Melkisedek iz Ohrida

Prođe letnja dugodnevica, prođe 22. juni, pravi datum Vidovdana, i, obuzima me arijevska seta, jer, evo, dan je, već, kraći dva minuta! Prođoše, bre, začas, šumske jagode, a i majčina dušica, i, ko ne vidi da je prošla i ova godina, taj je slep kod očiju. Nego uoči dugodnevice, nedaleko od Vidova, kod Ackove krečane, video sam jednog ogromnog vepra velikog poput teleta! Sreli smo se na tesnom šumskom putu, izlokanom od letnjih pljuskova. Vepar se valjao u blatu, a onda ga stresao sa sebe, jer, ako niste znali, tako se divlje svinje kupaju. Kada me je ugledao, iznenađen, preteći je zagroktao, ali me nije uplašio, jer bio sam zaokupljen mislima: kako da na Vidovoj akademiji, saopštim, tek tako, javno, da je Nemanja unuk cara Konstantina i da u srpskoj srednjovekovnoj istoriji nedostaje skoro 800 godina?! Divlji vepar kao da je, odnekud znao šta me muči, i, gledajući me sitnim svinjskim očima, na tečnom srpskom je progovorio: „Znam kako ti je! Evo, i ja sam izopšten iz mog svinjskog čopora, jer stasao je mlađi vođa. A, vidim, i ti si izopšten iz tvog čopora samo zato što tvrdiš da je Isus iz Ohrida i da je Nemanja unuk cara Konstantina Velikog! Ali, nisi li, po kineskom horoskopu, Zlatni Vepar koji se rađa jednom u 52 godine! Prema tome, tvoje je da kažeš Srbima šta im sleduje! Uostalom, ako tvoj Alek tvrdi da Srbija napreduje brže od Evrope, zašto ti ne bi tvrdio da između Isusa i Nemanje ima jedva sto, sto pedeset godina?“ E, sad, zbog toga može da se zaglavi u ludari...“ Oh, kako sam se obradovao kada mi je u Vidovo došao Marko sa svojom Marijom. Jer, momak radi, baš, u Toponici kod Niša i kaže mi, u poverenju, da može da mi sredi za apartman princa Đorđa Karađorđevića. Ali, moja akademska beseda ostala je u senci onoga što je govorio Miloš Lindro iz Skoplja. A on je, bez uvijanja, saopštio da je „Ohrid, u stvari, pravi Jerusalim“, i, za tu tvrdnju izneo je toliko dokaza da mi najozbiljnije konkuriše za Nobela. A mogli bismo tu zvučnu nagradu iz Stokholma i da podelimo jer smo, nezavisno jedan od drugoga, došli do skandaloznog rezultata! S tim, što je, po meni, Isus rođen u današnjoj Samuilovoj tvrđavi, a po Milošu je rođen u današnjem Bitolju. U jednom smo, pak, složni: Samuilova tvrđava iznad Ohrida bila je prestonica cara Davida, a Isus je, kaže i Biblija, Davidova roda. Tu treba samo još dodati da je prorok Melkisedek iz Ohrida i najavio dolazak Isusa. A Melkisedek je potomak Nira, brata Nojevog i praunuk Nebroda. Bio je sveštenik Višnjega boga sa počasnim zvanjem „car pravde“. On je blagoslovio Avrama, hlebom i vinom, u beskrvnom obredu. Po predanju, Melkisedek je preneo Adamovu lobanju sa Tavora na Golgotu, te je ta lobanja sa kostima, na freskama, postala simbol Isusovog raspeća. K. G, Jung, moj guru iz Švice se, na ovo, nadovezuje: „Ako je Melkisedek blagoslovio Avrama u Moabskim zemljama, sada je jasno da su to zemlje MORAVSKE! A ako su, i po Kenetu Klarku,bogovi napravili Adama na Rtnju onda je Melkisedek mogao sa Tavora iznad Valjeva da donese Adamovu lobanju na istinskoj Golgoti u Ohridu. A ima je Tavor i kod Skoplja. Tako se, još jednom, pokazuje da je Jerusalim u Palestini samo jedno veliko Potemkinovo selo carice Jelene, majke cara Konstantina! Seti se, i Karl Špiteler, švajcarski nobelovac, tvrdio je da je Srbija „regija zemaljskog raja iz Svetog pisma“, a Srbi su mu se tako odužili što su ga 1914. godine proterali kao „stranog špijuna“. Moja Crna se, baš, zabrinula za mene: „Ne bi me čudilo da završiš kao princ Đorđe u Toponici! Ali, ako ti ne kažeš Srbima ono što im sleduje, ko će im to reći?!“