Bekstvo mladih od slobode: Zabrinjavajući rezultati istraživanja stavova omladine u Srbiji

Kako je „Gnezdo orlovo“ postalo mejnstrim, a demokratija aut. Desničarske ideje dopiru do mladih na društvenim mrežama, pa više od polovine ispitanika starih između 15 i 30 godina ne smatra da je demokratija najbolji oblik uređenja.

„To je greh!“ Ovako je učenik beogradske osnovne škole odbrusio nastavnici jer mu je na pitanje da li podržava istopolne brakove odgovorila: „Apsolutno“. Nije on jedini đak koji je profesorku srpskog jezika B. T. (45) iznenadio desničarskim stavovima.

Konzervativna shvatanja preovladavaju ne samo u školi u kojoj ona predaje, već i među vršnjacima njenog sina gimnazijalca.

„Od hrvatske književnosti radimo još jedino ‘Jamu’ Ivana Gorana Kovačića, pa i tada čujem primedbe da ne treba da radimo hrvatsku književnost na časovima srpskog. Pitaju me zašto pišem latinicom kad je ‘ćirilica naše pismo’. Devojčice misle da ne treba da se šminkaju, a momci dolaze u crnom od glave do pete. Naše komšije zovu ‘balijama, ustašama i Šiptarima’“, ističe nastavnica B. T. za NIN.

I istraživanja potvrđuju da među novim naraštajima u Srbiji rastu desničarske ideje, sklonost autoritarizmu, homofobija i ksenofobija. Na prvi pogled, to je začuđujuće. Govorimo o deci rođenoj posle ratova u Jugoslaviji i generacijama koje se ne sećaju sukoba i sankcija. Mnogi od njih nemaju nikakva, samim tim ni negativna iskustva sa susednim narodima. Dostupne su im sve platforme kao i vršnjacima na Zapadu, pa i američka popularna kultura, koja danas u najvećoj meri podstiče toleranciju prema LGBT+ osobama.

Na Tiktoku i Instagramu mogu da pristupe bilo čemu, pa i pesmama i intervjuima Tejlor Svift, koja je toliko prepoznatljiva širom sveta da ju je magazin „Tajm“ prošlog decembra proglasio za ličnost godine. Ta čast se ne ukazuje često muzičarima, ali za ovu kantautorku se veruje da je i mnogo više od toga. Postala je fenomen, neko ko bi svojim emancipatorskim i slobodoumnim porukama čak mogao da utiče i na rezultate američkih predsedničkih izbora. I u Srbiji je najpopularnija Tejlor Svift, zar ne? Pogrešno. Drugi uticaji su jači.

Hit je „Gnezdo orlovo“ sa 6,2 miliona pregleda na Jutjubu, etno-pesma koju je na nedavnom takmičenju za domaćeg predstavnika na „Evroviziji“ izvela dvadesetdvogodišnja Breskvica obučena u stilizovanu narodnu nošnju. Anđela Ignjatović Breskvica osvojila je najviše glasova publike stihovima: „Biće, sine, gotovo, Otići će crne ptice, Vedro biće ponovo“, u kojima deo javnosti pronalazi aluzije na Kosovo. Zahvaljujući glasovima žirija, ipak je izabrana Teja Dora s numerom „Ramonda“. Nezadovoljni fanovi danima su u medijima i na društvenim mrežama dizali halabuku, tvrdeći da je njihovoj miljenici Breskvici ukradena pobeda. Pridružila im se i predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski. Nejasno je zašto je poštovaocima tradicije neprihvatljivo da nas u Malmeu predstavlja Teja Dora. Ni „Ramonda“ nije daleko od etno-pesme, a i odnosi se na simbol stradanja u Prvom svetskom ratu: „Lila ramonda, Lila ramonda, Ne pomažu ni molitve, Gde su nestale lila ramonde“.

Nemaju veru u demokratiju

Skoro 45 odsto ispitanika starosti između 15 i 30 godina slaže se s tvrdnjom da se treba čvrsto držati narodnih običaja. To je pokazalo istraživanje „Nasilni ekstremizam i mladi – od dezinformacije do radikalizacije“, koje je nedavno objavio Cesid. Religija je iznad bilo kojeg drugog morala, kazalo je 46 odsto anketiranih. Trećina smatra da je državi potreban jak vođa kog će narod slediti bez pogovora. Srbiju u EU želi da vidi 43 odsto, dok ulazak u NATO podržava svaka deveta mlada osoba, dakle oko 11 odsto.

Autorka Cesidovog istraživanja Slađana Komatina zaključuje da bi ovi podaci „mogli ukazivati na postojanje konzervativnijih stavova među mladima.

„U najmlađoj grupi, od 15 do 18 godina, nailazimo na najkonzervativnija stanovišta. S porastom godina uvećava se i procenat ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema demokratiji i evro-atlantskim integracijama“.

Demokratija? Ne, hvala, ako pitate 53 odsto ispitanika. Cesidovo istraživanje je pokazalo da se samo 47 odsto mladih slaže s tvrdnjom da je demokratija najbolje uređenje. Kako tumačiti ovakve rezultate?

„To što 13 odsto ispitanika kaže da u nekim slučajevima nedemokratska vlast može biti bolja od demokratske, 19 odsto nema stav, a 21 odsto ne vidi razliku između demokratije i nedemokratskih oblika vladavine, predstavlja zabrinjavajući podatak“, dodaje Komatina.

A šta za NIN kažu mladi? Studentkinja D. L. redovno posti, ide na liturgiju i moli se. Na mrežama traži sadržaj koji neguje nacionalnu kulturu i tradicionalne vrednosti.

NIN / NIN

„Glasam za desnicu. Verujem da žena mora da izgradi porodicu i da u kući mora da se zna ko je muško. Nisam ekstremista. Prihvatam da postoje LGBT+ osobe, ali ih nemam među prijateljima i ne mislim da treba da im budu dozvoljeni brakovi“, dodaje.
Ivan Jovanović (22), student Fakulteta političkih nauka, kaže da vas niko u njegovoj generaciji neće popreko pogledati ako slušate Danicu Crnogorčević ili nosite majicu s mapom Kosova i natpisom „Nema predaje“.

„Ja sam za poluautoritarni sistem kakav postoji u Rusiji, Turskoj i Mađarskoj jer čvrsta ruka najbolje brani nacionalni interes“, ističe Jovanović i dodaje da je nacionalista i protivnik istopolnih zajednica i brakova, ali ne i šovinista.

Da li je ovakav pogled na svet većinski?

„Ako i jeste, to je zbog naših udžbenika istorije i mizoginih influensera poput Endrua Tejta, Britanca koji je uhapšen zbog silovanja i trgovine ljudima, a koji je veoma popularan u Srbiji“, ocenjuje studentkinja antropologije i etnologije i feministička aktivistkinja Dejana Stošić (25).

Ona kaže da se njene ideje mogu opisati kao levičarske ili liberalne, ali da ih ona doživljava kao zalaganje za ljudska prava, bila to prava žena, gej osoba ili nekog trećeg.

„Trebaće mnogo vremena da se stvari promene jer nam je kao društvu naneta ogromna šteta. Jugoslavija je pre 50 godina Ustavom zagarantovala pravo na abortus, a mi danas imamo mladiće i devojke koji izjavljuju da su protiv abortusa. Meni prete na Tviteru i Instagramu jer sam kazala da žene u Srbiji nisu bezbedne i da ih niko ne štiti“, kaže Stošić.

Između ova dva pola nalaze se mladi poput Jelene V. (25), koja ne simpatiše desničarske kritike na račun prava homoseksualaca, ali nije ni zagovornik parade ponosa.

„Ne sviđaju mi se stroge podele na levicu i desnicu u mojoj generaciji. Najviše se prate društvene mreže, a tamo možete pronaći bilo koji sadržaj, od liberalnih ideja o pravima LGBT+ do nacionalističkog sadržaja“, objašnjava Jelena V.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) od prošle godine, dve od tri mlade osobe slažu se da je zemlji potreban jak lider, dok svaki treći ispitanik podržava demokratiju. To je značajno skretanje udesno za samo dve godine, iako ni u anketiranju 2021. srpski omladinci nisu ispali liberali. Tada je demokratiju biralo 45 odsto anketiranih, a jakog lidera 49 odsto.

Poslednji presek stanja ukazuje da se povećao i broj ispitanika koji zagovaraju okretanje Rusiji i Kini, mada je i dalje najveći broj onih koji su za balansiranje srpske spoljne politike između Istoka i Zapada.

Sporni influenseri

Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a, ističe da „najveću odgovornost snose „mediji s nacionalnom frekvencijom, čiji je sadržaj dostupan mladima na društvenim mrežama“.

„Te generacije prate i mizogine influensere, od političara slušaju o izmišljenim neprijateljima, a po gradu gledaju grafite ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’“, kaže Pejić.

Psihološkinja Ana Mirković primećuje da na mlade najviše utiču „porodica, mediji i društvo“.

„Kod nas su proteklih deset godina pohranjivane desno orijentisane ideje i poruke da su Srbi najsnažniji i bogomdani. Mladi se identifikuju s uspešnim pojedincima kao što su Novak Đoković i Nikola Jokić, pa zaključuju da je cela nacija posebna. Problem je u medijima koji su izrazito nacionalno orijentisani i društvu koje deli ljude na Srbe i nesrbe“, objašnjava Ana Mirković.

TANJUG / Sava Radovanović

Mladi ne čitaju novine i ne gledaju televiziju (što su potvrdila i istraživanja), ali Ana Mirković ističe da i do tih generacija doseže medijski sadržaj, samo što je prilagođen Tiktoku i Instagramu. Paradoks je što su neliberalni stavovi ojačali više od dvadeset godina od uvođenja građanskog vaspitanja, mada samo kao izbornog predmeta. Istina, istovremeno je u školama počela da se uči i veronauka.

Profesorka s početka priče nije želela da joj objavimo puno ime da ne bi imala probleme s roditeljima i učenicima. Iz istog razloga se, primećuje ona, mnoge mlade osobe ustežu da iznesu liberalno mišljenje.

„Naravno da ima mnogo dece s drugačijim stavovima, ali ih ne iskazuju da ne bi osetila, a kako to mladi kažu, ‘krindž’ (osećaj nelagodnosti zbog tuđeg neprikladnog ponašanja, prim. nov.); i da ne bi bila na meti vršnjaka u crnim trenerkama i kapuljačama“.