Ostvarićemo sve planirane projekte

„Potencijali opštine Srbobran su stvarno neupitni. Ono što nam je podarila priroda, poput najplodnije zemlje ili bušotina nafte i gasa, predstavlja snažne temelje sigurnog razvoja. Zemlja je ono od čega Srbobran živi i živeće i nama je cilj da stvorimo uslove da poljoprivredni proizvođači što uspešnije vode svoja gazdinstva. Na nama je da im u tome pomognemo kroz uređenje atara, obezbeđivanjem mogućnosti da navodnjavaju što veće površine ili da im pomognemo lokalnim podsticajima. Trošimo racionalno, nemamo nikakvih dugovanja, stabilni smo, a uz dobitak od naftne rente i zakupnine državne zemlje, kao i podršku pokrajinskih i republičkih organa vlasti, imaćemo sredstava da uložimo u sve planirane projekte i tako obezbedimo razvoj Srbobrana“, kaže Neško Čestić, predsednik opštine Srbobran. Da li ste usvojenim budžetom za 2017. godinu obuhvatili sve stavke koje će doprineti razvoju opštine Srbobran? „Jesmo, o razvoju opštine Srbobran najbolje govori plan troškova realno sastavljenog budžeta za 2017. godinu. Čak 583 miliona čine kapitalni izdaci ili 55 odsto ukupne sume. Za razvoj poljoprivrede biće izdvojeno 199 miliona dinara, od čega 151 milion za izgradnju atarskih puteva, rekonstrukciju i izgradnju otresišta, odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, izgradnju akumalacija na Krivaji, opremanje poljočuvarske službe i protivgradne zaštite. Značajna sredstva izdvajaju se za izgradnju atmosferske kanalizacije, oko 23 miliona dinara, a za rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju vodnih objekata biće izdvojeno više od 65 miliona dinara. Za obrazovni sistem u 2017. biće izdvojeno 122 miliona dinara, za razvoj socijalne, dečje zaštite i primarne zdravstvene zaštite više od 55 miliona dinara, i isto toliko za razvoj kulture, sporta i omladine, čime omogućavamo kvalitetnu osnovu za razvoj svih oblasti društvenog života.“ U mnogim opštinama još uvek je, zbog nedostatka finansijskih sredstava, aktuelan problem otpadnih voda, da li u te opštine spada i Srbobran? Mi taj problem upravo rešavamo. U projektu stalnog infrastrukturnog opremanja Srbobrana, Turije i Nadalja, u ovom trenutku najznačajnija je najavljena izgradnja prečistača otpadnih voda, dovodnog kolektora i upravne zgrade postrojenja za Srbobran. Konačno zatvaranje finansijske konstrukcije overeno je potpisima Čestića i Gašpara Ježa, direktora Centra za međunarodnu saradnju i razvoj iz Slovenije. Prema ugovoru, opštini Srbobran odobren je beskamatni kredit vredan 1,6 miliona evra, 700.000 evra je bespovratna donacija koju obezbeđuje Centar za međunarodnu saradnju i razvoj, a preostalih 700.000 evra obezbediće opština Srbobran. Na koje aktivnosti ste stavili akcenat kao prioritetne? Uz nova radna mesta, što je prioritet svih prioriteta za tim koji vodi lokalnu samoupravu, ozbiljno infrastrukturno opremanje svih mesta u opštini je cilj koji smo sebi postavili i mora biti realizovan. Ovaj projekat je prvi ove vrste u istoriji naše opštine i obezbeđuje da trajno rešimo problem kanalizacionog sistema, koji ćemo uskoro graditi, i prečistača otpadnih voda. Zdrava životna sredina koja se ne zagađuje je osnovni standard razvijenih država i moramo težiti tome da ti standardi što pre budu važeći i kod nas. Zato se razmatra plan izgradnje fabrike vode u Srbobranu, osim one nedavno izgrađene u Nadalju, zatim sanacija deponije smeća, rekonstrukcija Doma kulture u Srbobranu i drugi projekti. Podršku imamo i od partnera, pa je tako Naftna industrija Srbije, koja posluje u našoj opštini i ima desetine bušotina, odlučila da finansira rekonstrukciju mosta u Turiji. Jasno je da samo uređena sredina može biti interesantna domaćim i stranim ulagačima. Poznato je vaše angažovanje u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, po vama, koliko je opština Srbobran interesantna za nove investitore? Upravo za domaće i strane ulagače određena je industrijska zona koja ima 27 hektara raspoloživog prostora. Prostorni plan je uređen i traje potraga za zainteresovanim investitorima. Možda najvažniji deo tog animiranja i pozivanja investitora odvija se i kroz moj angažman u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj – NALED, gde sam član Izvršnog odbora. NALED na jednom mestu spaja inicijative i potrebe lokalnih samouprava, agencija i organizacija, a istovremeno priprema i obučava lokalne administracije za efikasan nastup na mestima gde se sklapaju poslovi. Za samo nekoliko meseci aktivnosti u NALED-u imao sam priliku da se susretnem sa ambasadorima Austrije i Nemačke, da ambasadora Belgije dočekam u Srbobranu, da prisustvujem konferenciji na kojoj je predstavljen Izveštaj o uslovima poslovanja Svetske banke - Doing Business 2017, da razgovaram sa rukovodstvom Komore gradova i regiona Saveta Evrope, da se upoznam sa ponudama Fondova za jačanje privredne saradnje Srbije i Nemačke. Nama usluge i saveti NALED-a stvarno trebaju, ubrzavaju nam i modernizuju lokalnu administraciju, olakšavaju funkcionisanje sistema. Svaku ovu priliku koristim i da sagovornicima predstavim mogućnosti opštine Srbobran i uveren sam da će iz toga izrasti konkretan projekat ulaganja ili saradnje u pojedinim oblastima. Upravo tako smo dogovorili održavanje Dana austrijske kulture i Dana bečke kuhinje u Srbobranu. To će biti dobra prilika da se stanovnici opštine Srbobran upoznaju sa kulturom i tradicijom Austrije, njenom nacionalnom kuhinjom, i drugim karakteristikama ove alpske države. Imate li očekivanu podršku od Pokrajinske vlade ili smatrate da bi ona trebalo da bude bolja? Za realizaciju naših planova za razvoj opštine Srbobran imamo veliku podršku - „vetar u leđa“ , posebno od trenutka kada je formirana nova Pokrajinska vlada. Izdvojiću samo najvažnije projekte u kojim od pokrajinskih sekretarijata i Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine imamo direktnu, bespovratnu novčanu pomoć; za unapređenje vodovodnog sistema pripalo nam je 19,4 miliona dinara, za rekonstrukciju i sanaciju sportske hale i pratećih objekata izdvojen je 4,1 milion dinara, za dogradnju Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dece DZ „Dr Đorđe Bastić“ 2,9 miliona, zatim 5 miliona za projekat energetske efikasnosti u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, 3,3 miliona za toplotne pumpe u vrtiću „Bubamara“, 2,1 milion za štedljivu rasvetu u sportskoj hali, 1,4 miliona dinara za postavljanje video-nadzora na raskrsnici u Turiji. Samo u pobrojanim projektima stiglo nam je skoro 40 miliona dinara i to su veoma značajna sredstva za sredinu od oko 16.000 stanovnika. Nama se kao veoma dobra odluka pokazala rešenost da maksimalno aktiviramo Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, koja je stalno angažovana u pripremi projekata i postupku apliciranja. Planom razvoja za 2017. godinu zacrtali ste velike investicije, da li ćete imati dovoljno snage i finansija da ih i ostvarite? Tačno je. Započeli smo u 2017. godini važne projekte, lestvicu smo podigli i povratka više nema. Pred nama su zadaci koje možemo zajedničkim snagama rešavati, baš onako kako smo ih i postavili. Nadam se da ćemo biti u prilici da prihode i primanja povećamo u raznim oblastima, pošto su republički i pokrajinski budžeti opredelili značajna sredstva u razvoj, a na nama je da dobrom organizacijom i produktivnim radom obezbedimo dodatna sredstva za našu opštinu.