Kopti na Stigu

Na Preobraženje, Sirijus, nadohvat ruke, stane tačno iznad Suve planine i gleda me dok stojim u Najdanovim krugovima iznad Mokranskog vrela. Propnem se na prste da dotaknem Sirijus, moj nekadašnji zavičaj i malo mi, bre, fali da ga osetim pod prstima - jedva nekoliko svetlosnih godina. Tu mi navru suze jer zavičaj se teško zaboravlja. Ah, Sirijus, Sirijus, tamo je bio pravi život, a ovo, ovde, na Zemlji, samo je zamajavanje te se tešim Nikolinim vinom kad, već, nema Bilje. A ona mi javlja da je dr Miomir Korać, srpski Indijana DŽons, tamo gore, na Dunavu, u Stigu pronašao, između ostalog, i jednu pločicu sa koptskim pismom!? O tome je obaveštena, bato, cela svetska naučna zajednica i arheolozi sa svih meridijana sada se pitaju otkud koptsko pismo na Dunavu?

To se pita i naš Indijana DŽons iz Viminacijuma. A da su svi pažljivo čitali moje knjige bilo bi im jasno da je Podunavlje u stvari pravi Gornji Egipat! Kopti iz severne Afrike bili su, moj braco, gastarbajteri kod dunavskih faraona, koji se još spominju u vlaškim narodnim pesmama. Samo ime Kopti kazuje da su bili KOPAČI dunavskih kanala za navodnjavanje Panonije, a tim melioracionim radovima rukovodio je - Mojsije! A treba li reći da je još mladi Frojd dokazao da Mojsije nije bio Jevrejin.

Ah, nesrećni Korać! On mučenik tumara po magluštini zvanične istorije i priča svašta. Kao Hristov kult rođen je na Bliskom istoku i da su ga, među prvima, prihvatili rimski legionari i to direktno od prvih apostola koji su Podunavljem hodili. A u mom Leonardu na Dunavu lepo piše da je Hrist rođen u Ohridu, u Filipovoj tvrđavi iznad Ohridskog jezera i da ga je mati Kleopatra, kao malog Cezariona otpravila za Indiju u kašmirsku Makedoniju. A kada je dete Hrist napunilo trideset godina krenulo je Putem svile u Makedoniju da obnovi Aleksandrovo carstvo. E, sad, na tom putu Hrist je prošao i kroz Siriju i kroz Jerusalim i stigao na Dunav i odatle poterao Tiberijeve rimske legije koje su došle da pljačkaju panonsko žito i uzimaju danak u krvi. Danak u srpskoj krvi. Hrist je jurio Tiberija do Soluna, pa i do Rima, pa je Tiberije morao da potpiše primirje. I sve se to u zvaničnoj istoriji spominje, samo se ne pominje ime vođe tog velikog balkanskog ustanka.

Sa Hristom su, sa Dunava, pošli i Kopti, pa i oni iz Stiga, i eno ih i danas u zapadnoj Makedoniji, nekako najviše oko Ohrida. Samo što ti Kopti, danas, sebe nazivaju Egipćanima. Dobro, neki dunavski Kopti su se na egejskom putu zadržali, recimo i u Beloj Palanci, ondašnjoj Remizijani, sedištu i duhovnom središtu Gornje i Donje Mezije. Štaviše, Remizijana je sa Naisom, u kome je stolovao Konstantin Veliki, bila duša i srce Rimskog carstva od čijih restlova je nastala Evropa.
K. G. Jung, moj guru iz Švice me hrabri: Ne odustaj od teorije da je Hrist rodom iz Ohrida i, videćeš, stići će te Nobelova nagrada!

Nego u Beloj Palanci vašar. Ali, sav, nekako, zdudan, zguran tamo iza fudbalskog igrališta, a na vašaru glavni belopalanački Kopti. Od takvog vašara je, bre, i predsednik Miljko pobegao u Belgiju!? Da se, valjda, nađe ovim našim u Briselu. Jer, treba neko, batice, da nosi Vučićevu aktentašnu u kojoj je ekspoze na šesto stranica, a to ti je knjižurina teža i od Marksovog Kapitala.

Tu me moja Crna kudi: Mani se više Miljka i belopalanačkih Kopta! Ti kao da ne znaš da je naš Indijana DŽons našao i neki srebrni lim ispisan nerazumnim simbolima koji mogu da budu samo sa Sirijusa! I to, baš, u trenutku kada je Sirijus najbliže Suvoj planini i tvom Vidovu. I zamisli se malo: da li je to slučajno?!