Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   12.12.2019. 03:11
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
У име оца и сина и председника Вучића

Ако се укрсте изјаве Александра Вучића, Небојше Стефановића и његовог оца Бранка, логично се намеће закључак да неко од њих тројице лаже. Мада, искрено, верујем да нико од њих не говори истину о спорној трговини оружјем

Ја сам пензионер, обична ситна душа, изјавио је 14. марта ове године Бранко Стефановић за Н1, негирајући сведочење бившег власника хотела Шумадија за БИРН да му је отац министра полиције нудио 300.000 евра. У међувремену Стефановић сениор је уместо несуђеног купца хотела постао неосуђени продавац оружја под прилично сумњивим околностима.

„Мој отац није власник те фирме (ГИМ), нити има било какве везе са извозом оружја“, упорно је, седам месеци касније, на конференцији за новинаре понављао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић 18. октобра.

„Бранко Стефановић није власник, већ је само обичан запослени у фирми ГИМ“, поентирао у Упитнику РТС-а председник Србије и СНС Александар Вучић 5. новембра.

Е, сад, ако се изјаве овако поређају, логика налаже да неко од њих не говори истину.

Јер, ако је пензионер, као што Бранко Стефановић каже сам за себе, онда не може бити „обични запослени у фирми ГИМ“, како то тврди Вучић, с тим што бих заиста волео да чујем његов одговор на питање да ли би иједан трговац оружјем запослио пензионера Телекома да му син није актуелни министар полиције и потпредседник Владе Србије.

Ако, пак, Вучић говори истину, онда лажу и Бранко и његов син, јер министар полиције и даље тврди да његов отац нема „било какве везе са извозом оружја“.

Коначно, ако је Небојша у праву, онда Вучић не говори истину, јер ако је Бранко макар и „обични запослени“ у ГИМ-у онда итекако има везе са извозом оружја, с обзиром на то да НИН поседује доказе да та фирма и ове године извози мине произведене у Крушику.

Признањем да отац министра полиције ето, као обични запослени, ради за ГИМ, Вучић је одустао од покушаја да се брани оно што се не може одбранити, али је превидео једну другу „ситницу“. Из докумената које је доставио узбуњивач Александар Обрадовић, а објавили Армс воч и БИРН јасно се види да је Стефановић сениор као заступник ГИМ-а у Крушик долазио и 2017. А тада отац министра полиције није могао да буде „обични запослени“ у ГИМ-у. Из простог разлога што је био запослен у Телекому Србија.

Вучић би то морао да зна, јер је Време писало да је он лично, тада као генерални секретар радикала, молио тадашњег директора Телекома Драшка Петровића да нађе неко место за Бранка Стефановића, који је радио у Симпу. И тамо је Стефановић примао плату све до 3. јануара ове године, када је напунио 65 година и стекао законске услове за пензионисање.

Када се све сабере и одузме, уместо да нешто ради за државну фирму у коју је удомљен захваљујући политичким везама сина, отац министра полиције је уговарао повољније цене за ГИМ свог ортака Горана Тодоровића (заједно имају неколико приватних фирми), чиме је оштетио два државна предузећа – Крушик и Југоимпорт СДПР.

Ни тврдње сина да му отац нема никакве везе са извозом оружја не пију воду. Ма, чак и да стварно није знао да му тата ради за ГИМ (чуди ме да му Вучић то није рекао, јер јавно је признао да је он то знао), Небојша је могао у НИН-у да прочита да су 2015. власник ГИМ-а и његов отац основали Јунајтед БГ. И да је та фирма, након што је у пролеће 2018. тата Бранко постао једини власник, већ на јесен добила дозволу за трговину оружјем, а ове године, како је обелоданио Недељник, добила дозволу да може и да производи оружје. А те дозволе тата не би могао да добије да му МУП, на чијем је челу његов син, није дао претходну сагласност. Не, не верујем да је, опчињен оружјем, Бранко пре тога Небојши рекао: „И тата би сине“.

Знам, настојаће власт да заташка и ову, као и све друге афере, да ће узбуњивач из Крушика много теже добити статус узбуњивача од оних који би у најбољем случају - зато што су и сами учествовали у кривичним делима - могли да буду сведоци-сарадници. Али, њима ће се гледати кроз прсте јер нису обични сведоци-сарадници, већ сарадници власти у нападима на опозиционе политичаре. Да се разумемо, немам ништа против да Марко Бастаћ, Драган Ђилас, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић... (додати по сопственом нахођењу) буде примерено кажњени ако постоје докази да су учествовали у неком кривичном делу. Само да не буде као у оном вицу који већ увелико кружи чаршијом, да Небојша Стефановић, на питање о сумњивим пословима Бранка Стефановића, одговори - ма он је отац Драгана Ђиласа.




Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић председник Србије

Годзила лако изађе на крај са Бамбијем, а ми да будемо Бамби не пада нам на памет.

Прочитајте све мисли
bg