Popara sa gorgonzolom

Kampanja za legalizaciju eutanazije polako se zahuktava. Prošlog petka, kod Vanje Bulića u TV emisiji „Posle ručka“, Tanja Minčić Marković, advokatica iz Niša i dr Slobodan Simić, psihijatar iz Beograda, sasvim su ubedljivo obrazlagali ideju o eutanaziji. Moje je bilo samo da odigram kazačok po onom nesrećniku LJubodragu Petroviću, bajagi velikoj Srbendi a koji ne zna ni šta je srpska svastika, ni lapot, pritom, tvrdi da su Srbi semitski narod!!? E, takvog sukletu je neko preporučio Vanji u emisiju da sabotira kampanju o eutanaziji... Nego, u prošlu sredu u udruženju„Ćirilica“ u Jevremovoj 12, ispod Narodne biblioteke, pozvali su me da održim predavanje o Jasonu i Argonautima, o njihovoj potrazi za Zlatnim runom. A ne treba ti da čitaš Borislava Pekića pa da ukapiraš da se Jason sa pedesetak heroja, a po nalogu kralja Peleja, uputio na sever da utvrdi da li je trojanska država toliko bogata zlatom kako se uveliko pričalo i po Joniji. I, pođe Jason lađom u pratnji Orfeja da ovo putovanje opeva. Prođu Bosfor, kad, već na obalama Crnog mora Jason vidi kako tragači za zlatom jagnjećim kožama hvataju zrnca zlata iz rečica koje se u more ulivaju. Tako je i nastala legenda o Zlatnom runu. I sve do pre tridesetak godina, sa jagnjećim kožama, lovilo se zlatno grumenje u Peku. U knjizi „Zlato i bakar istočne Srbije“ Dušan Jovanović piše: „U slivu reke Pek je Lakudin zbeg poznat po zlatonosnom šljunku... Ali, rudari su morali porušiti i napustiti ovo mesto bojeći se prokletstva jer naiđoše na ZLATAN PLUG u koji je bio upregnut VO SAV OD ZLATA!“ Nije li to ono zlatno tele zbog koga je Mojsije kudio svoj narod što mu se klanjao!? Elem, pokazuje se da je Mojsije, za potrebe „dunavskih faraona“, rukovodio melioracionim radovima u Podunavlju, pa i na Sipskom kanalu u Đerdapu! Videvši grdno trojansko zlato, Jason se vraća i izveštava kralja Pelaja da vredi poći u ahejske pohode na Troju. Sa ovim mislima veslam na suvim veslima u Vidovdanskoj, na južnom Vračaru. I, gle, setim se Ignjata Đurđevića, teologa iz Dubrovnika, a on je imao pristup Vatikanskoj biblioteci te je, još u 19. veku, tvrdio da Trojanskog rata, uopšte, nije bilo, a da se iza Homera krije Pitagora!? Po Đurđeviću, dunavsku Troju su razrušili snažni zemljotresi. Nije, dakle, bilo nikakvog trojanskog konja. A trojanski konjanik je samo metafora za podunavske zemljotrese čija potmula buka podseća na topot krda konja. Otud se trojanskom konjaniku, kod starih balkanskih naroda, odavala pošta kao – bogu zemljotresa. Vratim se sa veslanja i latim se spremanja popare sa gorgonzolom. Šta!? To vam je nespojivo!? Ali, gospodo draga, gorgonzola me podseća na vremena kada je današnja srpska srednja klasa živela kao Evropa, a popara je današnje jadno socijalno stanje te propale klase. Ali, avaj, Bilji se moj recept za poparu ne sviđa, ona je spremila „manastirski pirinač“ i obožava onog prevaranta DŽejmija Olivera. K. G. Jung, moj guru iz Švice se na Đurđevića nadovezuje: „Ako je Homer u stvari Pitagora, onda su zemljotresi razorili Troju u osmom ili sedmom veku, a ne u drevna, arhajska vremena. Jer, pazi dečače, svi istoričari i hroničari koji pominju Homera i Troju ili su Pitagorini savremenici ili su mlađi od njega. A baška što su ’Ilijada’ i ’Odiseja’ pune Pitagorine nauke...“ Nego moju Crnu ne zanimaju trojanske teme. NJu opseda eutanazija, pa kaže: „Dobro je što si pokrenuo kampanju za legalizaciju eutanazije mada se Srbija pod mudrim vođstvom tvog Aleka, već, skroz i dibidus eutanizirala. A popara sa gorgonzolom mi se, baš, dopada. To jelo mi, nekako, ide uz eutanaziju kada se za nju odlučim.“