Balansiranje uticaja

Negde između intervjua Ane Brnabić za američki Blumberg, iz kojeg je izdvojena sporna, kasnije demantovana izjava o većoj naklonosti Srbije ka EU no ka Rusiji i odnošenja stenograma tog intervjua ruskom ambasadoru Čepurinu, srpsku javnost uzdrmala je još jedna afera koja problematizuje održivost vojne i političke neutralnosti Srbije u sve konfuznijem i nervoznijem svetu. Naime, prema saznanjima Danasa, EU je u saradnji s američkom ambasadom u Beogradu razmatrala ulaganje sredstava u izgradnju humanitarnog centra na aerodromu Ponikve kod Užica. Iako je projekat i dalje u fazi razmatranja, tvrdi se, činjenica da bi verovatno predstavljao pandan Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu ukazuje da je šansa da se finalizuje realno postojeća. Ipak je Balkan pogodan teren za politički ping-pong između Rusije i Zapada. Malo nakon ovde mogućnosti, ambasada SAD je saopštila, doduše donekle škrto i nemušto, da ne zna za pomenute planove, a u Delegaciji EU u Beogradu kažu da Brisel ne planira izdvajanje sredstava za ovaj projekat. S treće strane, i predsednik Vučić je lakonski odbacio takvu mogućnost, navodeći da „SAD već imaju bazu u Srbiji“, misleći na Bondstil koji je na teritoriji KiM. Međutim, direktor aerodroma Ponikve Saša Savić ponovio je da je evropsko-američko interesovanje za projekat postojalo. Prema njegovim rečima, aerodrom je zajedno sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije pripremio projekat i prošle godine konkurisao kod EU za dobijanje sredstava u iznosu od 600.000 evra. Opština Foča je takođe konkurisala za dobijanje pola miliona evra, a centar za vanredne situacije je trebalo da pokriva zapadnu Srbiju, istočnu Bosnu i severnu Crnu Goru. Zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić pretpostavlja da su Savićeve reči pogrešno interpretirane kao najava povećanja evropsko-američkog prisustva na ovdašnjem terenu. Možda su građani Srbije pogrešno interpretirali i obećanje koje je u aprilu 2016. dala ministarka građevine Zorana Mihajlović kada je rekla da će se putnički vazdušni saobraćaj odvijati na Ponikvama već od septembra. Ili Vučićeve reči, tada još premijerske: „Mogli smo mi sada da ga otvorimo, kao što su neki drugi otvarali Lađevce, pa i dalje ne rade. Aerodrom Ponikve ćemo krajem avgusta otvoriti za saobraćaj.“ Prema rečima izvršnog direktora Centra za strateške alternative Dušana Prorokovića, mogućnost izgradnje centra u Ponikvama nema geopolitičku dimenziju, već dnevnopolitičku. „Zapadne zemlje imaju druge instrumente za ispunjavanje geopolitičkih ciljeva na Balkanu. Dnevnopolitički, pitanje je kako napraviti balans uticaja u Srbiji. Čitao sam u poslednjih petnaestak godina na stotine, možda i hiljade strateških dokumenata EU i nigde nisam video plan za nekakav centar. Da su imali takve namere, s resursima koje imaju, obznanili bi ih“, kaže on za NIN. Mogući ključ za tumačenje mogućnosti izgradnje evropsko-američkog humanitarnog centra nalazi se u tome što su u maju ruski zvaničnici insistirali da se u okviru sporazuma o rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu predvidi i da se ruskim građanima zaposlenima u centru omogući privilegovan status poput diplomatskog. Očekivano, zapadne zemlje su se tome usprotivile i, prema Prorokovićevim rečima, sada ne znaju kako da se postave prema ruskom zahtevu. „Bez obzira na odugovlačenje, naša vlada nema dovoljno manevarskog prostora da zaposlenima taj status ne dodeli, što će biti protumačeno kao poraz u Briselu. Čak i da se osnuje taj centar u Ponikvama, sumnjam da će bilo čemu koristiti. Možda ćemo samo dobiti još četvoro ili petoro ljudi kojima treba da obezbedimo poseban status. Te dnevnopolitičke peripetije će kod nas trajati dok se odnos između Zapada i Rusije ne normalizuje, što može da traje još godinu dana, a možda i još deset godina“, zaključuje on. S obzirom na kolektivno pranje ruku i usta od ideje izgradnje humanitarnog centra u saradnji Brisela i Vašingtona, nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako se u doglednom periodu upravo to i desi.