Kultura

Knjiga: Somerset na rasklapanje

Mića Vujičić | 7. februar 2024 | 17:00
Knjiga: Somerset na rasklapanje
PROMO / Promo

Bilo je u NIN-u najrazličitijih vrsta intervjua! Recimo, onaj koji traje „jedan trenutak“, koliko i susret sa umetnikom. Ili razgovor nazvan „tačno u podne“, sa petim po redu slučajnim prolaznikom na koga novinar slučajno nabasa u uvek drugom jugoslovenskom gradu. 

Ipak, za ovu priliku, izdvajamo jedan izmišljeni, „obrnuti“ sa Somersetom Momom (1874–1965). Želeći da na osamdeseti rođendan britanskog pisca prikaže delo The Summing Up (1938), književnik Voja Čolanović (1922–2014) preveo je 1954. za naš nedeljnik odlomke iz tog „amorfnog teksta“, takođe njegov naslov – Rekapitulacija.

Da ne bi bilo zabune, odmah u uvodu objašnjava da se intervjui obično ostvaruju na taj način što se na unapred pripremljena pitanja daju odgovori, a da je ovde postupak obrnut. Reči Somerseta Moma su, dakle, iz pomenute knjige. Čolanovićeva „pitanja“ suptilan su način da dobitnik NIN-ove nagrade (Zebnja na rasklapanje, 1987), u sasvim neobičnoj magazinskoj igri, saopšti kratku pronicljivu misao o njegovom opusu, bez sumnje, sa upitnikom na kraju.

Svakako, posebnu pažnju privlače „didaskalije“!

Nakon što primeti da ovaj ne gaji „odviše laskavo mišljenje o ljudima koji se bave književnom kritikom, sledi red – MOM: (Ne odgovara.)

Isto je i posle „novinarove“ u stvarnosti neizgovorene opaske: „Vaš prvi roman Liza iz Lambeta je roman o sirotinjskoj četvrti. Fizionomije ljudi koji žive od svojih deset prstiju, mornara i stanovnika `slamova` često se sreću u vašim delima. Videli smo ih i u poluatobiografskom romanu O ljudskom jarmu. Znači li sve to da su i vaše intimne društveno-političke simpatije na strani radnih ljudi?“

Ostavši u tišini, priznaje da je preterano radoznao. 

Veruje li u budućnost radnog čoveka?

(„Krajevi usta mu se opuštaju.“)

Pominje „nedavnu smrt gospođe Kolete“, predsednice Akademije Gonkur. U zagradama sada čitamo: „Senka saosećanja putuje preko njegovog obojenog papirnatog lica.“

Poslednju „dramsku“ napomenu ostavlja za sebe.

„Trzam se.“

Zaista, kao iz sna, budeći se iz zamišljene konverzacije; odlomka, kritike, kratkog eseja – šta god bio pomenuti članak.
 

Tagovi