Zaseda sa misijom

Natalija Aleksejevna Naročnicka (74) je ruska istoričarka koja je pre godinu dana izabrana za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. NJu je na Odeljenju istorijskih nauka predložio srpski istoričar, nekadašnji ambasador Srbije u  Rusiji, Odeljenje je podržalo predlog, a većina akademika na skupštini SANU je glasala za nju. To je pravilo izbora za ovu kategoriju članstva. Nedavno je pomenuta Naročnicka došla u Beograd da u Ulici kneza Mihaila 35 održi svoju pristupnu besedu. Po pravilu i protokolu koji važi za ovakve prilike. Beseda je tradicionalni ritual u SANU za inostrane članove i podrazumeva da novoizabrani govori o onome što ga je kvalifikovalo za tu počast. Da podseti na svoje najznačajnije delo, dela, da obavesti akademike o svom profesionalnom angažmanu. Ruska istoričarka, koja u našim knjižarama ima nekoliko svojih knjiga prevedenih na srpski, svoje je izlaganje naslovila: „Rusija i Srbija u međunarodnim odnosima u eri promena: Linije napetosti u evropskoj geopolitici 19-21. veka.“   Govorila je u polupunoj, ili polupraznoj sali, svejedno je, a prisutan je bio neuobičajeno mali broj akademika s obzirom na to sa kakvim je atributima predstavljena prilikom izbora. Pa ipak, većina prisutnih osećala se kao da je upala u svojevrsnu zasedu sa misijom. Jer, njeno polučasovno izlaganje je bilo uglavnom  lišeno naučne argumentacije, nalik na svojevrstan pamflet. Nije se čulo, što su pravilo i običaj mereni decenijama, citiranje nijednog naučnog rada, nijedne knjige, nikakvog istraživačkog procesa karakterističnog za ovu oblast društvenih nauka. Istoričarka je jednostavno iznela svoj politički kredo. Za najveći broj prisutnih akademika bio je to šok, za pojedince čas istorije od životne važnosti. Među ozbiljnim istoričarima Srbije i Rusije, lako je saznati da je naučna karijera Natalije Aleksejevne Naročnicke obojena jakim političkim angažmanom koji podrazumeva neskriveno podaništvo vlasti oličene u predsedniku Rusije. Nema sumnje da je SANU poprište najrazličitijih i najheterogenijih stavova. Tako se i među akademicima koji su govorili svoje besede proteklih godina, oglašavao veliki broj onih čija su mišljenja sasvim suprotna od stavova ruske istoričarke. Međutim, teško je setiti se besede koja je tako zloupotrebljena za bukvalno promovisanje vlastitih političkih stavova, kao što je to uradila ova predsednica Fonda za istorijsku perspektivu iz Moskve, koja je ustvrdila da je krah Evropske unije neminovan, budući da Evropa naglo gubi svoj suverenitet, „postajući instrument u rukama američke dominacije“. Po njenim rečima, to za pravoslavnu vaseljenu ne predstavlja preveliki problem, jer „za hrišćanske vrednosti mesta u ustavu Evropske unije nije bilo“. Primer Rusije je poučan, saopštila je za govornicom u SANU gospođa Naročnicka, i velika zemlja sa njenim resursima i nuklearnim oružjem može biti prevarena i pokradena. „Pogažena su sva ‘sveta načela’ zapadne civilizacije – sporazumi i dogovori, pravne norme, principi na kojima je Evropa stotinu godina mamila nezapadni svet…Zapad je u srpskoj nacionalnoj ideji okupljanja svih Srba u jednu državu video ‘zaveru’ još od ‘Načertanija’ Ilije Garašanina i da su zavet cara Lazara, pravoslavna civilizacija i državnost Srbije neprihvatljivi za libertarijansku doktrinu briselske elite… Istorija ruskom svetu i srpskom narodu dodeljuje ulogu zaštitnika zajedničkog evropskog duhovnog nasleđa“, poručila je Naročnicka. Posle govora u SANU, susrela se ova žustra agitatorka sa episkopom bačkim Irinejem, govorila je u Matici srpskoj… i po povratku u Rusiju  bila je primljena kod predsednika Rusije, zajedno sa poglavarima tradicionalnih religija. Svom predsedniku je kazala: „Kad biste znali kako Srbi sada sa nadom gledaju na Rusiju, kako očekuju da Rusija ne skrene sa ovog puta, da ne pristane na kompromis, da izdrži do kraja u ovom egzistencijalnom sukobu… Prenosim vam divljenje srpskog naroda, srpskih akademika, sedokosih naučnika koji su preživeli otimanje Kosova, raspad Jugoslavije, sve, sve, sve. Vladimire Vladimiroviču, Srbi su me zamolili da vam se duboko poklonim – znate li zašto? Rekli su da više nema države, rukovodstva i lidera sa takvom neviđenom nacionalnom i državnom voljom. Molimo se za vas i za vašu odlučnost, zajedno sa Srbima.” Posle ovog vatrenog izliva ljubavi ruske istoričarke spram svog predsednika, treba jasno reći: Natalija Aleksejevna Naročnicka nije dobila nikakav mandat iz Srpske akademije nauka i umetnosti da prenosi pozdrave svom Vladimiru Vladimiroviču. Privatne pozdrave pojedinih akademika sa kojima se srela sigurno je mogla da prenese, ali to je onda privatan čin iz domena želja i pozdrava. Kao što sa SANU nema nikakvih dodirnih tačaka njen susret sa episkopom bačkim, ni drugim sedim glavama. Onaj ko je predložio ovu istoričarku u SANU, sigurno zna zašto je to uradio. Nažalost, to nisu znali i oni koji su je izglasali.   Radmila Stanković