Fijatov princip ili zakon Srbije, šta je važnije

Štrajk radnika Fijat Krajsler automobili Srbija, koji sve više prevazilazi okvire ove kompanije i postaje interesantan javnosti u čitavom regionu i Evropi, pokazao je svu aroganciju uprave Fijata, koja se poziva na (ne)poznat princip da ne pregovara dok traje štrajk, i nespremnost nadležnih državnih organa i institucija da od Fijata zahtevaju striktno poštovanje zakona Srbije. Ali, kako je Fijat bio strateški oslonac politike privlačenja stranih investicija svih vlada posle 2008. godine, nepovoljan položaj radnika koji je uslovio štrajk otvara prostor da se o tome govori na drugačiji način od ustaljene kritike nedostatka pravne države. Čini se da je argument koji se zasniva na tome da je neophodno da država zaštiti prava radnika, tj. poštuje sopstvene zakone, nepotpun je, jer zanemaruje uzrok kršenja zakona. Oni koji promovišu Srbiju kao zemlju u kojoj strani investitori, uz niz drugih privilegija, dobijaju jeftinu i kvalitetnu radnu snagu, morali bi da znaju da to posledično dovodi do bespogovornog izlaženja u susret njihovim zahtevima. Zbog toga, iako Zakon o štrajku Srbije, pa i Kolektivni ugovor u Fijatu, jasno nalažu da je poslodavac dužan da započne pregovore o štrajkačkim zahtevima, to se u ovoj kompaniji ne dešava. To što se Fijat ponaša kao vlada neke velike i moćne zemlje koja ne pregovara sa teroristima, dok ne prihvate neki ultimatum, možda može i da se razume. Ali, teško je razumeti ponašanje predstavnika Vlade Republike Srbije koji pritiskaju štrajkače raznoraznim pretnjama i „krupnim rečima“ da će biti odgovorni za ogromne gubitke srpske privrede, pa i eventualni odlazak Fijata iz Srbije. Logična pitanja koja se nameću su: Koga onda oni predstavljaju? U čije ime podržavaju kršenje zakona zemlje na čijem su čelu? Koje još to obaveze „iz tajnog ugovora“ imaju prema Fijatu, za koje javnost ne zna? Država koja teži članstvu u zajednici evropskih država, koja otvara poglavlja o vladavini prava, ima obavezu da i od stranih kompanija zahteva poštovanje zakona, jer samo tako štiti svoje radnike i građane. Štrajk u Fijatu je posledica nezadovoljstva radnika, naročito od kada je pre godinu dana ukinuta jedna smena i kada je „dobrovoljno“ otpušteno na stotine radnika iz ove kompanije. Obaveze otpuštenih radnika prebačene su na zaposlene koji su ostali i sada rade mnogo više nego pre za zaradu koja je gotovo ostala ista. Kapitalizam u svom najboljem izdanju. Nakon što su objavljeni podaci iz finansijskog izveštaja za 2016. godinu, koji su pokazali da su Fijatovi rashodi za zarade (2,7 mlrd RSD) manji od ukupnih subvencija, dotacija ili premija (3,7 mlrd RSD) koje ova kompanija dobije iz budžeta i da oni imaju izuzetno malo učešće u strukturi ukupnih rashoda kompanije, još jedan podatak je privukao pažnju javnosti. Reč je o troškovima materijala koji čine čak 84 odsto ukupnih rashoda (2016. su iznosili 103 mlrd RSD). Analize objavljene u medijima upućuju i na zaključak da bi to mogla da bude posledica tzv. transfernih cena i iznošenja dobiti iz Srbije preko takvog načina fakturisanja, odnosno pravljenja što manjeg profita kako bi se opravdale visoke subvencije. Podaci, u periodu od 2012. do 2016. godine, o vrednosti po kojima Fijat i eventualno neki njegovi dobavljači iz Italije i Poljske uvoze opremu u Srbiju i podaci iz te dve države o izvozu istih delova u Srbiju ne slažu se za čak 1,6 mlrd evra. O razlozima postojanja ovih razlika bi se moglo samo spekulisati, ali činjenica je da je u praksi poznato da globalne kompanije ovakve mehanizme ponekad koriste kako bi iznosile profite u svoje matične zemlje. Da li su predstavnici Vlade Republike Srbije, koja je vlasnik 33 odsto FKA Srbija, zbog čega bi morali bi da budu zainteresovani za njen profit, dok ucenjuju radnike da „zamrznu“ štrajk, ubeđujući ih da je „princip važniji od zakona“, barem obratili pažnju na ove podatke. Na kraju, ipak, Fijat ne treba demonizovati - to je kompanija koja uzima samo ono što joj je država omogućila i dala, a da li će Fijat ostati u Srbiji, sigurno neće zavisiti od zahteva štrajkača. Jer, čak i pod uslovom da izađe u susret tim zahtevima, i dalje bi Fijat imao ubedljivo najjeftiniju radnu snagu u Evropi. Zbog toga bi predstavnici Vlade Republike Srbije, koji imaju puno razumevanje za postupke uprave Fijata i kršenje zakona, umesto „lenjih“ i „nezahvalnih“ štrajkača, potencijalne krivce za „propast posla veka“ i eventualni odlazak Fijata iz Srbije morali da traže u nekom drugom.