Novi roman Mišela Uelbeka "Poništeno": Totalni raspad u eri predvidljivosti

Svaka nova knjiga kontroverznog francuskog pisca Mišela Uelbeka veliki je događaj, kako u Francuskoj, tako i u ostatku sveta. Ni Srbija nije izuzetak. S velikim nestrpljenjem je dočekan njegov poslednji roman Poništeno (fr. Anéantir), objavljen, kao i prethodni, u izdanju Booke. U Francuskoj, početni tiraž ovog ostvarenja bio je impresivnih trista hiljada primeraka. Kod nas je broj neuporedivo skromniji, ali nema sumnje da je interesovanje za njega srazmerno veliko. Pored uvek intrigantnog izbora tema, Uelbek je marketinški aspekt svog romana začinio i najavom da se radi o njegovom poslednjem delu. Posle ovoga, kazao je, više ništa neće objavljivati.

Roman Poništeno u francuskom originalu proteže se na 730 strana, dok u srpskom prevodu Vladimira D. Jankovića zauzima ništa manje - impresivnih 600 stranica. Obimno delo, koje nije lako ni nositi sa sobom i čitati u prevozu ili na putovanju, jer nakon nekog vremena počnu i ruke da bole. No, bez obzira na gabarit, reč je o štivu kroz koje je lako probiti se kad ga se jednom poduhvatite.

Uelbek pripoveda u trećem licu, što je pre toga učinio samo u „Karti i teritoriji“. Stil mu je rasterećen, razigran, kao da rečenice plešu pred očima čitaoca. Neki kritičari su ovaj roman nazvali političkim trilerom u stilu Uelbekove najkontroverznije knjige Pokoravanje. Drugi su u njemu videli mračnu porodičnu sagu poput Frenzenovih Korekcija. Treći su u fokus stavili njegove hirurški precizne opise modernog društva na ivici haosa. A bilo je i onih koji su Poništeno doživeli kao Uelbekovo „najnežnije“ ostvarenje.

PROMO / Booka

Roman jeste svojevrstan politički triler, i to tehnološki, jer počinje hakerskim terorističkim napadima na establišment, koji se kasnije prepliću sa distopijskim predsedničkim izborima u Francuskoj smeštenim u 2027. godinu, na kojim se borba vodi između opskurnog televizijskog voditelja kao kandidata centra i harizmatičnog mladog desničara. Lako se može razabrati da Uelbek u knjizi opisuje i realne ličnosti, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, te ministra ekonomije i finansija Bruna le Mera, inače Uelbekovog prijatelja, koji se u knjizi zove Bruno Žiž. Kampanju koristi kao podlogu za opisivanje aktuelne situacije u politici i medijima, tako da na jednom mestu u romanu konstatuje:

„Medijska sfera i politička sfera zaista su počele da se približavaju jedna drugoj od 2010. naovamo, u trenutku kad su obe počele da gube realnu moć. Medijska sfera zbog konkurencije koju je nametnuo internet, jer više nikome najednom nije padalo na pamet da kupuje novine, pa čak ni da gleda televiziju; politička sfera zbog evropskih vladajućih struktura i uticaja raznih lobija“.

Uelbek se bavi i propadanjem porodice i braka. Gotovo svi likovi u romanu žive u disfunkcionalnim brakovima ili su razvedeni. Decu dobijaju veštačkom oplodnjom, a ako i imaju potomke dobijene prirodnim putem, sa njima imaju distanciran odnos lišen emocionalnosti.

Ova ludistička i nihilistička vizija sunovrata tradicionalnih vrednosti - slika sveta koji ophrvan ravnodušnošću i narcizmom, pod pritiskom modernih tehnologija, srlja u samouništenje, svodi se na ono što ljude oduvek opseda - priču o smislu života i strahu od smrti.

Što je i Uelbekov junak Pol lepo opisao: „Ljudski život sastoji se od niza administrativnih i tehničkih teškoća, ispresecanim zdravstvenim problemima: kako godine odmiču, medicinski aspekti odnose prevagu. Život menja prirodu i počinje da liči na trku s preponama; medicinski pregledi sve su češći i raznovrsniji, njima se nadgleda stanje vaših organa. Zaključak tih pregleda jeste da je situacija normalna, ili u najmanju ruku prihvatljiva, sve dok jedan pregled ne donese drugačiju presudu. Onda život menja prirodu drugi put, postajući duži ili kraći, bolniji ili manje bolan put u smrt“. 

Kada čovek postane - poništen.