Lirski algoritam

Dok je radila na knjizi o mašinama i digitalnoj literaturi, Rebeka Rouč pronašla je u arhivi Univerziteta Teksas odštampane papire s poezijom koju je DŽ. M. Kuci pisao koristeći kompjuterski kod. Književnik rođen 1940. u Kejptaunu, autor danas već klasičnih dela Sramota i Iščekujući varvare, radio je početkom šezdesetih kao programer u Londonu. Kako smo saznali iz teksta Roučove, objavljenog na blogu fakulteta, koristio je algoritam za izbor reči iz određenog rečnika. Lirika nije sasvim prohodna, ali je svakako značajna za ljubitelje i proučavaoce dela južnoafričkog nobelovca. U autobiografskoj fikciji Mladost (izdavač: Paidea), drugom delu trilogije započete Dečaštvom i završene Letnjim dobom, DŽ. M. Kuci se otvorenije poigrao sopstvenim životom. (Ne treba zaboraviti eseje Istina u autobiografiji i Fikcija istine!) Glavni junak je usamljeni mladić, tek pristigao u London da bi radio u IBM-u. Diplomirao je matematiku i engleski. Spava u vreći donetoj iz Južne Afrike. Pominje Hladni rat, bori se sa nedeljnom samoćom. Razmišlja o piscima: kod Henrija DŽejmsa junaci vode beskrajno suptilne razgovore koji izazivaju „neznatna pomeranja u odnosima moći“. Ide po galerijama, muzejima, sklanja se u bioskope. Nikada nije video kompjuter osim u crtaćima. Oseća potrebu za stvaranjem: „Možda izgledam kao činovnik, ali ja sam u stvari pesnik, ili budući pesnik“. Traga za dubinama. „Nekada je zamišljao da šipčiti zaleđenim ulicama, srca utrnulog od usamljenosti, da su to dubine.“ Rebeka Rouč nije prva istraživala Kucijeve rukopise i papire, poklonjene Univerzitetu Teksas. Tomas Mini napisao je pred dve godine članak za London Review of Books o šest malih beležnica u kojima se nalaze piščevi dnevnici iz sedamdesetih i osamdesetih. „19. oktobar 73: Fikcija, budući da je ozbiljan posao, ne može da prihvati preduslove kao što su (1) želja da se piše, (2) nešto o čemu da pišem, (3) nešto što treba reći. Mora da postoji mesto za fikciju ravnodušnosti prema zadatku pisanja, prema temi, prema značenju.“