Korporativni pokloni: Gest koji može ojačati poslovne veze

Industrija korporativnih poklona u 2023, prema istraživanju GiftAFeelings Shared Secrets Lab, vredeće više od 300 milijardi dolara. Uz to, do 2025. ova industrija, prema njihovim procenama, nastaviće da raste po stopi od skoro osam odsto godišnje. Da li ste, međutim, znali da oko 80 odsto poklona, ipak, završi na deponiji? To i nije baš dobro po onog ko daruje, jer primaoci poklon poistovećuju sa brendom, pa je upravo zbog toga izbor poklona izuzetno važan.

A kako je sve počelo? Iako bi mnogi možda pomislili da je korporativno darivanje tekovina modernog poslovanja, priča o tome zapravo je stara gotovo koliko i civilizacija. Još u starom Egiptu i drugim drevnim civilizacijama, trgovci su razmenjivali poklone u svom poslovanju. Oni su verovali da je razmena poklona put izgradnje poverenja i međusobnog prijateljstva. Na čuvenom trgovačkom Putu svile, ljudi iz različitih kultura razmenjivali su poslovne poklone u znak poštovanja. U srednjem veku motivi se donekle menjaju i proširuju, naročito kada je reč o darivanju na kraljevskim dvorovima i među plemićima. Osnovni motivi su bili stvaranje saveza i gradnja lojalnosti među titularima, ali je tu bilo i želje da se pokažu bogatstvo i moć.

Koliko god da se svet menjao, mnogi od motiva koji su postojali u istoriji zadržali su se i danas. Kompanije su počele da darivaju svoje klijente, partnere, zaposlene, želeći da im se zahvale, ojačaju svoje odnose, izgrade poverenje i lojalnost. A onda su se preduzeća dosetila da korporativni pokloni mogu da budu i sjajan način za reklamu njihovih proizvoda i usluga, te su na poklone masovno počele da utiskuju svoj logo. U tom domenu uvek treba biti oprezan: želimo li da zaista nekog darujemo ili mu šaljemo reklamni materijal?

Komunikolozi pojašnjavaju da se poklonom šalje poruka šta kompanija misli o svom poslovnom partneru, te šta kompaniji ta saradnja znači. Poklon se može tumačiti kao marketinški alat, način komuniciranja i promocije, izraz brige za partnere, zaposlene i klijente ili kao gest kojim se gradi dobar imidž same kompanije.

U kojoj meri je odabir poklona važan pokazuju i brojke iz studije koju je 2019. u SAD sproveo AD Speciality Institute, koja otkriva da primalac zadrži svega 21 odsto poklona, 23 odsto primalaca ih baci, a ostali ih proslede dalje. Pri tome, slanje poklona lošeg kvaliteta može doprineti opštem osećanju da kompanija ne ceni dovoljno onog kome daruje. Zato dobra strategija korporativnih poklona počinje budžetom. Osmišljavanje poklona u skladu sa osnovnim vrednostima brenda pomoći će darodavcu da pošalje poruku koju želi.

„Eksperimenti u ovoj oblasti nisu preporučljivi ako niste sigurni da će par lepo upakovanih bokserskih rukavica biti primljen sa odobravanjem i humorom“, ističu poznavaoci. Posebno bi, savetuju oni, trebalo voditi računa o kulturi, sukobu interesa i zakonskim propisima koji su različiti od zemlje do zemlje.

U Japanu je, recimo, pristojno primati poklone preko druge osobe sa obe ruke i uvek je važno ne odmotavati poklone pred darodavcima. Čak je poželjno poneti mali poklon prilikom prve poslovne posete. Posebno važni periodi godine kod Japanaca su O-seibo (kraj godine) i O-chugen (sredina leta).

U SAD, kao i u mnogim drugim zemljama, veoma je važno obratiti pažnju na eventualna poreska ograničenja i poslovne politike kompanije u vezi sa slanjem ili prihvatanjem poklona. Za razliku od Japanaca, Amerikanci ne nose, niti očekuju poklone na prvim poslovnim susretima. Ali, za važne praznike, poput Dana zahvalnosti i Božića, kompanije ne propuštaju priliku da darivaju kolege, poslovne partnere i kupce. Ne bi se trebalo iznenaditi ni ukoliko poklon otvore odmah i izraze kako se osećaju povodom onoga što su dobili.

Iako neke brojke pokazuju da su kinesko i indijsko tržište najbrže rastuće kada je reč o tržištu korporativnih poklona, za Kineze važi da su skromni te da nisu materijalisti. Može se čak desiti da u prvi mah i odbiju poklon. Skuplji darovi čak se mogu protumačiti i kao mito. Oni, baš kao i Japanci, ne vole da se osećaju dužni nekome zbog prihvatanja poklona, pa će gledati da uzvrate istom merom. Za Kineze je poželjno znati i simboliku određenih stvari i brojeva, tako cipele, makaze i noževi simbolizuju kraj veze, a neparni brojevi tri i pet donose nesreću po kineskim običajima. Boje su takođe važne, crvena simbolizuje sreću, a trebalo bi izbegavati belu i crnu.

U evropskim zemljama dobar ukus je imperativ prilikom slanja poklona, ali postoje i kulture, poput nemačke i austrijske, koje ne neguju kult darivanja, osim ukoliko nije reč o poklonima koji prezentuju zemlju ili kompaniju. U Francuskoj, na primer, vrhunske kubanske cigare ili boca visokokvalitetnog vina sigurno su bolja opcija od davanja nasumičnih jeftinih proizvoda. Sve u svemu, dobri pokloni za Evropljane odražavaju znanje i ukus. Na poslovnu večeru je tako poželjno poneti poklon koji bi klijent najviše voleo da dobije. Cveće za dame je prikladno, ali ne hrizanteme, koje se nose na sahrane ili crvene ruže, koje mogu imati romantičnu konotaciju.

Coresight studija je otkrila da su kompanije tokom i posle pandemije počele primetno da povećavaju budžete za korporativne poklone. Većina kompanija potrošila je između 25 i 125 dolara po korporativnom poklonu. Od anketiranih darodavaca obuhvaćenih ovom studijom, 27 odsto kao korporativne poklone darivalo je odeću, a 42 odsto svoje brendirane proizvode. U popularnije poklone spadaju i elektronski uređaji, poklon kartice i poklon korpe punjene različitim namirnicama ili konditorskim proizvodima. U top pet poklona su i ulaznice za različite događaje, utakmice ili koncerte.

Prema jednoj studiji, milenijalci i generacija Z češće preferiraju elektronske, održive i personalizovane poklone, a generacija X i bebi bumeri fizičke poklon kartice, poklone koji su u vezi sa njihovim hobijima ili simbolizuju neka dostignuća. Neka istraživanja pokazuju da većina ljudi voli poklone koje može da podeli sa članovima svoje porodice.

Pokloni se sve češće koriste i kao podršku različitosti. Za 75 odsto ispitanika Coresight studije taj momenat je veoma važan. Naime, 45 procenata ispitanika već koristi darivanje za podršku ovim programima, dok 30 odsto planira da ih podrži poklonima u budućnosti.

„Tržište korporativnih poklona raste ubrzano. Jedan od najzanimljivijih nalaza u ovoj studiji je upotreba korporativnih poklona kao medija za podršku inicijativama za različitost, jednakost i inkluziju (DEI)“, precizira Debora Vajnsvig, izvršna direktorka i osnivačica Coresight Research. „Veoma je ohrabrujuće videti da oko tri četvrtine korporativnih davalaca poklona već podržavaju ili planiraju da podrže DEI kroz korporativne poklone“.