Najbolja godina u istoriji Inse

Nekadašnji gigant jugoslovenske industrije Insa a. d. privatizacijom 2006. godine izbegao je sudbinu mnogih velikih privrednih sistema od kojih je ostao samo trag u istoriji postjugoslovenske tranzicije. Mnogi su tada s pravom sumnjičavo gledali na pokušaje tima na čelu sa Jovicom Zarićem da inovacijama i razvojem proizvodnog programa satova i mernih instrumenata otvori novo poglavlje u poslovnom životu Inse, jer su nasleđeni mnogi problemi, višak zaposlenih, zastarela tehnologija. Međutim, korak po korak i Insa se vratila na staze stare slave, modernija, moćnija i spremnija nego ikad za utakmicu na svetskom tržištu. Da li se razvojni trend nastavio i u prošloj, za privredu izuzetno teškoj godini, i da li početak ove godine nagoveštava uspešnu 2017, za NIN razgovaramo sa generalnim direktorom Jovicom Zarićem. „Prethodna godina je bila neočekivano dobra za nas. Planirali smo rast od oko 10 odsto, i to bismo smatrali značajnim uspehom, a ostvarili smo rast od oko 25 odsto, što je zaista bilo iznenađenje za sve. S obzirom na do sada ugovorene poslove i preliminarne dogovore s poslovnim partnerima, u ovoj godini očekujemo još veći rast – oko 40 odsto“, kaže Zarić. Kako ste uspeli da ostvarite takav rast proizvodnje i prihoda? Uspeli smo uglavnom zahvaljujući novim okolnostima i poslovima. Sa Telekomom Srbije radimo na najsavremenijem sistemu daljinskog očitavanja vodomera u Zrenjaninu. Naime, u Zrenjaninu se gradi fabrika vode, a mi ćemo raditi na zameni svih vodomera u gradu. Vodomeri će imati GSM karticu i preko mobilne mreže će biti u stalnoj komunikaciji sa vodovodom. Očitavanje i obračun će se vršiti elektronskim putem i, pored zaposlenih u vodovodu, uvid u potrošnju će u realnom vremenu imati i potrošači. Tako će sa jedne strane biti manji računi, ali, što je mnogo važnije, biće smanjeni i gubici vode. Prva faza projekta je vrednosti skoro milion evra, a verovatno će u izvođenju projekta biti još jedna faza. Nakon završetka svih radova, Zrenjanin će biti jedini grad u Srbiji koji će imati zamenjene sve vodomere koji će imati elektronsko očitavanje podataka. Mislim čak da ni u Evropi ne postoji nijedan grad koji ima čitav vodovod pokriven na takav način. Sa Telekomom Srbije sklopili smo ugovor po kojem će nam dati pristup svojoj mreži. Više neće biti čitača vodomera, što takođe smanjuje troškove. Sličan projekat smo uradili u Cetinju i Foči, blizu smo rešenja za somborski vodovod i nadam se da će i drugi gradovi krenuti tim putem. O kvalitetu do sada urađenih sistema daljinskog očitavanja najbolje govori ponuda iz Kine – od Kineza smo dobili ponudu da im prodamo tehnologiju sistema, što je presedan, s obzirom na to da obično svi kupuju tehnologiju od Kineza, dok smo mi u pregovorima da im prodamo našu tehnologiju. Druga velika novina je da smo angažovali stručnjake renomirane razvojne kuće, koja je za nas razvila najnoviji tip ultrazvučnih vodomera. Za razliku od dosadašnjih vodomera čije se očitavanje obavljalo mehaničkim putem, ultrazvučni vodomeri će na sebi imati displej, vršiće se daljinsko očitavanje i osim toga oni će meriti temperaturu vode. Projekat, odnosno prototipsku partiju, poslali smo na sertifikaciju u London da bismo dobili evropski sertifikat i nadam se da ćemo sa serijskom proizvodnjom krenuti u septembru. Ako postignemo dobru cenu serijskom proizvodnjom, očekujemo da ćemo te vodomere izvoziti i u Evropu, jer potražnja postoji - trenutno u proizvodnji takve vodomere imaju samo dve firme u Evropi. Za potrebe proizvodnje, kupili smo dve najsavremenije mašine, pojedinačne vrednosti od oko 300.000 evra, koje su već u radu. Na taj način su svi proizvodni kapaciteti popunjeni i zahvaljujući svemu tome očekujem da će za Insu 2017. biti najbolja godina u njenoj tri decenije dugoj istoriji. Imate li problema da obezbedite dovoljno kvalitetnih kadrova za zahtevne poslove koje Insa ima, i koje će tek dobijati na tržištu? Za prethodne potrebe, Insa je imala sasvim dovoljno kadra, ali u poslednje vreme posla je sve više, tako da mislim da ćemo morati da zaposlimo još ljudi. Najviše nam trenutno nedostaju inženjeri mašinske struke. Potpisali smo ugovor sa Mašinskim fakultetom i njihovi studenti dolaze kod nas na obuku, odnosno praktičnu nastavu. Tokom prve faze, to jest tokom studija, kod nas će raditi na projektima, možda ćemo neke i stipendirati, a neke nakon završetka studija i zaposliti. Insa trenutno ima 255 zaposlenih, od toga oko 30 inženjera, a treba nam njih još desetak. Insa se bavi radom u pomalo specifičnoj oblasti, tako da je teško pronaći već obučene kadrove. Obučavanje je proces koji traje, tako da smo se odlučili za saradnju sa Mašinskim fakultetom u interesu i naše firme, i studenata, i fakulteta. Insa je ušla i u oblast namenske proizvodnje. Koliko za kompaniju znače proizvodni programi za namensku industriju? Znače nam veoma mnogo, jer trenutno najveći rast u proizvodnji ima upravo vojna namenska industrija. Insa već dugi niz godina sarađuje sa namenskom industrijom, ali je sada ta saradnja obnovljena. Imamo nove proizvode koji su veoma traženi na svetskoj berzi. Sarađujemo sa poznatom domaćom firmom SDPR, uključeni smo u njihov sistem i saradnja odlično funkcioniše. Vojna namenska industrija ima ozbiljan potencijal i u toj oblasti se tek očekuje veliki rast proizvodnje. Na kraju, reč-dve o planovima za naredni period? Dugoročno gledano, u pregovorima smo da jedan deo proizvodnih pogona izmestimo van Beograda. Izmeštanje van grada bi nam umnogome olakšalo transport i komunikaciju, pogotovo s obzirom na saradnju sa vojnom namenskom industrijom. Takođe, imamo ideju da kupimo neke firme koje su otišle u stečaj i da pokušamo da ih revitalizujemo jer se pokazalo da smo dobri u tome da „oživimo“ već otpisane firme i učinimo ih veoma uspešnim.