O zvezdama na mamuzama

Na mom prozoru u Vidovu okuplja se sve veći roj pčela. O, nebesa, da li su to one pčele koje sam ovog proleća i leta spasavao iz mokranskog vrela? Da li su jadne odlučile da im moja kuća bude košnica? I to, tu, ispod zmijinog svlaka koga je moj kućevni smuk ostavio kada se presvlačio, te sada njegova „uniforma“ leluja na povetarcu kao neka čudna zastava. I ako se roj pčela oko mene okuplja znači li to da se primakao kraj ljudskoga roda? Jer, Leonardo da Vinči u svojim Predskazanjima prorokuje i „da bi se od pčela uzimao med one će biti ugušene“. Prepustim se Leonardovim Predskazanjima na obali vrela pa čitam kako će „s neba sići ono što će na Evropu naneti znatan deo Afrike koja se pruža pod tim nebom“ kao što će se „deo Evrope naneti na Afriku i oblasti će se izmešati u silnom prevrtanju“. A onda će Zemlja „danima biti izložena ognju i naposletku će pocrveneti i kamenje izloženo ognju pretvoriće se u pepeo“, a i „drveće i životinje iz prostranih šuma pretvoriće se u pepeo“. Zatim, „stvorenja iz vode poumiraće u ključaloj vodi“, a mnogi ljudi će „iščeznuti smrskavši sebi lobanje, a oči će im, maltene, iskočiti iz glave zbog stvorova strašnih koji se pomaljaju iz tame“. I to nije sve; „gospodari oblasti ješće svoje radnike“. I `ajde sve je to nekako, već, vidljivo i u Srbiji. Doduše, gospodari srpskih oblasti još nisu postali ljudožderi, ali to ne znači da koliko sutra neće. Pred Leonardovim Predskazanjima sam zastao. Tačnije, stao mi je dah kada sam pročitao proročanstvo o zvezdama na mamuzama!? A ono, doslovce, ovako glasi: „Zvezde na mamuzama teraće ljude da se kreću podjednako brzo koliko najbrža životinja.“ A dotuklo me i sledeće: „Težina neke ptičice, kada ona sleti, dovoljna je da pomeri Zemlju.“ Na sve to Bilja mi se tog jutra ne javlja. Odložim Leonardova Predskazanja i buljim u vrelo kao da ću tamo videti zvezde na mamuzama i razumeti njihovu moć. Spremam se da go golcijat uđem u vodu, a moja zmija, jedina moja prijateljica na vrelu, juri kroz plićak jednu žabu. K. G. Jung, moj guru iz Švice pliva leđno pored mene, pa mi kaže: „Vidim koje te misli more i ne vidiš li sada koliko je smešna dilema da li je Zemlja ravna ploča, a ta priča je opet oživela posle prošlonedeljnog pomračenja Sunca. Meni je, recimo, najprihvatljivija Leonardova tvrdnja da Zemlja ima oblik devojačke dojke, a da se na njenoj bradavici nalazi raj! Leonardo je to, valjda, uočio kada se na Zemlju vraćao sa Sirijusa.“ Izađem iz vrela i prućim se go golcijat na kamenje koje još nije pocrvenelo od svemirskog ognja i greje mi ova arijska pleća. A u glavi mi bubnje zvezde na mamuzama koje će „terati ljude da se kreću podjednako brzo kao najbrža životinja“ Ali moja Crna okreće priču na sasvim drugu banalnu stranu: „Ako se bliži kraj ljudskom rodu onda mi je jasno zašto je Ana Brnabić na čelu populacione kampanje u Srbiji. Još ako su se Ana i Dačić zaista zaljubili u istu devojku zbog toga može da padne i vlada. A to bi, svakako, bilo pod uticajem zvezda na mamuzama.“