Koreni pitagorejstva

Taman smo zaboravili na „tetku iz Kanade“, a Vulin pravi nove gluposti. Čuj, šta se dečko setio!? U nedelji kada moj rođa Dmitrij Rogozin, po majčevini Jovanović, dolazi iz Moskve u Beograd, Vulin ugovorio sa NATO-om zajedničku padobransku vežbu!? Da neće, možda, i „rusofil“ Vulin da skače padobranom u simuliranom „desantu“ na Rogozina? General Tod Volters kaže da su ovi padobranski skokovi „veza koja će trajati za ceo život“!? E, pa neće da može, generale! Mislite li da smo vam zaboravili radioaktivnog „Milosrdnog anđela“ i da nam na ime ratne odštete dođete bar sto milijardi dolara? Nego, u prošli petak, zvao me je Milorad Stojić, jedan od vodećih srpskih arheologa. Objavio knjigu o Tribalima. Nađemo se u Poslednjoj šansi na Tašmajdanu, jer tu, nekako, zakazujem sudbonosne susrete. Uz espreso listam Tribale, raskošno opremljenu i izuzetno važnu knjigu, i već strepim kako će ta Stojićeva knjiga kod Srba proći. Treba mnogo znanja da se ova knjiga čita. Ali, u kafanskom ćaskanju, Stojić mi kaže da priprema i drugu važnu knjigu. „Medvednjak, duhovno središte neolita“. I to me, brate, baš zagolica. Na sve to Mile Stojić mi pomene jedno poglavlje iz te knjige, a ono nosi naslov „Koreni pitagorejstva“! To je bio i razlog što sam, odmah, sutradan, u subotu, otišao kod Mileta na pasulj koji je lično skuvao. Kusam pasulj i slušam Stojića koji mi priča da su na Medvednjaku, na kostima divljih životinja, ali i u kamenu, urezani ciklusi Sunca i Meseca, ali što se ne svodi samo na protok vremena. Ubeležen je, naime, i Mesečev proces od 28 dana i ženin plodonosni ciklus istog trajanja! Zatim, zabeležen je, čak, i Mesečev rast u prvoj polovini ciklusa i opadanja, u drugoj. Za sveštenički stalež neolitskog Medvednjaka „Mesec i Sunce nisu bili samo nebeska tela već živa bića koja repliciraju svoj život na Zemlji“. Stojić tvrdi da su „precizno uobličene oznake na kostima i kamenu nesumnjivo matematičkog značenja, koje izražavaju aritmetičke vrednosti“. Štaviše, „jasno se vidi da se potonji rimski broj jedan pojavio još u Medvednjaku, šest hiljada godina pre Rima“. Na pojedinim koštanim predmetima urezano je i 40 jedinica, a broj 40 dovodi se u vezu sa duboko ukorenjenim verovanjem kod Srba o broju dana tokom kojih duša traga za večnim odredištem. A 40 dana potrebno je za oporavak majke i deteta od porođaja! Stojić, ovako, rezimira: „Na Medvednjaku je postojao svojevrsni brojčani sistem koji je korišćen u kultno-astronomske i KALENDARSKE svrhe“! Tu, odmah, ukapiram da se starost Medvednjaka poklapa sa starošću drevnog srpskog kalendara, a po kome smo, danas, u 7527. godini!!! K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovde se vešto nadovezuje: „Sve ide tebi u prilog, moj dečače! Ako se zvanična nauka slaže da je biblijski Potop bio pre oko osam hiljada godina, a da je Nojeva domovina ostala ispod Crnog mora, onda je sasvim logično da se Noje nasukao na Karpate, da bi potom sišao na Dunav kod Golupca. A odatle do Medvednjaka ima svega stotinak kilometara...“ Prisećam se da je Aristotel među prvima rekao da su „za Pitagoru brojevi bili prvi principi cele prirode“ te da je „čitav svemir harmonija i broj“. Eh, moj Aristotele, Aristotele, sve je počelo davno pre Pitagore, u Medvedniku, na pedesetak kilometara od Vinče... Tu i moja Crna mudruje: „Ah, sve strepim da će Vulin da skoči padobranom! A strepim i za tebe da ne poludiš i počneš da tvrdiš da si direktni Nojev potomak! Valjda će Bilja znati da te unormali. Jer, i ona je, pomno, čitala o korenima pitagorejstva...“