Čistka stručnjaka

Da li su evropske integracije Srbije - sveobuhvatna modernizacija države i društva kroz proces pristupanja Evropskoj uniji - stvar njenih građanki i građana ili aktuelne, bilo koje, vlasti? Ova dilema koja-to-nije aktuelizovana je proteklih dana nakon vesti da je Vlada Srbije razrešila, bar do ovog trenutka, petoro članova državnog tima za pregovore o pristupanju EU, a na predlog i uz šturo obrazloženje resorne ministarke Jadranke Joksimović i uz vrlo neobično javno ćutanje šefice tog tima Tanje Miščević. Nakon što su Vladimir Međak, Zoran Stojiljković i Vladimir Krulj 12. maja od novinara saznali da su uklonjeni iz pregovaračkog tima, 23. maja u Službenom glasniku je objavljeno da je ista sudbina zadesila Anu Ilić i Roksandu Ninčić. Od ovih petoro, bar njih dvoje, Ilićeva i Međak, spadaju u vrhunske stručnjake na poslovima evrointegracija, kvaliteta kakvim Srbija posebno u državnoj upravi praktično i ne raspolaže. Prema saznanjima NIN-a, razlog za smenu Ane Ilić je to što je ona nedavno podnela ostavku na mesto zamenice direktora vladine Kancelarije za evropske integracije zadužene za koordinaciju za fondove EU. Ova informacija dosad nije izašla u javnost, niti je bilo zvaničnih izjava na tu temu (Jadranka Joksimović i Tanja Miščević nisu odgovorile na pitanja NIN-a), a prema nezvaničnim informacijama, u poslednje vreme, a posle par godina vrlo korektne saradnje, došlo je do pogoršanja u komunikaciji Ilićeve i ministarke Joksimović pre svega zbog nezadovoljstva ove prve lošom organizacijom posla za koji je formacijski odgovarala, kao i zbog premora i zasićenosti. Kada na ovo nadovežemo, takođe nažalost nezvanična saznanja NIN-a, pošto nadležni u Vladi nisu bili raspoloženi za razgovor, da je po podacima zaključno sa 31. decembrom 2016. Srbija iskoristila svega 10 odsto od 138 miliona evra koje je dobila od EU na samostalno („decentralizovano“) upravljanje, dolazi se do zaključka da je državni sistem koji se bavi pretpristupnim IPA fondovima ozbiljno uzdrman i ugrožen. Jadranka Joksimović je dosad samo jednom pristala da komentariše promene u državnom timu za pregovore sa EU, i to za tabloid Kurir. „Različiti su razlozi (za razrešenja) u pitanju, a kao neko ko je politički odgovoran i nadležan za koordinaciju, moja je odluka i procena koliko je ko posvećen zahtevnim zadacima, da li su neki od njih u konfliktu interesa. Što se tiče Vladimira Međaka, princip je da ljudi koji su pozicije u pregovaračkom timu dobili pre svega zbog pozicije u državnoj upravi to mesto gube kada napuste državnu upravu. On je čak mnogo duže i ostao u timu. U našoj državnoj upravi ima mnogo sposobnih i vrednih ljudi koji rade za ne tako velike plate, a ipak ne napuštaju svoja mesta da bi radili za petostruko i desetostruko veće sume u različitim kompanijama i konsultantskim kućama, što je takođe naravno legitimno. Pa je red da takve ljude makar nekako stimulišemo da ostanu. Uostalom, pregovarački tim je državni tim, uz nekoliko eksperata iz civilnog društva i akademske zajednice. Niko nije nezamenljiv“, poručila je ministarka. Međak, koji je prošle godine napustio mesto zamenika direktora Kancelarije za evropske integracije, a spada u nekoliko najboljih srpskih pravnika za ove teme, nije želeo da komentariše odluku i izjavu Joksimovićeve. Od komentara se uzdržao i Vladimir Krulj, ministarkin (doskorašnji?) ekonomski savetnik. Za razgovor za NIN bio je, međutim, raspoložen profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, koji je novembra prošle godine, kada je izabran za predsednika UGS Nezavisnost, ponudio ostavku na mesto člana pregovaračkog tima. Ta ostavka je, eto, posle pola godine usvojena, za šta je profesor saznao od novinara koji su ga zvali za izjavu. „Recimo da je između mene i pregovaračkog tima došlo do sporazumnog razvoda. Aktivirali su ono što sam ranije ponudio u slučaju da procene da je došlo do konflikta lojalnosti, ne konflikta interesa što je sugerisala ministarka, da sa jedne strane zastupam interese radnika u sindikatu i da s te pozicije kritikujem odluke Vlade Srbije, a da budem u vladinom timu za pregovore sa EU. Takođe, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo kako ti pregovori napreduju, njihovim odugovlačenjem i svođenjem na tehnička pitanja. U tom smislu, ne bih podizao tenzije zbog mog razrešenja i nadam se saradnji UGS Nezavisnost i državnih organa na planu evrointegracija“, kaže Stojiljković. Ipak, upozorava on, i ova priča ima svoju drugu stranu. „Ovde je ključno da li ova država pristupanje EU tretira kao stvar njene uprave, birokratije i političara, ili kao proces u koji treba da što šire budu uključeni akademska zajednica i organizacije civilnog društva. Na primer, zašto je vrhunski pravnik Vladimir Međak morao da bude odstranjen iz pregovaračkog tima? Ana Ilić je takođe sjajan ekspert. Umesto da koristimo sve resurse na raspolaganju, sada se stiče utisak da se priča svodi na državni aparat“, upozorava Stojiljković. Vlada Republike Srbije je septembra 2013. imenovala prof. dr Tanju Miščević za šeficu državnog tima za pregovore o pristupanju EU, a rešenjem od avgusta 2015. imenovala je 24 člana tog tima, među kojima su po funkciji državni sekretari u ministarstvima finansija i spoljnih poslova, ambasador Srbije pri EU, direktor Kancelarije za evropske integracije i predstavnik kabineta člana Vlade zaduženog za evropske integracije, dok su ostali članovi tu na predlog pomenutog člana Vlade (sada je to ministarka Joksimović). Formalno, dakle, nije bilo razloga za razrešenje gotovo nijednog od pomenutih članova pregovaračkog tima i sve je stvar procene Joksimovićeve, što vlada Aleksandra Vučića maltene po automatizmu aminuje, dok šefica tima Tanja Miščević, iako bi trebalo bar da se pita za mišljenje, odlučuje da vodi politiku nezameranja sa pretpostavljenima i da - ćuti. Da stvari idu dođavola pokazuje i primer Uprave za agrarna plaćanja, agencije koja bi trebalo da bude ključna za poslove na pripremljenosti Srbije za korišćenje poljoprivrednih fondova EU. Ova državna agencija već treću godinu ne uspeva da dobije sertifikat Evropske komisije neophodan za korišćenje pretpristupnih IPARD fondova za ruralni razvoj, a zasad je u pitanju više desetina miliona evra. Naime, u Upravi i dalje ne uspevaju da popune 200 radnih mesta za stručnjake koji bi se bavili IPARD-om, a vladajuće stranke, pre svih naravno SNS i SPS, ratuju oko partijskih nameštenja. Zbog svega je u Upravi za agrarna plaćanja prošle godine ostavku podneo Bojan Živadinović, najkvalitetniji stručnjak kojeg je taj državni organ imao, što je situacija vrlo slična onoj u Kancelariji za evropske integracije, odakle je još 2014. otišao Ognjen Mirić, najbolji domaći ekspert za takozvano programiranje evropskih fondova. „Srbija u državnoj upravi nema dovoljno stručnih ljudi da bi mogla uspešno da koristi sredstva EU. Takvi stručnjaci moraju da se obezbede, bilo zapošljavanjem novih ili preraspodelom već zaposlenih službenika. Jednostavno, imamo nedovoljan broj stručnjaka“, još tada je upozoravao Mirić. Uzalud.