Partijski komesar u tužilaštvu

Neobećavajući pravnik nakon transformacije u političkog komesara pravosuđa dobio je obećavajuću karijeru. Sav pad, na sreću manjeg broja ljudi iz pravosuđa, u položaj podređenosti vlasti možda se najbolje oslikava kroz karijeru sadašnjeg šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića. Nakon što su mu se suprotstavile njegove koleginice iz Višeg tužilaštva, Stefanović je postao upadljiv. Po iskustvu i znanju one su ispred njega, ali po hijerarhiji koju kreira vlast njegove podređene. Pre pravosudne karijere, kako piše u njegovoj biografiji, bio je sanitarni inspektor. Da uđe u državno pravosuđe pokušao je prvi put 2007, kada se prijavio za stažistu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Međutim, zbog fakultetskih ocena i dužine studiranja Komisija ovog suda tada ga je odbila. Stefanović 2008. ipak uspeva da uđe u pravosuđe kao pripravnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Zatim je od 2010. do 2013. bio sudijski pomoćnik u Prvom sudu. Oktobra 2013. uspeva da pređe u Više javno tužilaštvo u Beogradu kao tužilački pomoćnik. Sa pravim radom u tužilaštvu počinje tek sredinom 2014, kada uspeva uz pomoć kolega iz Udruženja tužilaca Srbije (UTS) da pređe u Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kao zamenik javnog tužioca. U UTS, koji se neretko suprotstavljao raznim političkim vlastima, Stefanovića kolege pamte kao nekog ko se deklarativno zalagao za samostalno tužilaštvo i ko je tada kritikovao glavnu tužiteljku Srbije Zagorku Dolovac i ministra pravde Nikolu Selakovića. Stefanović 2018. pokazuje ambiciju da pređe u Više tužilaštvo u Beogradu, kao zamenik. Kao i do tada, dobija podršku svojih kolega iz UTS, ali ona nije dovoljna i glasovi u Državnom veću tužilaca (DVT) su podeljeni. U narednim nedeljama Stefanović, dotadašnji kritičar vlasti, počinje javno da kritikuje svoje kolege iz UTS, čak i Gorana Ilića koji mu je više puta pre toga pružao podršku. Na novom glasanju u DVT neke njegove kolege iz UTS ipak ponovo glasaju za njega. Stefanović tada dobija i glasove vlasti, kao na primer tadašnje ministarke pravde Nele Kuburović i glavne tužiteljke Zagorke Dolovac, koje su prethodno glasale da ne bude imenovan u Više tužilaštvo. Te 2018. Stefanović prestaje da bude član UTS i osniva sopstveno Udruženje sudija i tužilaca Srbije, čiji je predsednik do danas. Ovo udruženje, koje od početka osnivanja ima izdašnu finansijsku pomoć, često podržava stavove vlasti i kritikuje staro i etablirano Udruženje tužilaca Srbije - UTS. Kao i u poslednjem slučaju, kada su mu se suprotstavile koleginice, i u svim ranijim aferama Stefanović je svoje udruženje koristio i da pruži podršku samom sebi. Sa revidiranim stavovima i svojim udruženjem krajem 2021. Stefanovića vladajuća većina u Skupštini imenuje na mesto šefa Višeg tužilaštva u Beogradu sa mandatom od šest godina. Pored skromnog staža od samo sedam i po godina kao zamenik tužioca i još skromnije karijere, on postaje šef jednog od najvažnijih tužilaštava u Srbiji. Kao zamenik tužioca bio je nadležan za dva postupka poznata javnosti. Vodio je postupak protiv sada osuđenog neposrednog izvršioca atentata na biznismena Milana Beka, u kome nisu otkriveni naredbodavac i organizatori, kao i protiv LJubiše Buhe Čumeta, prvog svedoka-saradnika u Srbiji. Postupak protiv Buhe pokrenut je nakon njegovih istupa gde je povezao neke pripadnike vlasti sa zemunskim klanom. Ubrzo nakon postavljenja Stefanovića, Više tužilaštvo donosi neverovatne odluke koje ostavljaju utisak vraćanja duga za imenovanje. NIN u februaru 2022. objavljuje iskaz policajca Gorana Stamenkovića koji je jedini priznao krivicu za suspendovanje države u izbornoj noći 24. na 25. april 2016. u Savamali. Stamenković zatim u izjavama za KRIK i BIRN potvrđuje navode iz iskaza koji je dao Trećem osnovnom tužilaštvu imenujući pojedince iz MUP-a i vlasti da su vršili pritisak na njega da preuzme krivicu. Više tužilaštvo izdaje saopštenje da je odbacilo navode policajca Stamenkovića navodno još ranije, kada Stefanović nije bio šef. Neobično je da je to učinjeno a da nije ni saslušan policajac Stamenković. Ono što je definitivno urađeno za vreme Stefanovićevog šefovanja, a takođe je vezano sa slučajem Savamala, nezabeleženo je u tužilačkim analima. Naime, Više tužilaštvo pod rukovodstvom Stefanovića je u svom otvorenom predmetu Savamala čak odbilo i da sasluša osobu koja priznaje krivicu. Veljko Belivuk je na sopstvenom suđenju u Specijalnom sudu rekao da je učestvovao u rušenju u Savamali sa ekipom biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića. Spominjao je u svom iskazu, kao i policajac Stamenković, neke zvaničnike i iz MUP-a - šefa beogradske policije Veselina Milića, koji takođe nije ispitan. Kao i u slučaju Savamala, Više tužilaštvo odbilo je da proveri i druge iskaze Belivuka i Marka Miljkovića u kojima tvrde da su sarađivali sa aktuelnom vlašću. Tužilac Stefanović ostavlja i trag u pokušaju sabotaže slučaja Jovanjica. Naime, Dijana Hrkalović pred kamerama nacionalne televizije optužuje inspektora Slobodana Milenkovića, koji je sa svojim kolegama iz Odeljenja za droge beogradske policije otkrio Jovanjicu, da je zapravo „diler droge“. Zatim Vladimir Đukanović, njen advokat koji je ujedno i branilac prvooptuženog za Jovanjicu Predraga Koluvije, a što je ovde očito važnije i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe ispred SNS-a, poručuje da tužilaštvo treba da reaguje na njene reči. Stefanović reaguje na neskrivenu sugestiju Đukanovića, jednog od samo trojice advokata koji sada sa imenom i prezimenom pružaju podršku višem tužiocu, i inspektor Milenković dobija poziv za saslušanje u beogradskom Višem tužilaštvu. Isti taj Stefanović već skoro godinu i po dana ne reaguje na službenu informaciju da se inspektoru Milenkoviću i njegovom kolegi sprema likvidacija. Stefanović u saopštenjima tužilaštva čak napada advokata Zdenka Tomanovića, zastupnika inspektora Milenkovića, koji je u svojim izjavama upozorio da je deo pripreme likvidacije njegovog klijenta medijsko blaćenje i pravni progon, što se već dešava. Stefanović ne reaguje ni u još jednom važnom postupku, za upad u beogradski klub Komitet, za šta su optuženi neki pripadnici Belivukove grupe. Sigurno je Stefanoviću pre NIN-a bila poznata službena beleška policije iz 2018. u kojoj se navodi da je vlasnik Komiteta odbio da identifikuje okrivljene, jer je s njim prvo razgovarao tadašnji i sadašnji sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, koji ga je zatim uputio na sastanak sa Belivukom. Očekivana reakcija tužilaštva koje vodi postupak za Komitet, barem posle objavljivanja sadržine beleške u NIN-u krajem septembra 2022, bila bi davanje naloga da se sasluša vlasnik Komiteta i eventualno da mu se garantuje bezbednost, kao i da se saslušaju Nedić i Belivuk. Tužilac Stefanović ništa nije preduzeo. On je neobično reagovao u još jednom slučaju važnom za vlast krajem decembra 2022, kada je izdao obavezno uputstvo osnovnim tužilaštvima u Beogradu da u predmetima koji se odnose na krivično delo građenje bez građevinske dozvole - nelegalnu gradnje, ne postupaju više posebna odeljenja i određeni zamenici tužioca koji se godinama unazad bave procesuiranjem samo ovih krivičnih dela, već da se ovi predmeti raspoređuju na sve zamenike. Prethodno je Više tužilaštvo pokrenulo istražni postupak protiv nekadašnjeg gradskog sekretara za ozakonjenje Nemanje Stajića nakon otkrića BIRN da je nelegalno ozakonio objekte svog brata. BIRN je otkrio početkom 2023. i skoro pola miliona nelegalno izgrađenih kvadrata u Beogradu, ali istraga stoji. U Višem tužilaštvu i dalje je pod istragom uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. Videće se da li je Stefanović i u poslednjem slučaju istrage EPS-a reagovao smenjujući koleginice zbog interesa vlasti. Prema saznanjima NIN-a, od hapšenja i zatim saslušanja šestoro optuženih za EPS-a 22. februara 2023, kada je Stefanović smenio nadležnu tužiteljku, pa do zaključenja ovog broja 7. marta, Više tužilaštvo nije preduzelo nijednu radnju. Osumnjičenima je pritvor određen zbog mogućeg uticaja na devet predviđenih svedoka, a zasad nije zakazano saslušanje nijednog svedoka. Karijera Stefanovića je dovela sada do toga da deo sveukupne javnosti, kao i one stručne, traži njegovu ostavku. Retko ko je Stefanoviću pružio podršku, ali je ona stigla sa najvažnijeg političkog mesta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je branio neistinama, kao što je i sam Stefanović pokušao da se pravda - da je sama tužiteljka tražila premeštaj. Vučić je tvrdio da je Stefanović izložen političkom progonu, a istina je da su ga tužiteljke okrivile. Takva izjava predsednika, osim što otkriva jasnu političku vezu, možda upućuje i na to po čijim je nalozima i u čijim interesima Stefanović radio. O daljoj tužilačkoj karijeri Stefanovića, kao i do sada, odlučiće sadašnja vlast u zavisnosti od toga da li joj on donosi veću korist ili štetu, koja se meri buntom građana i još više njegovih kolega. Vuk Z. Cvijić