Između gladi i nasilja

Povodom međunarodnog Dana deteta u Skupštini Srbije deca su iskazala svoje mišljenje o problemu nasilja. Dobra vest glasi da nijednom detetu tokom izlaganja Maja Gojković nije ugasila mikrofon, a loša da je više od 40 odsto dece izloženo nasilnim metodama disciplinovanja koje negativno utiču na njihov razvoj. Takođe, da se nasilje nastavlja i van kuće, da vršnjačko ne poznaje granice i da na njega utiču i ostali parametri, recimo siromaštvo. Ili kako je to jedno dete u Skupštini opisalo: „Obično neki vređaju druge, govore im da nisu dovoljno dobri zato što su siromašniji.“ Prema podacima koje je objavio Unicef u Srbiji 8,4 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu, dok je 30,2 odsto na liniji siromaštva. Mreža organizacija za decu Srbije objavila je da svako osmo dete mesečno preživljava sa oko 8.000 dinara i pozvala Vladu Srbije da uspostavi „budžet po meri deteta“ sa jasno vidljivim izdvajanjima za decu. Vlada, naravno, nije odmah odgovorila jer još nije okončala prioritete u vidu fontana i jarbola. Ni ostale cifre koje su iznete (izuzimajući onu da je smanjena smrtnost dece) nisu ohrabrujuće. Recimo, trećina dece mlađa od pet godina nema adekvatnu ishranu, polovina ne ide u vrtić (pre svega siromašna i romska deca), a skoro 80 odsto dece koja žive u ustanovama imaju smetnje u razvoju. Naravno, pojavio se tu i veoma aktuelan podatak – da 20 odsto dece nije vakcinisano. A šta to znači vidi se prema podacima Batuta vezanim za epidemiju malih (očito neiskorenjenih) boginja: 89 odsto obolelih je nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano, a 36 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Možda bi nam pre „budžeta po meri deteta“ bila potrebna „država po meri deteta“.