Ep o životu, smrti i slomljenim srcima

Kada uz nečije ime dodate epitet „Orson Vels stripa“, a najznačajnija nagrada u industriji devete umetnosti u Americi zove se po njemu, onda je sasvim smisleno zapitati se kako je moguće da kapitalno delo kakvo je Ugovor s Bogom zamalo nije ostalo nepublikovano? Upravo ovakvu sudbinu doživeo je Vil Ajzner, jedan od najvažnijih autora u istoriji stripa, s ostvarenjem koje će ga uvrstiti među besmrtnike. Može biti da je za Ajznerove muke zaslužna pređašnja reputacija stripa kao svojevrsne razbibrige za američku srednju i nižu klasu. Sve što je izlazilo izvan okvira Marvelovog ili Diznijevog univerzuma smatrano je pretencioznim i nekomercijalnim naklapanjima nekog čudaka koji je umislio da je strip kakva ozbiljna umetnost. I ništa tu nije pomagala ni činjenica da je Ajzner već bio poznat kao tvorac čuvenog stripa Spirit. Kako god bilo, Vil je na Ugovoru s Bogom radio pune dve i po decenije, da bi konačno 1978. ugledao svetlost dana. Rezultat je bilo delo koje daleko nadilazi umetnički medijum u kome se ideje izražavaju u crtežima uz nešto malo propratnog teksta. Objavljen bez ikakve pompe i očekivanja, Ugovor s Bogom je redefinisao poimanje stripa, postao prekretnica u njegovoj istoriji, a Ajznera svrstao među najznačajnije ne samo strip umetnike, već i literate Amerike. Štaviše, sve što će se kasnije nazvati grafičkom novelom naslonjeno je direktno ili je makar na tragu Ajznerovog ostvarenja. Stvaranje potpuno nove forme, grafičkog romana, za ostale autore značilo je neomeđeno polje slobode u kome se mogu baviti egzistencijalnim temama, a da niko na to ne gleda sa podsmehom. Jednom rečju, bio je to početak nove ere u stripu. Takvo kapitalno ostvarenje kao objedinjena trilogija sada se pojavljuje u izdanju Čarobne knjige. Osim priče Ugovor s Bogom, pred čitaocima u Srbiji prvi put su se našla i ostala dva dela ove stripovske Biblije – Ta životna sila i Dropsi avenija čime je okončan posao koji je 2010. godine započela Izdavačka kuća Samizdat B92, koja je objavila prvi deo ove jedinstvene trilogije. Reći da Ajzner u svom remek-delu, makar i maestralno, beleži životne priče u mitskoj Dropsi aveniji, u njujorškom Bronksu, bila bi simplifikacija koja ni izbliza verno ne odslikava o kakvom je biseru, ne samo stripa nego i svetske književnosti reč. Zato se možda na ovom mestu najprikladnijim čini citirati samog Ajznera: „Ovo izdanje sadrži priče izvučene iz beskrajnog toka zbivanja što odlikuju gradski život. Neke su istinite, a neke bi mogle biti istinite... Pošto sam rođen i odrastao u NJujorku i pošto sam tamo proživeo i procvetao, sa sobom nosim teret uspomena, što bolnih, što prijatnih, koje su bile zaključane u skladištu mog uma... Nazovite me, ako želite, grafičkim svedokom i hronologom što izveštava o životu, smrti, slomljenim srcima, borbi za nadmoć ili makar opstanak...“ Nakon vremena provedenog stvarajući dela različite tematike, Ajzner je, očito, poželeo da ispriča povesti inspirisane onim što je u mladosti video. I sam kazuje da nisu sve priče povezane s nekim konkretnim likovima ili događajima, ali da je ono što je video i proživljavao u svojoj okolini, sve one promene u društvu kojima je svedočio na sociološkom, političkom i ekonomskom planu pretočio u ljudske priče smeštene u jednu ulicu, u jedan kvart u NJujorku. Tako nas Ajzner u naslovnoj priči Ugovora s Bogom upoznaje sa bogobojažljivim hasidskim Jevrejinom, Frimeom Heršom koji sklapa ugovor s Bogom, uveren da je život po tvorčevim zapovestima jedini moguć i ispravan put. Kada Frimea pogodi porodična tragedija – izgubi ćerku jedinicu, on odlučuje da raskine ugovor i postaje nemilosrdni špekulant koji trguje nekretninama. Religijski motivi i činjenica da je Frime svoj ugovor po ugledu na Mojsija koji je božije zapovesti uklesao u kamen, takođe sastavljao na kamenu, tek su delić preispitivanja odnosa pojedinca prema veri i Bogu. Autor ovu priču naziva „vežbom lične agonije“, jer je u trenutku kada ju je stvarao patio zbog smrti svoje ćerke koja je preminula od leukemije. Ajzner, takođe, ispod osnovne priče o svom junaku, postavlja i pitanje tragičnog odnosa prema svom, jevrejskom narodu, nepravedno obeleženom i izloženom progonu. Zbog kojih su to vrlina ili poroka Jevreji uopšte omraženi, čak i kad se pridržavaju svih zemaljskih i božanskih zakona kao njegov junak Frime Herš, kao da se pita Ajzner. „Ako je čovek stvorio Boga, onda se razlog za življenje nalazi samo u ljudskom umu. A ako je pak, Bog stvorio čoveka, onda i dalje samo možemo da nagađamo šta je razlog za življenje“, zaključuje Ajzner pre nego što odluči da njegov junak poništi ugovor sa tvorcem. U drugom tomu Ta životna sila, Ajzner beleži mučne trenutke Velike depresije, posledice pada berze iz 1929. godine, a njegovim stranicama promiču stajnbekovski likovi u potrazi za golom egzistencijom. Transponujući sopstveni lik u protagonistu Jakoba Štarku, koji je u potrazi za vlastitim „izgubljenim vremenom“, autor se bavi i velikim društvenim temama kao što su uspon nacizma ili rast radikalne levice i komunista u Americi. Naposletku, u trećoj knjizi trilogije, Ajzner kroz stripski medijum istražuje mitski razvoj Dropsi avenije, tokom njene istorije, dočaravajući široku panoramu i talase novih žitelja koji ga preplavljuju – Holanđane, Irce, Afroamerikance, Engleze, Jevreje i Portorikance, čija se lica menjaju, ali čiji životi pripovedaju beskrajnu priču o životu, smrti i vaskrsnuću. „Ugovor s Bogom, osim što je fascinantna esejistička hronika univerzalnog iskustva života u Americi, istovremeno je i Ajznerovo najsugestivnije i najznačajnije delo“, zabeležio je američki teoretičar Denis Kičen. Osim fascinantne tematike, Ajzner je umnogome doneo i drugačiji pristup radu na stripu. Efektne table poređane posebnim redosledom, bez ustaljene forme, dinamički fenomenalno postavljene, kao i superiorni crtački stil ostavljaju utisak modernog strip stvaralaštva na čijim će temeljima nastati grafički romani kakve danas poznajemo. Vil Ajzner je dvadeset godina predavao sekvencijalnu umetnost na njujorškoj Školi za vizuelne umetnosti, a udžbenici koje je napisao i dan-danas predstavljaju bestselere. Naposletku, antologijsku vrednost Ugovora s Bogom čini Ajznerovo nenadmašno umeće da kroz hroniku Dropsi avenije koja je proživela sve istorijske uragane jedne etnički šarolike zajednice, i na tako malom prostoru, opiše više od jednog veka promena u jednom društvu i njihovom uticaju na ljudske sudbine. Zoran Preradović