromnog nasilja jeste to što ih čine sve mlađi ljudi i što se dešavaju na lokacijama koje se generalno 
smatraju veoma bezbednim.

Što lakše do oružja, to češći napadi

Činjenica da su mladi ljudi, često studenti, pa čak i učenici osnovnih i srednjih škola počinioci masakra sa velikim brojem žrtava se pripisuje većim mogućnostima da se dođe do vatrenog oružja. Ovo je posebno slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su mogućnosti nabavljanja vatrenog oružja ogromne, a kontrole prilikom prodaje i promovisanja ovog tipa oružja na veoma niskom nivou.

Druga karakteristika masovnih ubistva u poslednje dve do tri decenije je to što se odigravaju na neočekivanim mestima. Pri tome se misli na pucnjave u objektima poput škola, fakulteta, na koncertima, u verskim objektima. Takođe, dešavaju se u onim gradovima i državama koje važe za bezbedne i sigurne, kao što je to slučaj sa Pragom, ali i kao što je to u proteklim godinama bilo sa pokoljima u Norveškoj 2011. godine ili na Novom Zelandu 2019. godine.

Veoma je bitno odvojiti masovna ubistva koja su politički motivisana od ostalih. Iako sve njih vezuju brojne zajedničke karakteristike (upotreba vatrenog oružja, uključujući jurišno oružje napravljeno za vojnu upotrebu, nasumično ubijanje, samostalno delovanje bez podrške drugih aktera, korišćenje društvenih mreža i masovnih medija), politički motivisana masovna ubistva se lako podvode pod kategoriju terorizma, te je istraga u tim slučajevima olakšana – počinilac uglavnom pre krvavog pira otkriva svoj motiv.

To je bio slučaj sa napadom u Oslu i ostrvu Utoja, u kojem je Anders Brejvik, zagovornik ekstremno desnih ideja, ubio 77, uglavnom mlađih ljudi, kao i prilikom masakra u Krajstčerču, na Novom Zelandu, gde je počinilac ubio 49 osoba u dve džamije. 

Stručnjake za bezbednost, psihologe, komunikologe i druge eksperte već duže vreme muči pitanje učestalosti masovnih ubistava čiji počinioci nisu imali politički motiv, kao što je to slučaj, po svemu sudeći, i sa ubicom iz Praga. Zbog čega su sve češći slučajevi ubistava u školama, fakultetima, i zašto su ubice mladi ljudi, često i učenici ili studenti? 

TANJUG / AP / Denes Erdos

Na ovo pitanje je struka počela da traži odgovore nakon masovne punjave u gradiću Kolumbajn, u američkoj saveznoj državi Kolorado 1999. godine, kada su dva učenika tamošnje srednje škole ubila 15, a ranila 21 osobu. Prilikom istraživanja motiva koji su doveli do ove tragedije koja je svojevremeno šokirala američko društvo, formirala se jedna teorija, koja prilikom događaja poput ovog u Pragu uvek zabrine policiju, ali i mobiliše stručnu javnost na oprez. 

Radi se o tzv. copycat efektu, ili teoriji o ponavljanju masovnog ubistva inspirisanog prethodnim. Neka istraživanja su utvrdila da je u Americi izvršeno čak 17 napada u školama, dok je 40 sprečeno, a oni koji su izvršeni ili planirani direktno su motivisani pokoljem u srednjoj školi u Kolumbajnu. To je i jedan od razloga što se, makar u Americi, masovna ubistva u školama i nazivaju kolumbajn efektom. Neke masovne ubice su priznale u svojim namerama otvoreno divljenje prema činu dvojice ubica u srednjoj školi. 

U eri društvenih mreža, otvoreno podržavanje takvog čina postalo je pravilo nakon masovnih ubistava, što se desilo i u Srbiji nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ali i u Češkoj, nakon ubistva na Karlovom univerzitetu. 

Prema podacima češke policije iz istrage, ubica u Pragu je navodno bio inspirisan jednom pucnjavom u školi u Brijansku, u Rusiji, početkom meseca. Naravno, slučajevi „slavljenja“ masovnih ubica na društvenim mrežama su mnogo češći fenomen nego ponavljanje zločina koji se slavi. 

Upravo su zbog toga istraživanja sve više usmerena ka otkrivanju razloga zbog kojih pre svega mladi ljudi čine masovna ubistva. Još od Kolumbajna 1999. godine, a u kontekstu informacione i tehnološke revolucije, izdvojili su se sledeći uzroci: verbalno i fizičko zlostavljanje u školi, uticaj video-igrica, zlostavljanje u porodici, psihičke bolesti, kao i različita ispoljavanja nasilničke 
kulture (uticaj filmova). Mentalni poremećaji i psihičke bolesti spadaju u posebnu kategoriju, jer se po definiciji ne mogu smatrati uzrokom, već preduslovom za izvršenje ovakvog tipa zločina.

Dominira shvatanje da mentalni poremećaji jesu neophodan, ali ne i dovoljan uslov koji kreira masovne ubice poput ovog iz Praga. Smatra se da dostupnost vatrenog oružja i sveprisutnost društvenih mreža, ali i uticaj masovnih medija jesu učinili 
ovakve događaje češćim.

Uticaj društvenih mreža nezanemarljiv

Fenomen masovnih ubistava vatrenim oružjem u Americi teško može da se objasni bez uzimanja u obzir skoro nepostojeće kontrole kupovine i dalje distribucije pištolja, pušaka i drugog oružja u ovoj zemlji u kojoj je, prema nekim procenama, samo u 2023. zabeleženo više od 550 masovnih pucnjava. Sa druge strane, svedoci smo pojave na društvenim mrežama koja se naziva gun influencers, na kojima deca na svojim nalozima koje prate desetine hiljada ljudi (takođe deca i mladi) promovišu korišćenje i kupovinu pištolja i ostalog vatrenog oružja. 

U tom smislu, ne može da se zanemari nikako uticaj društvenih mreža. Ubica sa Novog Zelanda je svoj krvavi pohod prenosio uživo na Fejsbuku.Ogromni uticaj društvenih mreža i interneta uopšte na generalno stanje bezbednosti očigledan je i u 
slučaju nedavnih dojava o postavljenim bombama u Srbiji.

Policija je uhapsila nekoliko lica, od kojih dvoje maloletnih, jer su preko gejming platformi naručivali od drugih da šire poruke o postavljenim bombama u školama širom Srbije. Sajber prostor postao je jedno od središta preko kojih se veoma mladi ljudi, učenici osnovnih i srednjih škola, uče kako se koristi vatreno oružje, gde se može nabaviti, ali i kako preko interneta mogu da se postignu ciljevi poput širenja panike i osećaja nebezbednosti, što upravo lažne dojave o bombama sa jedne, ali i masovna ubistva sa druge strane, čine. 

Čini se da što sa praktičnog bezbednosnog aspekta najviše može da se učini kako bi se, ako ne u potpunosti sprečili, onda makar smanjili slučajevi poput ovog u Pragu jeste uvođenje strožih kontrola posedovanja vatrenog oružja, i mnogo bolja 

kontrola interneta i društvenih mreža. Upravo su neke mere uvedene u Srbiji nakon majskih ubistava bile korisne i opravdane, a tu se pre svega misli na akciju vraćanja ilegalnog oružja.

TANJUG / AP / Petr David Josek

Tokom ove akcije prikupljeno je oko 82.000 komada oružja, municije i eksplozivnih naprava, što je nažalost samo vrh ledenog brega kada se radi o količini oružja koje građani zaista poseduju, i očito ne nameravaju da ga predaju. Većina drugih mera uvedenih u Srbiji uglavnom nije sprovodiva, ili su suviše populističke, dok neke najavljene mere nisu ni počele sa primenom. 

Nema sumnje da će i u Češkoj nakon masovnog ubistva u Pragu od 21. decembra 2023. da se uvedu nove mere. Ono što je, za razliku od Srbije, pohvalno u slučaju Češke jeste način komuniciranja vlasti sa građanima u jednoj ovako kriznoj situaciji.

Poruke su bile veoma koncizne, smirene i jednostavne, dok mediji nisu tabloidizirali tragediju. Kao i u drugim zemljama, jedna od mera će svakako biti jačanje kontrola promovisanih sadržaja na društvenim mrežama, kao i bolje upravljanje internetom, u 
saradnji sa privatnim kompanijima koje su vlasnici društvenih mreža, sa ciljem kontrole i eliminisanja sadržaja koji promovišu upotrebu i korišćenje vatrenog oružja.

Autor je viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku