Вељко Беливук је био физички праћен и под надзором БИА у време када је убијено пет људи од седам жртава за шта је он оптужен као вођа организоване криминалне групе. На то указују наредбе за надзор у које је НИН имао увид, а које нису обухватале Скај апликацију за коју се оптужени терете да су је користили приликом организовања убистава. Беливук и његова група терете се за убиство Горана Михајловића 2. априла 2019. и за шест из 2020. године - Александра Глигоријевића 16. јуна, Горана Величковића 3. августа, Николе Митића 10. августа, Лазара Вукићевића 14. октобра, Здравка Радојевића 10. новембра и Милана Љепоје 9. децембра. Прва наредба судије за претходни поступак за Беливука, која је дозвољавала да га прате и надзиру агенти БИА којом је тада руководио Братислав Гашић, садашњи министар полиције, издата је 16. јула 2020. Пре њега је наредба још 12. маја 2020. издата за Марка Будимира, који је сада оптужен као припадник групе. Међутим, у случају наредби за Марка Будимира, које је спроводила полиција, не спомиње се Беливук. После њих по увиду у наредбе за тајно праћење био је 14. октобра 2020. Марко Миљковић, оптужен уз Беливука као вођа групе. Тајни надзор над њим је тако почео дана када је убијен Вукићевић, а касније су убијени Радојевић и Љепоја. Затим су 27. октобра 2020. још шесторица стављена на мере. Затим су још троје стављени на мере, 28. октобра, 9. новембра и 27. новембра. После последњег убиства Љепоје 9. децембра још четворица су стављена на мере од којих је последњи сада сарадник окривљени Срђан Лалић, и то наредне 2021. године - 14. јануара. Он је први од тројице сарадника окривљених који сведоче на суђењу. Мере су, како пише, подразумевале надзор над контактима и комуникацијом на отвореним просторима као и у објектима.