Makronove strategijske dvosmislenosti: Šta se krije iza predloga francuskog predsednika za upućivanje međunarodnih snaga

Kao grom iz vedra neba Evropu je prošle nedelje pogodio predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona za upućivanje međunarodnih snaga u Ukrajinu, koje bi predstavljale tampon zonu daljem napredovanju Rusije ka severnoj Ukrajini i približavanju Poljskoj, članici NATO-a. Kako tumačiti Makronov potez, kao ozbiljan predlog ili pokušaj da ojača prilično uzdrmanu poziciju kod kuće? Definitivno će to biti pitanje za evropske saveznike, ali i one preko Atlantika narednih nedelja.

Za manje od dve godine francuski predsednik Emanuel Makron prošao je put od potencijalnog mirotvorca sa Vladimirom Putinom do jednog od najoštrijih glasova protiv ruskog predsednika. On je prošle nedelje prekršio „tabu“, odbijajući da isključi slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, što je iznenadilo i lidere EU i Moskvu.

Druge evropske prestonice požurile su da se odreknu Makronovog predloga. Ali prema mišljenju većine zapadnih analitičara, ovo nije bio još jedan spoljnopolitički gaf. Sam Makron je priznao da nema konsenzusa o slanju trupa, ali da se o tome razgovaralo među saveznicima i založio se da tu ideju ne treba skidati sa stola.

„Evropa je učinila premalo i prekasno da pomogne Ukrajini. Trebalo je da se izvuče iz sopstvenih ograničenja i promeni pretpostavke Moskve“, rekao je Makron.

„Rušenje sneška“

Dosta vremena je na Zapadu važila mantra da će Rusija izgubiti rat iscrpljivanja sa Ukrajinom i posredno NATO-om, a u Rusiji da će to biti Zapad, pa stoga do primirja i pregovora i nije moglo doći.

Međutim, kako je za NIN izjavio dugogodišnji dopisnik iz Brisela Dragan Blagojević, francuski predsednik je svojom inicijativom mnogima „srušio sneška“.

„Makron je sada uzdrmao i zbunio zapadne saveznike sa tim kako i koliko treba podržati Ukrajinu u ratu sa Rusijom zato što je, rekavši da je moguće da NATO trupe odu u taj rat, ogolio vojnu tajnu Atlantskog saveza, iako se zna da NATO vojnici već rukovode najsloženijim raketnim i satelitsko-obaveštajnim sistemima u ukrajinskoj vojsci.

EPA / EFE / CHRISTOPHE PETIT TESSON / POOL

Francuski predsednik je, uvereni su vojni i diplomatski izvori u Parizu, upotrebio ‚strategijsku dvosmislenost‘ kao poruku Moskvi, ali i nekim jako oklevajućim zapadnim saveznicima da bi uzdrmao savest i ukazao na krajnju ozbiljnost posledica rata na tlu Evrope. ‚Strategijska dvosmislenost‘ je klasična postavka drevne i nikad zastarele misli najvećeg vojnog teoretičara i stratega, Kineza Sun Cua, a cilj joj je da drži neprijatelja u velikoj nedoumici, zakoči njegovo taktičko rasuđivanje i napredovanje, a naročito spreči njegovu pobedu.

Makron je, iako je najpre platio štetu za to što se usudio da dirne u navodnu NATO tajnu i do sada tvrdo postavljenu crvenu liniju da Zapad neće direktno ići u rat sa Rusijom, samo izbacio na videlo ono što su zapadni generali i obaveštajci uveliko slali svojim vladama“, smatra Blagojević.

Neki smatraju da je Makronov predlog pokušaj da pod tepih stavi probleme sa kojima se suočava kod kuće.

Najnoviji su masovne demonstracije poljoprivrednika koji se žale na smanjene prihode, ekološke propise, rastuću birokratiju, kao i na uvozne proizvode, koji, po njihovom mišljenju, stvaraju nelojalnu konkurenciju. Tu su i sporni penzioni zakon, kao i kontroverzni zakon o imigraciji.

Predizborni strahovi

Takođe postoji i politički problem. Francuski predsednik je ozbiljno zabrinut za svoje partijske izglede na junskim izborima za Evropski parlament, budući da je sada od Makrona znatno popularniji Žordan Bardela, mlada zvezda izrazito desne stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen.

Čovek povremeno pomisli da situacija ne može biti gora, ali ga događaji demantuju. To se upravo dogodilo Makronu u Africi, državni udari u četiri frankofonske države, bivše kolonije Francuske. Po mišljenju Dragana Blagojevića, to označava kraj francuske dominacije na tom kontinentu.

„Frans Afrik“ više ne postoji, jednoglasni su bili analitičari i političari u Africi i Evropi i pre nego što je Francuska povukla snažan vojni kontingent i diplomate iz Nigera u decembru 2023. godine, pošto su se francuske trupe prethodno povukle iz Malija i Burkine Faso.

„Frans Afrik“ je kao postkolonijalni, ali i neokolonijalni pojam obuhvatao francusko ekonomsko, diplomatsko i vojno prisustvo u bivšim kolonijama, gde je u mnogima od njih došlo do pobune protiv francuskog prisustva, iako su francuski vojnici tamo vodili ozbiljne operacije protiv islamista.

Francuska i dalje ima trupe u Čadu, Centralnoafričkoj Republici, Obali Slonovače, Senegalu, Gabonu i Džibutiju, gde na Rogu Afrike francuski vojnici vode važnu bitku protiv gusara u Adenskom zalivu. Makron je, saglasni su i mediji i analitičari u Francuskoj, učinio grešku kada je posle puča u Nigeru verovao da će vojnu huntu srušiti, kako je obećala, Zajednica država Zapadne Afrike, sa moćnom Nigerijom na čelu. To se nije desilo i vojna hunta je francuskog ambasadora u Nigeru držala skoro dva meseca u kućnom zatvoru. To je bio poslednji ponižavajući čin za „Frans Afrik“.

Ono što Pariz takođe nije shvatio jeste da su tamo krupnim koracima i interesima ušli Kina, Sjedinjene Države, Nemačka i Rusija. Kinezi sada kontrolišu 20 odsto privrede tog bivšeg francuskog „zabrana“, a Francuska 4,2 procenta, naglašava Blagojević, pozivajući se na analizu kanadskog medija na francuskom jeziku iz Kvebeka „La letre di kontinan“.

TANJUG / AP / Stephane Mahe

Nije zgorega podsetiti se na vreme izbora Makrona za predsednika Francuske 2017. godine kada je uzdizan u nebesa i upoređivan sa generalom De Golom.

Međutim, niti je Makron novi De Gol, niti za partnera ima, kao De Gol nekada, nemačkog kancelara Konrada Adenauera, koji su imali ozbiljne interese da ojačaju francusko-nemačku saradnju kao „motor tadašnje Evropske zajednice (sada Unije)“. Prva velika pukotina u francusko-nemačkim odnosima današnjeg vremena nastala je već 2008. godine u vreme teške finansijske krize, kad je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel zauzela krajnje oštar i, po oceni polovine članica EU, veoma sebičan stav kažnjavanja zaduženih partnera u evrozoni samo da bi očuvala nemački povlašćen položaj velikog izvoznika u zemlje Unije i svet.

I Dragan Blagojević misli da Merkelova snosi dobar deo odgovornosti za neuspeh bližih odnosa Berlina i Pariza.

„Sada je skoro opšte uverenje u EU da je Angela Merkel, što je i sama priznala, teško uzdrmala strukture Unije kada je, mimo saglasnosti ostalih u EU, izdejstvovala otvaranje evropskih granica za prilično nekontrolisan ulazak milion izbeglica iz Sirije i sa Srednjeg istoka.

Kancelarka Merkel je uvek bila dosledno protivna bilo kakvom stvaranju „evropske odbrane“, što je jako ljutilo upravo Francuze, a bilo je i drugih krupnih neslaganja. Makron nikad nije uspostavio odnose poverenja sa Angelom Merkel, koja je javno govorila da sa francuskim predsednikom postoje „sukobi, nesuglasice i razlike u mentalitetu“, ističe Blagojević.

Istovremeno, kako se približavaju predsednički izbori u Americi u novembru ove godine, Makron svakako ima na umu i strah većine evropskih zemalja da bi pobeda Donalda Trampa dovela do ponovnog, ne samo vojnog nego i političkog povlačenja Sjedinjenih Država iz Evrope, pa bi evropski saveznici morali prevashodno sami da vide šta će sa Ukrajinom i Rusijom. Da li je to šansa da Makron, uz izuzetno slabog nemačkog kancelara Olafa Šolca, preuzme vodeću ulogu u Evropi?

Blagojević smatra da nije.

„Makron je u dobroj meri potrošio naboj i potencijal izrastanja u vodeću ličnost u bitnim poslovima Evropske unije. Francuski predsednik je, čini se, sa najboljom namerom svojevremeno nastojao da nađe most saradnje sa bivšim, a sada moguće ponovnim američkim predsednikom Donaldom Trampom. To se izjalovilo. Makron je zaista sve učinio da sa ruskim predsednikom Putinom uspostavi odnose poverenja. Pored telefonskih razgovora, sastao se s njim dvaput, u Francuskoj i jednom u Sankt Peterburgu, što je izazvalo veliko podozrenje i kritike zapadnih saveznika, a onda je ruska invazija Ukrajine sve potopila. Sada Evropska unija ponovo traži državnike sa možda novom vizijom“, zaključio je Dragan Blagojević.