Trzaj čuvara podobnosti

Kada se nešto zove Srpska akademija nauka i umetnosti, očekuje se da njeno članstvo čine podjednako naučnici i umetnici raznih profila. Dobro, ako ne u jednakom obimu, ono bar blizu. Međutim, današnje brojke govore da je od 129 članova SANU, samo njih 12 iz redova umetnika. Likovnih i muzičkih, kao i arhitekata, jer je do sada samo njima priznato pravo izbora u ovu kuću. Time je ozbiljno doveden u pitanje status umetnosti u Akademiji. Pa i samo ime. Kada se nedavno pojavila vest da je Odeljenje za likovne i muzičke umetnosti preimenovano u Odeljenje za umetničko stvaralaštvo, dogodio se revolucionarni obrt u istoriji najstarije nacionalne kulturne institucije Srbije koja je imenovana 1886. godine kao Srpska kraljevska akademija. Istini za volju, to je i najveći uspeh u novijoj istoriji SANU i njen aktuelni predsednik Vladimir Kostić je tim potezom učinio više nego svi njegovi prethodnici za poslednjih pola veka. Zbog čega je toliko značajna činjenica da će se ubuduće u SANU predlagati ne samo vrhunski lekari, fizičari, hemičari, tehnolozi, matematičari, pisci… već i umetnici iz oblasti scenskih umetnosti: opera, balet, film, umetnički dizajn, oblast novih medija i drugih segmenata umetnosti u kojima je niz umetnika realizovao dela koja su obogatila kulturu naše zemlje i proslavili je u svetu? Ovaj džinovski korak napred svedoči pre svega da je jedna konzervativna ustanova izglasala promenu koja pokazuje kako se SANU svrstava u red sličnih ili istih institucija u razvijenim zemljama Evrope i sveta. O ozbiljnosti i temeljnosti odluke svedoči podatak da je od 129 članova SANU, Skupštini koja ju je izglasala, prisustvovalo 98 članova, troje je bilo uzdržano, petoro je bilo protiv, a 90 za. Teško je setiti se kada je ovako ogromna većina podržala sličnu, tako veliku promenu u zdanju u Ulici kneza Mihaila 35. S druge strane, ova činjenica bi morala neminovno da menja i svest mnogih akademika, naročito onih pojedinaca, srećom manjinskih, koji su u ovom predlogu odmah videli opasnost od estradizacije SANU, a ne pada im na pamet da se zamisle nad činjenicom da u celoj SANU jedva da ima jedan-dvojica IT stručnjaka! A savremena tehnologija već odavno počiva na njihovim dostignućima. Za one koji su se prepali od promene koja, zaboga, daje pravo i baletanima da budu u SANU, postoje brojni dokazi o tome kako su velike i ozbiljne nacionalne ustanove sličnog profila odavno otvorile vrata svim umetnicima. Tek malobrojni iz SANU se pozivaju na floskulu da u SANU ne smeju da uđu takozvani reproduktivni umetnici, nesvesni činjenice da izraz reproduktivci u umetnosti danas gubi nekadašnji smisao. Jer, kako reče jedan ugledan hirurg, „i ja sam reproduktivac jer svaki put radim istu operaciju, samo je pacijent drugi“. Da bi bilo jasno u kakvom je odnosu SANU danas spram nekih drugih, sličnih akademija, navodimo samo nekoliko primera. U Francuskoj postoji Akademi Fransez koju je osnovao kardinal Rišelje 1635. godine i nju čini 40 besmrtnika iz oblasti političkog, privrednog, umetničkog i kulturnog života. Međutim, i pored svoje posebnosti, ova akademija nije nacionalna institucija nauka i umetnosti, već je to Institut Francuske koji je osnovan 1795. godine. On obuhvata, pored Akademi Fransez, još četiri nacionalne višestrukovne akademije od kojih su dve rezervisane za umetnike raznih profila. Holandska kraljevska akademija umetnosti i nauke ima dva odeljenja, od kojih Odeljenje prirodnih nauka ima 105, a Odeljenje društvenih i humanističkih nauka 102 člana. Rumunska akademija je podeljena na 14 odeljenja (SANU ima osam odeljenja) od kojih, primera radi, jedno obuhvata umetnost, arhitekturu i audio-vizuelne umetnosti, a jedno samo informacione nauke i tehnologije. U medijskoj halabuci koju su proizveli pojedinci proteklih dana, najviše su se iskazali neznanje i strah on novog. I jedno i drugo svojstveni su onim konzervativnim snagama koje žele po svaku cenu da zadrže onu svest i odnos unutar SANU koje su obeležavale ideološke ostrašćenosti između levice i desnice. Poslednjih godina, zahvaljujući pre svega ličnosti samog predsednika SANU, ova kuća je ideološko-politički daleko od onog neslavnog vremena obeleženog Memorandumom. Možda baš zbog toga, ovako značajna promena je iskorišćena kao još jedan trzaj onih malobrojnih koji su joj se protivili. Izvikivala su se imena pojedinih reditelja, što je predstavljalo slobodan izbor autora i aktera tekstova, a nikako bilo kakav stav iz vrha SANU. Zanimljivo je da je pominjan i reditelj Emir Kusturica, a niko ne objašnjava kako je on do sada dva puta bio predlagan i oba puta nije prošao na Odeljenju jezika i književnosti, jedinom gde je mogao da bude predložen na osnovu dosadašnje podele odeljenja. Ali, ne i po zaslugama. Biće teže objasniti starijoj populaciji u SANU, naročito onoj koja pripada prirodnim naukama, zbog čega su zaslužni pojedini reditelji, na primer, da bi ušli u SANU. Tome treba dodati i činjenicu da većinsko članstvo u SANU čine stariji muškarci koji ne iskazuju preveliko razumevanje za mnogo toga, pa ni za članstvo žena u SANU. Recimo, među 23 redovnih i dopisnih članova Odeljenja za matematiku, fiziku i geonauke, nema nijedna žena! Od 18 članova Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, samo tri su žene. Od 13 članova odeljenja tehničkih nauka, nijedna žena! Od 24 člana Odeljenja medicinskih nauka, samo dve žene! Na Odeljenju jezika i književnosti od 18 članova, tri su žene, a na Odeljenju društvenih nauka od njih sedmoro - nijedna žena! Na Odeljenju istorijskih nauka od njih 14 četiri su žene, a na Odeljenju umetnosti od 12 članova, dve su žene. Da saberemo, od 129 redovnih i dopisnih članova SANU, njih 14 su žene. Slobodnije rečeno, čista mizoginija, manje od 10 odsto! I nikada niko nije smeo da prozove uvažene besmrtnike zbog toga. I zamislite sada ako se tim besmrtnicima podnesu biografije jedne operske dive svetskog renomea kao što je bila Radmila Bakočević, na primer, ili jedne Svetlane Bojković, bez sumnje najznačajnije aktivne srpske glumice koja ima sve nagrade koje postoje u bivšoj i sadašnjoj zemlji? Ako je Žana Moro bila prva glumica primljena u Akademiju lepih umetnosti u Francuskoj, zar je Svetlana Bojković manje značajna za Srbiju? Postoji i drugi aspekt ove priče. Da je bilo pravde, dobre volje i pameti, ovo preimenovanje Odeljenja umetnosti je moralo da se dogodi mnogo ranije, pa su za života akademici mogli biti reditelji Dušan Makavejev, Aleksandar Saša Petrović, profesor sa Harvarda i teoretičar filma Vladimir Petrić, na primer. Ili glumci LJuba Tadić, Stevo Žigon, glumice Mira Stupica ili Milena Dravić… Bez ikakve želje da izvikujemo imena, samo ilustrujemo primerom koliko će sama promena pravila biti nedovoljna, ako je ne bude pratila i promena svesti, pre svega onih koji će se prvi put susresti sa biografijama ljudi iz nekih oblasti umetnosti o kojima oni sami znaju veoma malo ili nimalo. Zbog toga je narednih godinu dana značajno da se u radu SANU pažljivo sprovodi uobičajena procedura predlaganja kandidata za izbore 2021. godine. Početak predlaganja kandidata za SANU je 20. oktobar ove godine, a kraj je sam početak novembra 2021. godine. Isti način predlaganja važi kao i do sada. Dok traje ovaj proces predlaganja, ne može se menjati Statut Akademije, ne može se menjati Pravilnik o izborima, rečju, sve će se odvijati onako kako je to bilo poslednjih 50 godina. Samo što će neki novi umetnici imati mogućnost da im se prizna kako je njihova umetnost konačno referentna i kako će od 2021. godine i ona moći da stanuje u Akademiji. Biće to jedna velika pobeda života nad pravilima iz 19. veka koja su davno izgubila smisao. Za čuvare reda u prelepom zdanju SANU koji su se prepali da se na ulazu ne susretnu sa dvojnikom Miše Barišnjikova, daleko bilo, nije naodmet jedan vic star više od pola veka. Pita jedan slušalac Radio Jerevana da li je istina da je Petar Iljič Čajkovski bio peder? Jeste, odgovara voditelj emisije, ali nije bio poznat po tome.