Aleksandar Timofejev: Odluka

Odluka je doneta! Kocka je bačena! Rešeno! A da nije neko malo možda šutnuo kofu s mlekom? Mleko je prosuto! Isto efektno zvuči kad se uzvikne punim srcem iz dubine duše. I sad već zamišljam odličnog prvaka beogradskog teatra kako razdragano i ushićeno na kraju komada viče: „Mleko je prosutooo!“. Onda ulaze ljudi u belom, hvataju ga odlučno ispod mišica i izvode sa scene. (Mrak). Aplauz. Čemu? Još jednoj propuštenoj prilici? Sujeti? Endemskoj nemogućnosti da dok su u opoziciji političari u ma kojoj ideji zajedno istraju duže od par meseci?

Ne. U ovom trenutku može se jedino aplaudirati Aleksandru Vučiću i njegovoj maestralnoj veštini da redovno na jednostavne fore preveslava političke oponente. Sam ili uz malu pomoć prijatelja, svejedno. I to je veština. I onda su opet u pravu kafanski analitičari amateri, kako sebe skromno vole da nazivaju, koji su od početka političke krize i priča o ponavljanju izbora, bojkotu... tvrdili da će Vučić opet odugovlačiti i opoziciju zavlačiti. Puštaće glasnike da nude ili odbijaju ovo ili ono. Strpljivo čekati, koristiti medije koliko mu treba, i osluškivati za lokalne izbore inače ne preterano zainteresovan veliki svet da čuje buni li se ozbiljnije ko. I dočekati ono što je dočekao. Opet se opozicija pocepala. Pukla je koalicija „Srbija protiv nasilja“ sve sa „Nadom“, kako kažu, najperspektivniji opozicioni projekat posle 5. oktobra. „Rutinski... ležerno... opet... da ne veruješ kako ih stalno...“, citiram gore pomenute analitičare.

I šta sad? Da li opozicioni korpus glasača da kuka što je opet ispao neću da kažem šta u društvu, a vlasti skloni da uživaju u još jednoj vođinoj uspešnoj igranki? Rado ću ovde citirati profesora Vladetu Jankovića koji je gostujući na N1 rekao da je ovo što se dogodilo najgore što se moglo dogoditi. „Bilo da je opredeljenje izbori, bilo da je opredeljenje bojkot, i jedno i drugo mora da se uradi zajedno. Ako ne uradite zajedno, propali ste i na izborima, i propašćete u bojkotu“, rekao je i istakao je da je najvažnije da se očuva jedinstvo. „Sad je gotovo, prosto, to je prosuto mleko i nad tim ne treba plakati“, rekao je profesor. Nije baš odgovor na pitanje sa početka pasusa, ali igra se nastavlja.

Ko zna, možda se nešto i promeni do sredine maja, kada je rok za predaju izbornih lista. Ili se desi čudo, pa ekipa koja izlazi na izbore, a čijim se strankama imena bez Gugl provere realno teško mogu nabrojati iz glave, odnese furioznu pobedu. Ili naprednjaci uzmu nikad se neće saznati da li poklonjenu pobedu.

Kako god, živi se dalje, ako ćemo pošteno, ovo su ipak tek beogradski i lokalni izbori. A da će bar delu građana, da citiram mladog kolegu Vuka Jeremića (nije onaj!) iz njegovog teksta o izborima koji ćete pročitati na narednim stranicama, „svakako ostati bljutavi ukus propuštene prilike“, hoće. Po ko zna koji put.