Ministarstvo sreće

Iako mu predsednik Tomislav Nikolić još nije ponudio mandat za sastav nove vlade, Aleksandar Vučić je najavio da će ona možda imati jednog ministra manje. Odlično! Srbiji je zaista nepotrebno ministarstvo za vanredne situacije. Pa, ovde je vanredno stanje svuda - u policiji, ekonomiji, prosveti, zdravstvu, odbrani, državnoj upravi, kulturi, nauci, sportu… Zato će budući ministri za privredu, policiju, finansije, zdravstvo, odbranu… biti ujedno i ministri za vanredne situacije, pa bi još jedan, samo za vanredne situacije bio čisti višak. I šta on da radi ako se ovde, kako to ne krije ni Nebojša Stefanović, policija više plaši strujnog nego državnog udara? I zato nije intervenisala one noći u Savamali, a uredno se postrojila iza Stefanovića čim ga je urednik jednog tabloida obavestio da se sprema državni udar. Pre nego što donese konačnu odluku Vučić bi, ipak, mogao da konsultuje prijatelje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ma, ne o Beogradu na vodi. Oni od februara imaju ministarku za sreću, Ohud al Rumi, po čijim rečima „mediji ne mogu da zanemare surovu realnost, ali se fokusom na negativne priče ljudi izlažu depresiji i navode na zaključak da je svet grozno mesto“. I u pravu je. Sve bi, uz malo truda, i u Srbiji moglo da izgleda ružičasto. Umesto da mediji nerviraju vlast pričama o nezakonitom rušenju dela grada u gluvo doba noći, ljudi bi sve lakše „svarili“ da im je servirano kako su straćare sklonjene da bi na njihovom mestu bio sagrađen Beograd na vodi. Pa, ako su lako progutali smanjenje svojih plata i penzija, zašto ne bi i rušenje tuđih objekata? I šta je bolje? Da ljudi budu srećni, ili da se stalno nerviraju? Ja sam za to da i Srbija dobije ministarku za sreću! Da bar neko ovde bude srećan. S obzirom na to da Vučić već nedeljama piše ekspoze i da će ga još pisati, svi očekuju da će u junu pričati više od tri sata, koliko je trajao njegov ekspoze u aprilu 2014. i da će postaviti novi rekord u modernoj istoriji Srbije. Za neke je to dobra vest, signal da je tom poslu pristupio ozbiljno. Mada, iskreno, to može biti i dokaz da bivši premijer nije uradio mnogo od onoga što je obećao pre dve godine, pa će sada mnoga od tih obećanja morati da ponovi. Za građane bi zato u suštini bilo bolje da novi ekspoze bude kraći. Bilo bi to bolje i za poslanike vladajuće koalicije. Jer, ko će od njih smeti, makar i nakratko da napusti salu, dok Vučić bude čitao spisak zadataka koji ih očekuju? Hm, pa to i nije loše, jer će i poslanici konačno shvatiti da svako ko pomisli da su pelene rešenje za malu nuždu pravi veliko sranje. Pa i poslanici bi, valjda, trebalo da dele sudbinu naroda. Bar dok mandatar ne pročita ekspoze. Zato im ostaje samo nada da Vučiću nije cilj da obori ne samo državni, već i svetski rekord. U suprotnom moraće da trpe bar sedam sati i 10 minuta, koliko je Fidel Kastro pre 30 godina bez pauze govorio na Trećem kongresu komunističke partije Kube. Mada, s druge strane, šta je sedam sati u odnosu na četiri godine? U očekivanju ekspozea, zatrpani brojnim aferama, stvarno smo na sve oguglali. Kao da su nam svima navukli na glave fantomke i to bez proreza za oči i uši. Niti šta vidimo, niti bilo šta čujemo. Iako se svakom građaninu kosa digne na glavi čim dinar oslabi bar za promil, niko nije ni registrovao da su sada devizne rezerve tanje za 1,2 milijarde evra nego početkom maja 2015. U proseku se, dakle, svakog radnog dana tope za 1,8 miliona evra. Niko nije primetio ni da su u javnim preduzećima, nekako baš uoči izbora, plate povećane za 11,9 odsto. Hm, a zar Vlada nije MMF-u obećala da povećanja plata u javnom sektoru neće biti do kraja 2017? I kako se u najavljeno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru uklapa informacija da je Aerodrom „Nikola Tesla“ lane zaposlio 778 novih radnika? I dok o svemu tome zvaničnici ćute, bivši ministar odbrane Bratislav Gašić je brže-bolje demantovao navode medija da bi uskoro mogao da postane direktor Uprave za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Mnogo gore od te lažne vesti je što je većina građana poverovala da bi to mogla biti istina. Živi bili pa videli. Mada je i to bolje nego da Gašić postane ministar za sreću. To bi baš bilo previše.