"Svet je zaboravio na sve one koje Hamas još uvek drži u zatočeništvu": Oštra poruka oslobođenog izraelskog taoca

Izraelski talac, koji je pre tri meseca oslobođen iz Gaze, optužio je svet da je zaboravio na sve ono koje Hamas još uvek drži u zatočeništvu, kada je pozvao izraelsku vladu da uradi sve potrebno da ih vrati kući, piše BBC.

Zajedno sa sestrom i prijateljem, devetnaestogodišnji Itaj Regev otet je sa muzičkog festival Nova. Prema njegovim rečima, „veoma, veoma svirepi" tamničari držali su ga „stravičnim" uslovima. Nije imao nade da će odatle izaći živ.

Pregovori o primirju i razmeni talaca traju nedeljama, iako do sada nije došlo ni do kakvog sporazuma. Sudeći prema izveštajima, kamen spoticanja je Hamasov zahtev za trajno primirje i povlačenje izraelskih trupa iz Gaze, za koji je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da je „sumanut".

Međutim, Itaj, koji je oslobođen sa sestrom Majom i 103 drugih talaca u zamenu za oslobađanje oko 240 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora tokom kratkog primirja u novembru, nema nikakvih sumnji šta mora da se desi.

„Mislim da moramo da uradimo sve što je u našoj moći da ih izvučemo odatle, i to po svaku cenu… U pitanju su ljudski životi. Siguran sam da kad bi nečije dete bilo oteto, on ne bi mario za to koja cena mora da se plati. Moramo da vratimo taoce po svaku cenu ", rekao je on, govoreći za BBC u Londonu u prvom britanskom intervjuu.

Oko 130 talaca, među njima Itajev prijatelj Omar, još su zatočeni u Gazi, iako su izraelski zvaničnici uvereni da je oko trideset zarobljenih u Gazi mrtvo

Itaj je doputovao u London da bi britanskim poslanicima ukazao na njihovu patnju. Kako kaže, došao je da „prenese njihove krike iz Gaze", sa željom da međunarodna zajednica učini više da obezbedi njihovo oslobađanje.

„Taoci su tamo sada pet meseci. Odgovor je nedvosmislen: ne, ne rade dovoljno", rekao je on i dodao:

„Pet meseci ne videti dnevnu svetlost i ne znati šta se dešava sa vašom porodicom, pet meseci biti u stravičnim uslovima i gladan… Moraju da ih izvuku odatle što pre. Oni od sekunde do sekunde imaju stravičan osećaj da ne znaju kakva ih sudbina čeka", rekao je Itaj.

"Moji otmičari su bili veoma, veoma svirepi"

Tokom  54 dana zatočeništva, Itaj je rekao da se pomirio sa činjenicom da bi mogao da umre.

„Bili smo veoma, veoma gladni. Nisam se istuširao 54 dana. Moji tamničari su bili veoma, veoma svirepi. Nije ih bilo briga. Imao sam rane u nogama, velike rupe u nogama. Živeli ste tamo u stravičnom strahu. Svaki sekund koji proživite sa tim osećanjem je strašan, ne znate da li ćete se probuditi ujutro, ili naredni minut, da li će raketa pasti na vas, da li će oni upasti sa kalašnjikovima i krenuti da vas rešetaju”, rekao je Itaj za BBC uz komentar da su “uslovi tamo veoma, veoma teški”.

Rat je izbio kad su Hamasovi borci napali jug Izraela 7. oktobra, ubivši oko 1.000 ljudi i uzevši 253 taoca.

U Gazi je od tada poginulo više od 31.200 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.

PROFIMEDIA / JACK GUEZ / AFP / Profimedia

Tokom njihovog ranojutarnjeg napada, Hamasovi napadači su upali na muzički festival Nova blizu ograde koja razdvaja Izrael od Gaze. Više od 360 mladih posetilaca festivala je ubijeno, pretučeno ili spaljeno. Još 40 ih je uzeto za taoce, među njima i Itaj.

Itaj opisuje kako je tada čuo rakete i pucnje praćene vriscima, dok su napadači opkoljavali festival.

„Pošli smo vozilom pokušavši da pobegnemo sa lica mesta, ali smo posle pet minuta naleteli na kombi sa teroristima koji su nemilosrdno rešetali sva vozila. Pogodili su me u nogu. I moja sestra je bila pogođena u nogu", rekao je on i dodao:

„Teroristi su iskočili iz kombija. Izvukli su me iz vozila, vezali mi ruke i samo počeli da voze u Gazu", naveo je Itaj.

Ispričao je da je mislio da će biti ubijen nakon što je otet, jer su Hamasovi borci pokazivali rukama da će mu prerezati vrat.

"Oproštajna poruka moje sestre"

„Video sam ranjenu sestru Maju kako plače. Maja se toga dana takođe oprostila od mene i rekla mi da ako se izvučem živ, kažem roditeljima da ih voli. Bio je to dan koji neću zaboraviti dok sam živ", rekao je Itaj.

Isprva je odveden u kuću u koju se ulazilo kroz tunel, a potom, misli on, u bolnicu.

„Ušli smo u Gazu i teroristi su počeli da viču i da slave. Bilo je to kao velika proslava. Uveli su nas u kuću i u sredini te kuće bilo je okno. Naterali su nas da se spustimo njime", opisuje on.

Nakon toga kaže da je odveden u bolnicu u kojoj su bili nekoliko boraca Hamasa i „veoma, veoma nervozan" doktor, koji mu je tada izvadio metak iz noge bez anestezije ili sredstva protiv bolova.

„Stavili su mi forceps u nogu i izvukli metak bez anestezije. Rekli su mi da ćutim, jer ako ne budem ćutao, ubiće me. Sve to vreme je bilo i drugih zlostavljanja, šamaranja, pljuvanja", kaže Itaj I dodaje da bio razdvojen od Maje, kojoj je takođe ukazana medicinska pomoć.

Njeno delimično odvojeno stopalo je ponovo bilo prišiveno hirurškim putem, ali postrance, pod neprirodnim uglom, ali su njih dvoje i dalje uspevali da komuniciraju.

Majin zahtev da vidi brata su tamničari odbili, ali su ipak prosledili njenu pisanu poruku.