Jedna Amerika, dve nacije

Dok pišem ovaj tekst, zvaničnici širom Sjedinjenih Država još prebrojavaju glasove s predsedničkih izbora. Kad taj posao bude završen, izvesno će uslediti ponovno brojanje i pravni prigovori. Ovo je i moglo da se očekuje posle žestokog izbornog nadmetanja koje je obeležio rekordno visok odziv birača. Samo američki građani mogu da glasaju za američkog predsednika, ali njihov izbor ima posledice po ljude širom planete. Ako je prerano da bi se sa sigurnošću znao rezultat, nije prerano razmotriti šta su ovi izbori otkrili o najmoćnijoj zemlji sveta. S pozitivne strane posmatrano, SAD su i dalje robusna demokratija. Participacija birača je bila visoka, uprkos fizičkim ograničenjima usled pandemije kovida-19. Procedura naizgled teče onako kako je to i zamišljeno. Nasilje je bilo minimalno. Sudovi istražuju ono što je, čini se, bila politički motivisana odluka nacionalne Poštanske službe da omete isporuku glasačkih listića iz oblasti za čije se žitelje očekivalo da će u većini podržati Demokratsku stranku. Neutemeljena objava predsednika Donalda Trampa u utorak uveče da je dobio izbore imala je malo efekta, dok su njegovi pozivi da se prekine s brojanjem glasova (barem u onim saveznim državama u kojima je do tog trenutka vodio), čini se, ostali bez odziva. Ono što je zabrinjavajuće, međutim, jeste to što je američko biračko telo ostalo toliko duboko podeljeno. Birači su se skoro po sredini podelili na pristalice jednog ili drugog kandidata. Nimalo iznenađujuće, ova podela će verovatno voditi i podeljenoj vlasti. Ako se trenutni trendovi nastave, demokrate će osvojiti Belu kuću i zadržati većinu u Predstavničkom domu, dok će republikanci sačuvati kontrolu nad Senatom. Guvernerske pozicije i legislativna tela pojedinačnih saveznih država su skoro podjednako raspoređeni na dve partije, s malom prednošću republikanaca. „Plavi talas“ koji su demokrate anticipirale izostao je. Mereno brojem neposrednih glasova, DŽo Bajden će verovatno pobediti s velikom razlikom od četiri ili pet miliona glasova od skoro 160 miliona koliko će iznositi ukupan broj onih koji su izašli na izbore. Ali su republikanci uspeli da zadrže mesta u Senatu, za koja su mnogi predviđali da će preći u ruke demokrata, koji su povrh toga u Predstavničkom domu čak i izgubili jedan broj mesta. Niko nije dobio čvrst mandat, niti je došlo do političke preraspodele snaga. Tramp je zabeležio izuzetno dobar rezultat, osvojivši pet miliona glasova više nego 2016, što je drugi najbolji skor bilo kog predsedničkog kandidata u američkoj istoriji, te više nego što je dobio bilo koji prethodni pobednik izbora. Ono što ovakav ishod čini posebno značajnim jeste da je zabeležen u okolnostima kad se beleži rekordni porast broja slučajeva kovida-19 od 100.000 ljudi dnevno, i kad ih od te bolesti svakodnevno umire njih preko 1.000. Upravo u trenutku kad su posledice lošeg upravljanja pandemijom njegove administracije postale najgore, skoro polovina biračkog tela ipak je odlučila da podrži Trampa. Čak i ako Tramp izgubi, kao što se čini verovatnim, i dalje će imati snažan uticaj, posebno ako ostane prisutan u javnosti (što se takođe može očekivati). I ukoliko se on sam ne bude kandidovao, verovatno će imati znatan uticaj na izbor predsedničkog kandidata Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine. „Velika stara partija“ (GOP) biće posve drugačija od one u vreme predsednika DŽordža V. Buša ili Ronalda Regana. Trampizam - moderna verzija američkog populizma - ostaće moćna sila. Nimalo neočekivano, Tramp čini sve što može da podstiče zlu krv i delegitimiše izborne rezultate, tvrdeći da je u pitanju prevara uprkos tome što ne nudi nikakve dokaze. Mnoge od njegovih pristalica će odbiti da prihvate legitimnost Bajdena kao predsednika. Sasvim je moguće da Tramp nikada neće priznati poraz, još manje da će prisustvovati Bajdenovom polaganju zakletve. Da se parafraziraju reči Vila Rodžersa (popularnog američkog humoriste i zabavljača iz prve polovine prošlog veka, prim.), Tramp još nikad nije naišao na normu koju nije prekršio. Amerikanci u sve većoj meri obitavaju u podeljenim svetovima. Svrstavaju se u zajednice i regione u kojima nalaze druge ljude sličnih uverenja. Svi su skloni tome da gledaju samo određene kablovske TV kanale, slušaju samo određene radio-stanice i podkaste, i posećuju samo određene sajtove na internetu. A nepostojanje jedinstvenog nacionalnog kurikuluma iz oblasti građanskih prava i sloboda doprinosi podelama između različitih generacija. Ono što treba naglasiti jeste da podele u zemlji najvećim delom ne idu duž ekonomskih linija. Za obojicu kandidata glasali su ljudi iz svih klasa, a demografski, rodni i rasni obrasci nisu bili tako jednostrani kao što su mnogi predviđali. Ono po čemu se razlikuju uglavnom je u gledanju na to šta je zemlji potrebno. Obrazovni nivo je jasan indikator političke orijentacije, kao što je to i geografija, budući da republikanskih birača najviše ima u udaljenim predgrađima i ruralnim regijama, dok su pristalice demokrata pretežno u velikim gradovima i područjima koja ih okružuju. Kulturološki aspekti se, međutim, mogu smatrati bitnijim za američku politiku od bilo čega drugog. Dok spoljna politika, reklo bi se, nije bila od velikog značaja u kampanji, osim kada je trebalo mobilisati birače u pojedinim izbornim jedinicama, kao u slučaju velikih kubanskih i venecuelanskih zajednica na jugu Floride. U takvom ambijentu, biće teško graditi podršku za značajne promene načina na koji se predsednici biraju ili na koji vlada funkcioniše. Situacija je takva da ni na šta drugo ne podseća više nego na Savet bezbednosti UN. Mnogi se slažu da je sadašnji sistem duboko problematičan i nereprezentativan, ali je nemoguće postići konsenzus o njegovom reformisanju, jer bi svaka potencijalna kombinacija bila od koristi za jedne i na štetu po druge. Ne iznenađuje onda što se oni koji bi najviše izgubili tim promenama njima i protive. Ovo će upravljanje državom učiniti teškim. Mnogo će zavisiti od kalkulacija lidera republikanske većine u Senatu Miča Mekonela i njegove sposobnosti i spremnosti da radi s predsednikom Bajdenom. NJihovo zajedničko delovanje bi osim toga zahtevalo da Bajden pravi kompromise, a to bi sasvim sigurno naišlo na otpor ideološki profilisanijeg dela Demokratske stranke. Demokrate su se nadale odlučnom distanciranju od Trampa i svega što on simboliše. To se nije desilo. Republikanci su se nadali da će izbori predstavljati verifikaciju Trampove politike. Ni to se nije dogodilo. Umesto toga, ono što su ovi izbori pokazali jeste da postoji jedna zemlja i u njoj dve nacije. Te dve nacije će morati da žive jedna s drugom; ali da li će moći i da sarađuju, tek ostaje da se vidi.