Kultura

Serija "Kletva": Kapisla koja pali barut

Pavle Simjanović | 7. februar 2024 | 17:00
Serija "Kletva": Kapisla koja pali barut
PROFIMEDIA / / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Čuvaj se Danajaca i kad darove nose, a Kristofera Nolana i kada serije preporučuje. Iako Kletva (The Curse, A24/SkyShowtime; tvorci Nejtan Filder i Beni Safdi) nije nikakav trojanski konj već vredan dodatak televizijskoj 2023. godini (i da nije gledana sa zakašnjenjem, ipak ne bi bila na NIN-ovoj „top 5“ listi), nije zgoreg osvrnuti se na utisak uvaženog reditelja glede „nečega do sada neviđenog na malom ekranu“.

Estetika serije, zapravo, verovatno jeste do sada retko upotrebljavana u okviru televizijske forme, no, suštinski se radi o emulaciji principa koje je Robert Altman prvi put upotrebljavao tokom sedamdesetih (ponajviše u Slikama i Tri žene) pa usavršio početkom devedesetih u Igraču i Kratkim rezovima. Radi se o režiji kao prismotri, gde se akteri snimaju iz daljine, kroz prozore, ograde, žbunje, a gledalac je postavljen u poziciju voajera.

Krupni plan je rezultat zuma, što znači da gledalac oseća još veću nelagodu zato što usmerava pažnju ka intimnom detalju. Rezultat je, između ostalog, emocionalna distanciranost te nepostojanje malograđanske identifikacije, pri čemu gluma nije, kako bi moglo biti prikladno, brehtovski razdvojena od mimezisa već naturalistička do tačke u kojoj se dotiče banalnost. Elem, Nolan je ionako seriju gledao i pohvalio zato što je koautor Beni Safdi u Openhajmeru igrao Lea Zilarda te njegova „zasenjivanja prostote“ možemo slobodno ostaviti po strani nakon što su nam poslužila da raščlanimo o čemu se, po pitanju forme, u Kletvi radi.

Vrlo ovlašnu i „meta“ fabulu – koje i te kako ima, ali pre svega služi za istraživanje karaktera – čine pokušaji bračnog para da snime i prodaju pilot epizodu serije o zidanju i, naravno, prodaji samoodrživih stambenih jedinica. Vitni (Ema Stoun) ima novac, ali iz sramotnog izvora. Njena porodica (oca tumači, posle decenija tezgarenja, za malo visoke kulture raspoloženi Korbin Bernsen) poseduje blok zgrada u kojima se na ponižavajući način odnosi prema stanarima, finansijski ojađenim recesijama i ostalim skorašnjim manifestacijama nedovoljno od strane države kontrolisanog liberalnog kapitalizma. Naša junakinja je, pak, politički korektna mašina, senzitivna za manjine i raspoložena da što češće izgovara reči poput „održivosti“ i „skladne zajednice“.

Nekoliko kuća koje je osmislila i prljavim novcem podigla u većinski španskom gradiću u državi Novi Meksiko, poput termosa čuvaju jednom postignutu energiju, što znači da su obmotane ogledajućim solarnim panelima i prozorima što se nikada ne otvaraju. Muž Ašer (koautor serije Filder) je jedno od najjadnijih bića u novijoj istoriji televizijskog igranog programa, s akutnom nesvešću u pogledu limitiranih poslovno-intelektualnih sposobnosti i neizbežnom svešću o grotesknoj minijaturnosti polnog organa.

Njihov pristup poduhvatu je holističkog tipa, kakav jedino i može biti jer uključuje kupovinu raspadnutih nekretnina, prinudno iseljavanje stanara, zatim poslovne dogovore s ugostiteljskim ili garderobnim korporacijama koje otvaraju svoje ekspoziture i obezbeđuju radna mesta za raseljeni živalj. Konačno, nove, „samoodržive“ kuće valja u seriji unutar serije prodati imućnim i ekološki osvešćenim kupcima, što neminovno vodi ka džentrifikaciji i uništenju postojeće „zajednice“. A kupaca ili baš i nema, ili ne pripadaju poželjnim, slobodoumnim ciljnim grupama nego su lujke koje na kolima lepe „Blue Lives Matter“ nalepnice (ekstremno desničarenje maskirano u bezazlenu podršku policijskim snagama), što nas vodi ka „ad-hok“ uličnim kastinzima i ostalim televizijskim izveštačenostima. 

Jasno, Vitni i Ašer zreli su za kletvu koju Ašeru upućuje maloletna stanarka (očigledno migrantske geneze) najnovije kuće određene za rušenje i medijsku upotrebu. Međutim, ta narativna „crvena haringa“ koja konačno dolazi na naplatu u poslednjoj, magično-realističnoj epizodi, služi prevashodno kao kapisla koja pali sav osušeni karakterni barut dvojca glavnih junaka. A karaktere čini i politički kontekst, u kojem pogledu Kletva postiže najvrednije momente. Taj strah od greške, od prestupa u igri dozvoljenih parametara, jeste kletva što se nadvija nad svima nama. I tek će...

Tagovi