Govori srpski da te svet razume

Možda se sa srpske strane situacija jeste promenila u toj meri da je nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, umesto sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ovog ponedeljka razgovarao sa policijskim inspektorima u pokušaju da sazna nešto o istrazi koja se protiv njega vodi, ali za Francuze sve je i dalje isto. Barem što se izgradnje beogradskog metroa tiče. Makron za sadašnjeg opozicionara Đilasa nije našao vremena tokom svog boravka u Beogradu, izgovarajući se da je poziv za susret upućen prekasno, ali su se zato ministri Zorana Mihajlović i Siniša Mali, kao i sadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radoičić sastali sa predstavnicima francuskih kompanija Ežis i Alstom, sa kojima je onomad, Đilas kao gradonačelnik, intenzivno razgovarao o finansiranju i izgradnji linija metroa. Očigledno je da su pomenute francuske kompanije i dalje veoma zainteresovane da u ovom poslu učestvuju, a Makronova poseta iskorišćena je da se ta namera još jednom demonstrira, naročito sada kada je osim njih u igri za izgradnju metroa i kineska kompanija Pauer Čajna. Kao i do sada, informacije o tim razgovorima javnosti se dele na kašičicu, ali poznato je da se među 22 potpisana sporazuma prilikom Makronove dvodnevne posete, nalazi i Izjava o namerama da Srbija sa ovim francuskim kompanijama nastavi razgovore, koji bi onda vodili eventualnom zaključenju međudržavnog sporazuma o finansiranju i izgradnji jednog dela ovog projekta. Šta je dogovoreno, ako jeste, i dalje je nepoznanica, baš kao što se ne znaju ni detalji Memoranduma koji je potpisan sa kineskom kompanijom Pauer Čajna, takođe o izgradnji metroa, pa se da pretpostaviti da je pred nama još jedan tajni posao, mimo procedura, pravila i zakona koji su na snazi u ovoj zemlji. Inače, kad smo kod tajnosti, francuski i srpski predsednici simbolično su otkrili i ploču koja bi trebalo da označi početak modernizacije beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“, čiji koncesionar je odnedavno francuska kompanija Vansi. Ugovorenih oko 500 miliona evra jednokratne koncesione takse ova kompanija je već uplatila Srbiji, a ostalo je još da se investira obećanih 700 miliona evra, ali u šta tačno, to će se znati tek u narednim godinama, a možda i decenijama. Pošto ni ovaj ugovor nije dat javnosti na uvid, ne zna se ni šta su koncesionari dogovorili sa srpskim vlastima o načinu plaćanja godišnje koncesione naknade, koja uglavnom zavisi od broja putnika, odnosno obima saobraćaja na aerodromu. Vrednost francuskih investicija u Srbiji dostigla je milijardu i po evra, a u oko 120 kompanija sa francuskim kapitalom, koliko ih posluje u Srbiji, danas radi oko 11.000 ljudi. Robna razmena je prema poslednjim podacima premašila milijardu evra. I dok se francuski predsednik potrudio da nikako ne zaboravi na najznačajnije ekonomske projekte za svoju zemlju, poput metroa ili Aerodroma „Nikola Tesla“, Srbija svojim najznačajnijim poduhvatom, proisteklim iz potpisanih sporazuma, smatra nabavku raketa mistral, za potrebe protivvazdušne odbrane. Doduše, Emanuel Makron, prvi predsednik Francuske koji je posetio Srbiju posle 18 godina, svoj boravak u Beogradu obojio je podsećanjem na slavnu srpsku istoriju i herojske podvige srpske vojske - od odlaska na grob Milunke Savić, do govora na Kalemegdanu, kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj, podignutog u čast zajedničke borbe i stradanja dvaju naroda u Prvom svetskom ratu. Beograđane je možda „kupio“ toplim govorom i to na srpskom jeziku, a kasnije i tvitom ispisanim na ćirilici, ali suštinske stavove u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji nije promenio. Naime, Makron ni ovoga puta nije preskočio da ponovi kako zaista veruje u bolju Evropu od ove kakva je danas, odnosno kako EU ne bi trebalo da se proširuje dok se unutar sebe ne reformiše. O datumu članstva naše zemlje u Uniji nije želeo da spekuliše, ali je zato, pored one pismene Izjave o namerama, potpisane između predstavnika srpske vlade i francuskih kompanija o metrou, francuski predsednik dao i jednu usmenu. Potrudiće se da zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel ubrzo ugovori susret vlasti Beograda i Prištine, kako bi pokušali da otkoče zakočeni dijalog i nastave razgovore o normalizaciji odnosa. Ipak, rešenje za kosovski problem, kaže, nema, ni on, niti ijedan drugi predstavnik velikih sila.