Buđenje nade

Fudbalska reprezentacija Meksika je na prilično mizeran način završila učešće na Svetskom prvenstvu u Rusiji, ali potencijalno ključni meč za Meksikance ionako je odigran dan ranije, i to na domaćem terenu. Na predsedničkim i parlamentarnim izborima uverljivu pobedu odneli su bivši gradonačelnik Meksiko Sitija Andres Manuel Lopes Obrador - u narodu poznatiji po akronimu Amlo - i tročlana koalicija predvođena njegovim Pokretom za nacionalnu obnovu, daleko za sobom ostavljajući kandidate decenijama dominantne Institucionalne revolucionarne partije (PRI), te konzervativne Partije nacionalne akcije (PAN). Političar koga neki opisuju kao „levičarskog nacionalistu“, a drugi jednostavno kao levičara, 2006. je bio na pola koraka do dolaska na mesto šefa države. Izbore je od kandidata PRI izgubio za neverovatnih 0,56 odsto, što je pobudilo sumnje u njihovu regularnost; stoga će na njegov trijumf neki sigurno gledati i kao na ispravljanje stare nepravde. Veliko je, međutim, pitanje ima li Obradoru (65) na čemu istinski da se čestita, jer se Meksiko suočava s problemima tako monumentalnih razmera da je teško i zamisliti kako bi oni mogli biti umanjeni, a kamoli ih videti istinski rešene, ili barem stavljene pod kakvu-takvu kontrolu. Korupcija je šokantna (u saveznoj državi Verakruz deci oboleloj od raka su, u jednom od najmonstruoznijih slučajeva, umesto hemoterapije davali destilovanu vodu); „rat protiv droge“ kontraproduktivan, a nasilje epskih razmera (25.000 ubijenih samo u 2017.); siromaštvo i nejednakost rastu; ekonomija je traljava. Obrador obećava obračun s „mafijom na vlasti“ i tvrdi da ima lek za svaku od ovih pošasti. Treba mu poželeti svaku sreću; ostaje, ipak, bojazan da će Meksiko pre postati svetski prvak u fudbalu nego odstraniti kancerozna tkiva koja izjedaju socijalni organizam zemlje.