Rat za spas DS

Foto Vesna Lalić

Demokratska stranka je prva politička organizacija u novijoj istoriji Srbije, a bogami i u starijoj, čijeg će predsednika, demokratski, birati članstvo na neposrednim izborima. Oko 19.000 demokrata sa na vreme plaćenim članarinama i lično potpisanom registracijom imaju pravo da se u subotu, 24. septembra, izjasne za jednog od četvorice predsedničkih kandidata i za petoro od dvanaestoro potpredsedničkih. U proteklih 26 godina, DS je imala petoricu lidera - Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Boris Tadić, Dragan Đilas i Bojan Pajtić, koji ima ambiciju da ostane na tom mestu i naredne četiri godine. U tome pokušavaju da ga spreče protivkandidati Dragan Šutanovac, Zoran Lutovac i Srboljub Antić. Ukoliko neko od njih u subotu ne osvoji više od 50 odsto glasova, nakon dve sedmice održaće se drugi krug. Za prvog favorita važi Šutanovac, iza njega je Pajtić, iznenađenju se nada Lutovac, dok je Antić autsajder.

Na osnovu razgovora koje je NIN imao sa nizom funkcionera DS, pred izbore je nepoznanica samo da li Šutanovac pobeđuje u prvom krugu ili će se ići na drugi, gde će 14 dana međupauze biti iskorišćeno za snažna lobiranja, trgovinu uticajem, i gde je sve moguće. Uključujući otvoreni unutarstranački rat, ko zna koji po redu, gde će sve prštati od niskih udaraca i krupnih reči, optužbi i uvreda, dakle potpuno drugačije od vrlo civilizovane kampanje koju su svi kandidati vodili u prethodnih par meseci.

NIN u ovom broju donosi kraće intervjue sa Antićem, Lutovcem i Šutanovcem, s obzirom na to da smo nedavno objavili veliki intervju koji je Pajtić dao Olji Bećković. Tom prilikom, da podsetimo, aktuelni predsednik je poručio da je potpuno siguran da pobeđuje, ali i da će svoj trojici protivkandidata ponuditi mesta u Predsedništvu stranke, jer misli da mogu da doprinesu njenom napretku. U međuvremenu, Pajtić je vodio vrlo aktivnu izbornu kampanju, obilazeći odbore u celoj Srbiji, posebno u unutrašnjosti, gde znatno lošije stoji od Šutanovca, ali se i potrudio da, za razliku od bivšeg ministra odbrane, obezbedi podršku dobrog dela intelektualne elite u DS i oko njega, pa su ga otvoreno podržali Vida Ognjenović, Nataša Vučković, Mirjana Karanović, Svetozar Cvetković, Mira Banjac, ali i Dragoljub Mićunović, mada on samo u okvirima stranke, bez izlaženja u javnost. Pajtić je, razumljivo, vrlo zadovoljan time kako je u protekle dve godine vodio DS i nisu mu jasna nezadovoljstva rezultatom aprilskih parlamentarnih izbora.

Mi smo maksimalizovali svoj rezultat u uslovima skoro potpune medijske i finansijske blokade, i u uslovima cepanja pred izbore. Ne znam tog alhemičara koji bi uspeo da održi stranku na političkoj sceni i ostvari bolje rezultate. Ne vidim ko bi bolje vodio jedno tkivo koje se rastapa i nema ni dinara i koje je medijski satanizovano. Da ima boljih kandidata, sigurno bih se povukao, poručuje Bojan Pajtić, koji je još na početku stranačke kampanje kao glavne tačke svog programa naveo nastavak socijaldemokratskog delovanja, tesnu saradnju sa sindikatima i civilnim sektorom, ali i nešto mnogo kontroverznije - zalaganje za članstvo Srbije u NATO i legalizaciju istopolnih zajednica. Od početne priče o povratku Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i njihovih stranaka u DS vremenom je odustao.

Ostali kandidati su uvereni, takođe razumljivo, da je proteklih godina stranka loše radila i obećavaju ozbiljne kadrovske i organizacione promene, ali i programske i statutarne. Ne mogu ljudi koji su već više od decenije što na vlasti, što na najvišim izvršnim stranačkim pozicijama, vratiti poverenje građana koje su prokockali. Potrebno je da stranka ponudi i neke nove ljude u prvim redovima, kaže Zoran Lutovac za NIN, ne baš izokola prozivajući Pajtića i Šutanovca. Lutovac se takođe zalaže da DS postane čvrsta organizacija, umesto stranke jednog čoveka, stranke koja se zasniva na popularnosti i učinku lidera. Kako kaže, potrebno je stvaranje jasnih kriterijuma za napredovanje i odgovornost, uspostavljanje ravnoteže između demokratičnosti i discipline, pokretanje unutarstranačkih debata i utemeljenje solidarnosti kao političke vrednosti. Takođe, uveren je, DS još nije dovoljno prihvaćena kao socijaldemokratska stranka, odnosno, tako se samo legitimiše, ali socijaldemokratija mora biti potvrđena kroz delovanje stranke, kako bi nas i drugi kao takve prepoznavali i prihvatali. Socijalna pitanja, radnička prava, zdravstvo, prosveta, nauka i kultura su teme gde se to najjasnije vidi. To podrazumeva vođenje javnih politika u skladu sa programom, načelima i socijaldemokratskim ciljevima, kaže Lutovac.

Srboljub Antić takođe insistira na novim ljudima, ali i na izmenama statuta i programa. On za NIN objašnjava svoje političke prioritete u pet ključnih tačaka, a kao prvu navodi upravo kadrove. Oni koji su DS doveli u problem teško mogu da je osnaže. Trebaju nam novi ljudi, sa kičmom, koji su ostvareni u svojim profesijama, kao i mladi, kojima moramo obezbediti političko usavršavanje. Za najvažnije statutarne promene predlaže da lokalni odbori budu slobodni u formiranju postizbornih koalicija, ali i da snose odgovornost ako te koalicije na narednim izborima prođu loše. Takođe, niko ne sme biti izbačen iz stranke zbog delikta mišljenja - član DS ima pravo na sopstveno mišljenje koje se ne mora poklapati sa mišljenjem stranke. Kao posebno važno navodi i to da mandat predsednika stranke mora biti ograničen na dva mandata, što objašnjava dobrozvučećom parolom DS-u ne treba politički faraon. Antić kaže i da stranački program mora biti napisan jezikom koji je razumljiv građanima Srbije, a da mora da, se pored tradicionalnih birača DS kao što su lekari, profesori, učitelji, mnogo više obraća privatnom sektoru.

Dragan Šutanovac je skupa s Pajtićem predstavnik te dugogodišnje vrhuške protiv koje se Lutovac i Antić toliko bune, mada pomalo i previđaju da je bivši potpredsednik i eksministar od 2012. godine u stranačkim strukturama bio prilično skrajnut, prvo je sklonjen iz Predsedništva, da bi sada ostao i bez poslaničkog mandata. Šutanovac se u javnosti kloni kritikovanja ostalih kandidata, dok mu kampanja počiva pre svega na terenskom radu i podršci srednjeg i nižeg funkcionerskog sloja, odnosno na partijskoj vojsci koju je strpljivo gradio godinama. Upitan o najvažnijim politikama za koje bi se zalagao kao predsednik DS, Šutanovac za NIN odgovara manirom iskusnog političara: Demokratska stranka je oduvek bila stranka života, stranka koja se bavila problemima ljudi, i to je osnova našeg programa i plana. U zemlji koja ima najniži životni standard u Evropi, sa povećanim porezima, uvedenom akcizom na struju, smanjenim subvencijama u poljoprivredi, neophodno je uraditi reformu poreskog sistema, reformu agrarnog i građevinskog sektora, reformu zdravstva i obrazovanja... Za svaku od ovih reformi imamo planove za koje znam da mogu da poboljšaju kvalitet života svima, a ne samo onima koji su bliski vlasti ili su iz SNS!.

Ono na čemu sva četvorica kandidata za predsednika DS insistiraju jeste da je prošlo vreme unutarstranačkih podela i cepanja, da gubitnici neće izaći iz partije, a da se pobednik neće voditi revanšizmom. Ipak, budimo realni, identične priče slušali smo proteklih godina (decenija) posle svih izbora u DS, pa je uvek bilo i cepanja i napuštanja i osvetničkog ponašanja. A opet, zamislite bilo koju drugu političku stranku u Srbiji koja ima redovne promene na mestu predsednika i koja, evo kao sada DS, bira lidera među više kandidata na slobodnim neposrednim izborima? Možete li zamisliti tako nešto u SNS ili SPS? Šta tek reći za one koji od osnivanja lidera nisu menjali, kao što su SPO, LDP, SRS ili LSV. Imaju demokrate u svojoj sadašnjosti i prošlosti, pored mnogo razloga za stid, i čime da se ponose.