Svet

Varnice nakon procurelog snimka razgovora vojnika Bundesvera: Nemačka o Putinovom informacionom ratu, Rusija o napadu

NIN, agencije | 4. mart 2024 | 18:17
Varnice nakon procurelog snimka razgovora vojnika Bundesvera: Nemačka o Putinovom informacionom ratu, Rusija o napadu
TANJUG / AP / Mindaugas Kulbis

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je nakon objavljivanja presretnutog telefonskog razgovora vojnika Bundesvera o mogućem napadu na Krimski most, da ruski predsednik Vladimir Putin vodi "informacioni rat“ protiv Nemačke. Među prvim komentarima, Pistorijus je izneo tvrdnju da je reč o "hibridnom napadu“ Rusije koji ima za cilj "podrivanje odlučnosti“ i stvaranje podela u zemlji, te je odmah naredio "sveobuhvatnu" istragu incidenta.

Naime, Margarita Simonjan, šefica ruskog državnog kanala RT, kao i drugi ruski mediji, objavili su prošle nedelje 38-minutni snimak razgovora u kojem su se čuli visoki nemački vojni zvaničnici kako razgovaraju o oružju namenjenom ukrajinskoj vojsci i vojnim ciljevima, uključujući i ključni most koji povezuje rusko kopno sa Krimom. 

Pistorijus je naznačio da su na snimku oficiri Bundesvera razgovarali o "različitim scenarijima“ događaja, a ne o planovima, te da to ne znači zeleno svetlo za prebacivanje krstarećih raketa "taurus" u Ukrajinu.

„Incident je mnogo više od presretanja i objavljivanja razgovora… To je deo informacionog rata koji Putin vodi“, rekao je ministar odbrane Boris Pistorijus, piše Gardijan.

Kremlj je više puta negirao optužbe za širenje lažnih ili obmanjujućih informacija kada je suočen sa optužbama iz drugih zemalja. U petak je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao da ta zemlja traži „objašnjenje od Nemačke“.

"Snimak pokazuje da u okviru Bundesvera planiraju da izvedu udare na rusku teritoriju, o čemu se razgovaralo suštinski i konkretno. Za to nije potrebno nikakvo pravno tumačenje. Sve je više nego očito", izjavio je portparol Kremlja Dmitri Peskov.

Šolc: Nisam saglasan sa slanjem "taurusa" ako to podrazumeva učešće nemačkih vojnika

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je potpunu istragu i ujedno odbacio mogućnost naoružavanja Ukrajine raketama dugog dometa "taurus" ukoliko bude predviđeno da nemački vojnici upravljaju istima.

"Ne možete isporučiti sistem naoružanja koji ima veoma širok domet, a da ne razmišljate o tome kako da ga kontrolišete", rekao je Šolc, prenosi Rojters.

Dodao je da je moguće imati kontrolu nad oružjem samo ukoliko bi njim upravljali nemački vojnici, a takav scenario, kaže, "ne dolazi u obzir".

Nemačka je Ukrajini dostavila niz oružja i vojne opreme tokom rata sa Rusijom, što podrazumeva tenkove, projektile i artiljeriju. Međutim, zemlja je do sada odbijala slanje projektila "taurus" Ukrajini, strahujući od direktne konfrontacije sa Rusijom, mada je o tom pitanju ponovo počelo da se govori nakon spornog snimka. 

Kako pišu svetski mediji, curenje je protumačeno kao velika sramota za Berlin, i pokazuje ranjivost Nemačke na rusko špijuniranje, piše FoNet.

Šolc je u potencijalno curenje nazvao „veoma ozbiljnim“ i rekao da nemačke vlasti rade na razjašnjavanju pitanja "vrlo pažljivo, intenzivno i brzo".

Medvedev: Nemačka se sprema za rat sa Rusijom

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev istakao je da presretnuti razgovor oficira Bundesvera o mogućem napadu na Krimski most ukazuje na to da se Nemačka sprema za rat sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, niko ne zna da li su politički vrh Nemačke i sam kancelar Olaf Šolc znali za razgovor nemačkih oficira povodom napada na Krimski most, piše Tanjug.

"Ipak, čak i ako to nisu znali, bilo je mnogo slučajeva u istoriji da je vojska sama odlučivala da započne ratove ili je stimulisala takve inicijative", smatra on.

"Objavljeni transkript razgovora četvorice oficira Bundesvera pokazuje da nemačka vojska suštinski i konkretno razgovara o planovima za napade na rusku teritoriju", ponovio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Podsećamo, Kijev već neko vreme traži od Nemačke da mu obezbedi rakete "taurus", koje mogu da dostignu ciljeve udaljene i do 500 km, a u snimljenom razgovoru su takođe razmatrali upotrebu ovih raketa koje su Kijevu dale Francuska i Britanija, kao i obuku ukrajinskih vojnika, piše Gardijan.

Sa ulaskom u treću godinu rata na teritoriji Ukrajine, Kijev je pojačao svoje molbe za veću vojnu podršku saveznika. Na linijama fronta, njeni vojnici su nadjačani, a primetan je i nedostatak municije.