Horor iz praznog frižidera

Foto profimedia.rs

Muž koga mori žeđ ustaje iz kreveta u četiri ujutro i zatiče svoju ženu kako nepomično stoji pred frižiderom. Da je reč o prozi koja ima veze s realizmom, verovatno bi je zamolio da zatvori vrata jer mu zebu noge. U humorističkom romanu bi, recimo, dobacio: Stalno ti viri dupe iz frižidera, a u erotskoj literaturi možda bi potražili nešto hladno kao oblog protiv iščašenja i uganuća. (Krimiće i hladnjake da ne pominjemo!)

No, u romanu Vegetarijanka, koji je Han Kang, književnici iz Južne Koreje, 16. maja doneo Međunarodnog Bukera, stvari su uvrnute i čitalac ni na jednoj stranici ne može da nasluti šta ga čeka. Ona, uvek tiha, sklona pokornom, mirnom, uljuljkanom životu, odlučila je da više ne jede mesto. Zašto? Zbog jednog sna.

Svinjetina, govedina za šabu-šabu, vakumirane lignje i jegulja isečena na kriške koju im je majka poslala iz unutrašnjosti, leže na podu kujne u plastičnim kesama za đubre, zajedno sa smrznutim knedlama. Jesi li izgubila razum?, pita suprug, pomalo uplašen licem skrivenim u mraku, ne sluteći da će se ubrzo svi zajedno naći u sasvim drugom žanru, u hororu, za koji je književnica otopila frižider.

Književna nagrada The Man Booker International Prize dodeljivala se do sada na svake dve godine, za celokupni opus. Ismail Kadare bio je laureat 2005. Posle njega Činua Ačebe, Alis Manro, Filip Rot, Lidija Dejvis i Laslo Krasnahorkai. Sada je promenjen pravilnik. Priznanje prvi put ide za jednu knjigu, piscu i prevodiocu koji dele 50.000 funti. Kako navode na sajtu, sve bi moglo da ima veze s rastućom čitanošću dela iz sveta, prevedenih na engleski. Nude i rezultate istraživanja. Od 2001, sa 1,3 miliona prodatih primeraka, došlo se prošlog leta do cifre od 2,5 miliona, iako je tržište pokazalo znake krize. Prodaja je porasla sa 8,9 na 18,6 miliona funti, bez obzira na to što dela iz sveta čine 3,5 odsto naslova štampanih u Velikoj Britaniji. Zanimljivi su podaci vezani za Koreju. Na početku novog milenijuma prodato je 88 primeraka, a 2015. broj je skočio na 10.191 knjigu.

Konkurencija je bila jaka. U najužem izboru našlo se šest naslova na šest jezika i nekoliko pisaca o kojima već godinama bruji čitav svet. Na primer, Elena Ferante iz Italije, izuzetno popularna i darovita spisateljica, čiji identitet još uvek nije otkriven (za njom tragaju i novinari i lingvisti i univerzitetski profesori, pregledajući svaku napisanu reč). Kroz romanesknu sagu o dve prijateljice i njihovom složenom odnosu, čija se radnja vezuje za Italiju i Napulj, i u nastavku Priča o izgubljenom detetu, provlači se dvadeseti vek, gangsteri iz komšiluka i dugo popodne detinjstva, devojaštva, mladosti i materinsta (kako će reći jedna književna kritičarka).

Zatim Čudan osećaj u meni Orhana Pamuka, dobitnika Nobelove nagrade, s pričom o bozadžiji Mevlutu i njegovoj ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Više od četrdeset godina, Mevlut je na istanbulskim ulicama prodavao kiselo mleko, bozu i pilav. Svedok je malih poteza i velikih društvenih promena, političkih sukoba i prevrata kroz koje zemlja prolazi.

Međutim, u šarenom proznom krugu koji čine najbolji, s pozornicama od ratom pocepane Angole, opisane u knjizi Opšta teorija zaborava Žozea Eduarda Agvaluza (žena se potpuno povlači u stan u predvečerje dolaska nezavisnosti), pa do Napulja i mafijaša iz Kamore, žiri nije odabrao ni roman Ceo život Roberta Zetalera iz Austrije ni Četiri knjige Jana Lijankea iz Kine.

Međunarodnog Bukera dobile su književnica Han Kang za roman o mladoj ženi koja, pojednostavljeno govoreći, više neće da jede meso, i njen prevodilac, dvadesetosmogodišnja Debora Smit, koja do pre sedam godina nije govorila nijedan strani jezik. Posle završene engleske književnosti, odlučila se za korejski, prvenstveno zbog nedostatka ljudi koji rade prevode iz ove zemlje. Sada u rukama ima ugledno priznanje, izdavačku kuću fokusiranu na naslove iz Azije i Afrike, kao i profil na Tviteru koji pokazuje koliko strasno i vatreno čita. (Na fotografijama naslaganih knjiga mogu se videti i romani Svetislava Basare, Marije Knežević...) Sigurno joj nije bilo lako s prozom Han Kang. Vegetarijanka se sastoji od tri povezane novele. U njima pratimo kako se glavna junakinja sve više odvaja od stvarnosti (muža, familije, prijatelja) i završava na klinici. Između toga, u britkoj, brzoj i surovoj priči, sastavlja se roman o nasilju, nepristajanju na društvena pravila i nemogućnosti da se razume neko ko je drugačiji. Neko ko je ispraznio frižider i zbog sna rešio da postane drvo.

Bojd Tonkin, predsednik Bukerovog žirija, saopštio je da se radi o moćnoj i originalnoj priči, ispripovedanoj iz različitih perspektiva. Sažetom, uznemirijućem i vešto konstruisanom romanu koji prati odluku žene da više ne prihvata konvencije, kao i posledice koje zbog toga trpi. Skreće pažnju na stil koji je u isto vreme i lirski i oštar. Pretpostavlja da će čitaoci dugo pamtiti Vegetarijanku. Da će je možda sanjati...

Noćne more bitne su za radnju, jer postepeno pripremaju čitaoca da kroči u svet iznad realnog. Štampane italikom i umetnute u prvi deo koji pripoveda zbunjeni suprug, naviknut na svakodnevnu kolotečinu, uvode u svet Han Kang tamne šume bez ljudi, strah i hladnoću. Društvo u kome je glavna junakinja odrastala zaprepašteno je njenom odlukom i ponašanjem (ne jede, ne nosi brushalter), što dovodi do scena nasilja, noža i krvi koja se vraća kao refren, svaki put sve glasnije.

Uznemirenost i jeza rastu sa svakom stranicom. Povremeno odsustvo sna i potpuna nesanica. A potom dolazi druga celina: muž njene rođene sestre, umetnik-performer, kome ne polazi za rukom da napravi video-rad, dolazi na ideju da vegetarijanku ubaci u novi projekat i postaje potpuno opčinjen. Svojim radom ali i njenim telom, pogotovo neobičnim obeležjima na koži. Han Kang ulazi u suštinu performansa. Cela priča biva još dalja od realnosti, a junaci, po mišljenu ljudi iz najbližeg okruženja, sve bliži psihijatrijskim ustanovama. Video-rad podrazumeva skidanje odeće i slikanje cveća po telu, od ključne kosti do grudi.

I u surovoj priči postoje nežne rečenice, najčešće u krugu epizodista: Poljubac je bio palimpsest sećanja, svih bezbrojnih poljubaca koje su podelili u prošlosti. Ipak, mračne šume, najavljene u fragmentima, postaju stvarnost završnog dela. Treća celina opisuje život sestre glavne junakinje u odnosu na njenu bolest i uglavnom je sačinjena od poseta bolnici. Obeležava je kiša, ponekad jaka i crna. Posmatrajući šumu na pljusku, pripovedaču se čini da je u njoj nešto zatvoreno, sklopljeno, kao da nekakva ogromna životinja suzbija svoju riku. Po njoj je traže, kada već podseća na duha. Tuneli horora potpuno su otvoreni.

Na prvi pogled, roman Han Kang je jednostavan i sažet, ali čitalac se kroz njega probija kao kroz noćnu moru. Otkriva nasilje kao jednu od centralnih tema ili ona popodneva u kojima bude povučena linija posle koje dotadašnji život više nikada neće moći da se vrati na početnu tačku. Svaki motiv, koliko god uvrnut bio, naposletku je opravdan. Kiša je voda koju junakinja traži dok pokušavaju da je kljukaju hranom. Završnica počinje s pitanjem da li je umreti stvarno tako loša stvar.

Vegetarijanka je prvi put objavljena 2007. u Južnoj Koreji i zbunila je kritiku. Skretali su pažnju na različite stvari, pa i na čudne erotske pasuse. Postala je bestseler i pretočena je u film, prikazan na Sandensu 2010. godine. Prevedena je na dvadesetak jezika. Sada će dostići najveću književnu slavu i u prvi plan staviti književnicu rođenu 1970, koja je kao desetogodišnjakinja posmatrala represiju nad prodemokratskim demonstrantima, što je moglo da oblikuje njene poglede o ljudskoj spremnosti na nasilje, ali i na saosećanje i iskupljenje. U konkurenciji 155 naslova iz celog sveta, žiri je odabrao delo Han Kang koje je počela da piše nakon što je pročitala stih jedne korejske pesnikinje. Ja verujem da bi ljudi trebalo da budu biljke.