Karikatura

U državi u kojoj je sve već odavno poprimilo karikaturalne obrise, očekivano je da se na udaru nađe karikatura koja na udaru nije bila čak ni za vreme Slobodana Miloševića. Kažemo očekivano, ne normalno. Jer to nije normalno.

U državi, za koju se ne može reći ni da je karikatura, jer karikatura ipak ima neki smisao, potpuno je očekivano, ali ne i normalno, da v. d. glavnog urednika najstarijeg dnevnog lista na Balkanu Žarko Rakić traži od karikaturiste Dušana Petričića da malo proredi sa Vučićem. Ostaje nejasno da li je istovremeno možda i premijeru Srbije uputio molbu da malo proredi sa pojavljivanjem u medijima, u kojima je 24/7/365, jer karikaturista ipak reaguje na aktuelnosti, a ako je Vučić ta aktuelnost iz nedelje u nedelju, teško da je Petričić mogao da crta, recimo, Soraju ili Staniju, pošto njih jednostavno nema nigde.

U državi kojom vlada čovek koji želi da ga svi vole bez obzira na to da li je zaslužio ili ne, očekivano je, ali ne i normalno, da se svako drugačije mišljenje i kritika nazivaju mržnjom. I to ličnom. I to prema NJemu. Iz NJegovog kabineta su, osim ovoga o mržnji, saopštili i da NJemu ne smetaju karikature, već da mu samo donose poene. Što je zanimljiva opaska iz kabineta čoveka koji, otkad je došao na vlast, tvrdi da mu rejting uopšte nije bitan.

Očekivano je, ali ne i normalno, da v. d. glavnog urednika Politike promptno saopšti da će taj list nastaviti saradnju sa Petričićem, čim je sa vrha dobio direktivu. Dobio ju je, na nesreću, javno, preko medija, pa je sve to ispalo smešno. Nije pomoglo ni to što se u svom emotivnom pismu vajkao kako je Petričić skup i neredovan. I dalje je bilo smešno.

Mada samo u prvi mah, jer onda bude pomalo i žalosno to gledanje kako se potkusuravaju kao na pijaci dok pokušavaju da glume slobodno društvo i slobodne medije, dok Petričić sedi sa strane i niko ga ništa ne pita. I samo to već dovoljno govori o njihovom odnosu prema slobodi izražavanja i izbora i o cenzuri i o svemu. Mi sami odlučujemo da li ćemo i kad ćemo da te sklonimo. Ali ako ti naredimo da crtaš i budeš slobodan i necenzurisan, ima da budeš slobodan i necenzirusan! Jasno, Petričiću?!

Ali, ne, taj Petričić je retko naopak čovek. Sad on neće. Što je i očekivano i normalno, jer izgleda da nažalost poseduje nešto što ga drastično razdvaja od ve-de Politike, a to je profesionalni integritet. A mogao je lepo da nastavi da crtkara to njegovo, pa da Vučić ima šta da pokaže svetu i kaže: Evo, vidite, kako sam ja supertolerantan, u državnim novinama me pljuju, a ja ništa, samo ustanem, otresem prašinu i namestim krunu!

Da ne pričamo o tome što će sada siroti kustosi morati da kompletno preurede izložbu Necenzurisane laži, ne bi li izbacili sve Petričićeve radove pošto se, jelte, više ne može reći da nije cenzurisan. Mada možda i ne moraju, jer kad je to pa njima zaista bila bitna istina? Što je očekivano, ali ne i normalno.