Pirova pobeda građana, Rio Tinto se vraća na mala vrata

Državni vrh se pod pritiskom masovnih protesta i blokada auto-puteva „zvanično“ povukao iz svih projekata vezanih za iskopavanje litijuma u Srbiji i time je navodno stavljena tačka na tu temu. Da li je tu kraj sage o Rio Tintu? Nije. Ovo je samo početak. Iako su sa više strana dobijali informacije da takvom odlukom vlast samo kupuje vreme pred izbore, građani, pa i organizatori protesta su im poverovali i odustali od daljih protesta i blokada, jer su „dali reč“. Time je vlast umirila energiju protesta i bes naroda koji je pretio da ugrozi rezultate aprilskih izbora. Kompanije koje su u Srbiju došle zbog litijuma, nisu zatvorile svoja predstavništva - što bi bio logičan potez kada država donese odluku o zabrani daljih aktivnosti - već su nastavile da kupuju zemljišta oko budućih rudnika i dovlače tešku mehanizaciju. Narod je ostvario Pirovu pobedu, dok je vlast izbegla revoluciju. U međuvremenu Rio Tinto raspisuje konkurse za nova radna mesta! Zašto kompanija kojoj je država zvanično „zabranila“ da iskopava litijum zapošljava nove kadrove? Nije li to dokaz da Rio Tinto zapravo pojačava tempo svojih aktivnosti i da nema nameru da odustane od rudnika litijuma u Srbiji. Tim pre što na svom sajtu navodi da, pored Argentine i SAD, radi i u Srbiji, u Loznici. Nijedna ozbiljna kompanija ne bi tvrdila da i dalje planira neke radove ako to nije istina, a Rio Tinto na svom sajtu navodi da planira da na dugi rok u Srbiji otvori 1.000, a tokom izgradnje više od 2.000 radnih mesta. Čemu toliko radnih mesta ako im je zabranjeno da rade? Rio Tinto angažuje stručnjake da im naprave pozitivne studije o uticaju na životnu sredinu, dok već napravljene negativne studije odbacuje, a istim stručnjacima preti tužbama da o tome ne smeju da javno govore zbog potpisanog Ugovora o poverljivosti. Stručnjake očigledno ne zanima činjenica da rade protiv interesa svoje države i naroda, ugrožavajući životnu sredinu, zdravlje, zemlju, reke. Biološki fakultet je prva institucija koja je javno o tome govorila, ali su medijski ućutkani. Istovremeno, Rio Tinto finansira državne fakultete, tražeći od njih podršku za projekat u Jadru. To se zove korupcija, za koju će dekani i profesori morati krivično da odgovaraju. EU nije dozvolila Rio Tintu da kod njih otvara rudnike, jer su svesni posledica, ali su spremni da zažmure na uništavanje životne sredine u Srbiji, jer su Evropi potrebne litijumske baterije, a iz Srbije bi transport bio mnogo jeftiniji nego iz Severne i Južne Amerike. Kako bi opravdali projekat, u Rio Tintu se često pozivaju na pozitivno mišljenje Instituta „Jaroslav Černi“. To je jedini institut koji se bavi vodama u Srbiji, a država ga je prodala za samo 2,5 miliona evra Milenijum timu, kompaniji bliskoj vlastima, iako je Savet za borbu protiv korupcije tražio da se ta privatizacija poništi. Upravo taj institut je dao pozitivna mišljenja za sve ekološki diskutabilne projekte (Makiško polje, Beograd na vodi, Rio Tinto, Rekovac), a u rukama novih vlasnika davaće mišljenja od kojih će zavisiti dozvole za sve buduće projekte u Srbiji. Spisak budućih rudnika litijuma ne završava se sa Rio Tintom i dolinom Jadra, pored Loznice. To je samo početak. Kompanija Eurolitijum u Rekovcu (Levač) nastavlja na mala vrata da dovodi tešku mehanizaciju. Građani su organizovali danonoćne straže kako bi sprečili iskopavanja, dok policija ne želi da se meša, iako bi po službenoj dužnosti trebalo da spreči dalji rad Eurolitijuma. Radovi su stali, jer ni ta firma ne želi da rizikuje fizički obračun sa lokalnim stanovništvom, koji bi motivisao narod da se pobuni, čime bi se njihovo dalje poslovanje dosta otežalo. Rudnici litijuma se planiraju na više od 20 lokacija širom Srbije, u trouglu Loznica - Vranje - Bor. Na toj teritoriji živi oko dva miliona ljudi gde će mnogi od njih morati prisilno da se isele, dok će ostalima biti ugrožena životna sredina. Druge kompanije su u pripravnosti i čekaju da vide kako će da prođe Rio Tinto i ako on svoju nameru sprovede u delo, nema sumnje da će i njima širom biti otvorena vrata za ostale rudnike. Zato ovo nije političko, već pitanje života i smrti, od kojeg zavisi budućnost nas i naše dece. I svejedno je da li će litijum kopati i prerađivati firme sa Istoka ili sa Zapada, jer su od letos Kinezi najveći pojedinačni akcionari Rio Tinta, imaju 28 odsto vlasničkog udela u toj kompaniji. Nijedna kompanija koja ne poštuje ekološke standarde EU i kojoj nije dozvoljeno da prerađuje litijum na teritoriji Evropske unije, ne može da radi ni na teritoriji Republike Srbije! Tačka. Zato bi vlast morala građanima da odgovori na nekoliko ključnih pitanja. Zašto Rio Tinto raspisuje konkurse za radna mesta (infostud.rs) u Srbiji ako im je država zvanično rekla da se litijum neće vaditi u Srbiji? Da li je Rio Tinto iznad države? Zašto nastavlja da kupuje zemljište u dolini Jadra ako nema nameru tamo da kopaju litijum? Nisu do sada pominjali da će se baviti poljoprivredom. Da li su predstavnici vlasti svesno slagali građane kada su im rekli da su svi projekti sa litijumom obustavljeni? Ako nisu, šta čekaju? Zašto se ne zabrane Rio Tintu aktivnosti u Srbiji? Da li je takva izjava ljudi iz vrha države bila samo kupovina vremena kako bi se primirili demonstranti koji su blokirali most Gazelu u decembru 2021, pred izbore u aprilu ove godine? Građanima vlast duguje i objašnjenje kakve su posledice prerade litijuma u svetu, bez obzira na to da li se dobija rudarenjem, iz slanih stena ili iz geotermalnih izvora. U svetu je za jednu tonu litijuma potrebno oko 1.000 tona/kubika vode pomešane sa sumpornom kiselinom, a prema procenama, samo u Loznici se nalazi 148 miliona tona litijuma. Posle prerade, voda pomešana sa sumpornom kiselinom postaje zatrovana, ne može više da se koristi, a završava u zemljištu, potocima i rekama, čime se trajno uništava životna sredina i ugrožava zdravlje građana. I to nije sve. Pored sumporne kiseline, rudnik u Loznici bi koristio i 15.000 cisterni sa cijanidom, a izlivanje samo jedne bi dovelo do ekološke katastrofe neviđenih razmera. Upravo zato, nijedna zemlja EU nije dozvolila da na njenoj teritoriji Rio Tinto prerađuje litijum i uništava životnu sredinu. Građani Srbije, za razliku od državnog vrha, odbijaju da budu deponija EU, gde će se uništavati plodna zemlja i zatrovati potoci, reke i jezera, gde će se prisilno preseljavati stanovništvo da bi se obezbedile litijumske baterije za tržište EU. Predstavnici Rio Tinta odbacuju sva ova upozorenja i navode da njihove nove tehnologije ispunjavaju ekološke uslove EU. Problem je što te nove tehnologije ne žele da pokažu, pravdajući se poslovnom tajnom, uz često ponovljenu rečenicu „verujte nam na reč“! A ne objašnjavaju zašto im EU ne dozvoljava da sa tim novim tehnologijama otvore rudnike litijuma na njihovoj teritoriji? Dok u Nemačkoj, koja ima tri puta više litijuma od Srbije, Rio Tinto ne otvori svoj rudnik litijuma, nema logike da ih otvara ni u Srbiji. Kako bi se razjasnile opasnosti prerade litijuma, više puta sam tražio medijska suočavanja sa menadžmentom kompanije Rio Tinto, ali oni to uporno odbijaju, jer im se ne sviđaju sagovornici?! Umesto toga, „proslavili“ su se video-spotom, u kom obmanjuju javnost da proizvode zelenu energiju. Čak su i ambasadori pojedinih zemalja tvrdili da je litijum zelena energija, verovatno ne znajući kako izgleda procedura prerade litijuma u kojoj se koriste sumporna kiselina i cijanid. Uvidevši svoju grešku, zaposleni u Rio Tintu su dobili naređenje da se medijski primire i da se ne eksponiraju dok se ne slegne prašina. To primirje i dalje traje dok se projekat sprovodi u tišini, daleko od očiju javnosti. Svi zaposleni u toj kompaniji trebalo bi da znaju da su saučesnici jer su svesni posledica trovanja vode i plodnog zemljišta i da će u slučaju nekog akcidenta neko morati krivično da odgovara. Na stranu što je u nekim zemljama, zbog takvog poslovanja, izbio i građanski rat u kome je živote izgubilo 10.000 ljudi. Kao analitičar zaštite životne sredine i zabrinuti građanin, kako bi se proverilo da li Rio Tinto i pored zabrane Vlade Srbije nastavlja sa svojim radom kršeći zakone, predlažem da se javno objavi spisak svih domaćih stručnjaka koji su angažovani na tom projektu, jer oni za novac pišu lažne pozitivne studije o uticaju na životnu sredinu, dok fakulteti dobijaju novac kroz sporazume o saradnji. To se u modernom svetu zove korupcija i za to se krivično odgovara! Građani imaju pravo da znaju ko su stručnjaci među nama koji i pored silnih upozorenja rade na uništavanju životne sredine kako bi ostvarili finansijsku korist. Sudovi bi trebalo da ponište Ugovor o poverljivosti sa Biološkim fakultetom, kako bi njihovi stručnjaci mogli detaljno da ispričaju kakve posledice nas čekaju bez da im Rio Tinto preti tužbom. Pošto vlast očito i dalje „šuruje“ sa Rio Tintom, opozicione partije bi trebalo da se obavežu da će posle promene vlasti ispitati pojedinačnu odgovornost svih učesnika u ovom projektu, koji su svesno obmanjivali javnost, ugrožavajući zemlju, reke i zdravlje građana Srbije. A, ako im je već, bar formalno, Vlada zabranila sve aktivnosti, bilo bi logično da sada Rio Tintu naloži i da zatvori kancelarije u Beogradu i Loznici i napusti Srbiju. Tim pre što su se, kao ekološki prihvatljivo rešenje za litijumske baterije već razvile nove tehnologije - natrijumske baterije koje ne ostavljaju posledice po životnu sredinu, kvalitetnije su i traju duže od litijumskih. Drugo zamensko rešenje su baterije od aluminijuma, sumpora i soli. Problem je što u korumpiranoj Srbiji, gde pravosudni organi ne funkcionišu, niko ne odgovara, pa su se ljudi koji su na platom spisku Rio Tinta opustili, misleći da neće snositi nikakve posledice. Vreme je da budu upozoreni da su saučesnici koji će snositi odgovornost za svoje postupke, da će profesorima i istraživačima biti oduzeta naučna zvanja, raskinuti ugovori o radu u institucijama zbog svesnog obmanjivanja javnosti, ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana. Ako su spremni da žive i rade pod takvim pritiskom, jer ovakav zločin ne zastareva – neka im je sa srećom, trebaće im. Do sada nisam upoznao nijednu osobu koja podržava projekat Rio Tinta, osim zaposlenih u kompaniji, mada i mnogi od njih ne podržavaju, ali tamo rade jer im od toga zavisi egzistencija. Neki su već dali otkaze, a drugi gledaju da pobegnu na vreme i nađu posao u nekoj drugoj firmi. Država se primirila i na svako pitanje o Rio Tintu brani se time da je taj projekat zvanično zabranjen. A to što prećutno odobrava nastavak aktivnosti Rio Tintu i ne reaguje, znači da vlast obmanjuje građane. Moja procena je da će tako ostati do novih izbora u Beogradu, jer vlast ne želi da rizikuje novo blokiranje Gazele, pobunu naroda zbog koje će izgubiti vlast u prestonici. Iako su lokalni izbori, Rio Tinto je jedna od retkih tema koja može da izvede građane Beograda na ulice. Tim pre što je projekat Jadar samo vrh ledenog brega – otvaranjem rudnika Rio Tinta u Loznici stvorio bi se domino efekat, pa bi i Eurolitijum, Ultralitijum i ostale kompanije krenule tom utabanom stazom i otvorile svoje rudnike litijuma na više od 20 lokacija širom Srbije, sa strašnim ekološkim posledicama po građane. Autor je analitičar zaštite životne sredine