Đurin greh

Poznatu i vrlo opasnu priču o ideološkoj raspolućenosti Srbije aktuelizovao je nedavno slučaj u pekari „Roma“ u beogradskom naselju Borča, čijeg su vlasnika Albanca Mona Đuraja za deset dana hteli da linčuju i zdušno branili, pa opet napadali - pripadnici istog naroda. Iako je atacima bio povod ultranacionalizam grupice građana, otvorio je staro pitanje – da li se ta kobna pojava odvija pod patronatom vlasti kojoj sve maske padaju uoči izbora, ili važnih pregovora oko Kosova. Da podsetimo: U veče uoči Velikog petka, na jednoj od borčanskih fejsbuk-grupa osvanula je fotografija Đurajevog brata kako rukama pokazuje dvoglavog orla, navodno simbol Velike Albanije. Ili samo nacionalno znamenje sa albanske zastave. „Na post mi je ukazala jedna prijateljica uz komentar ’ubiće čoveka’“, pa sam se obratila Zoranu Davidoviću koji je fotografiju postavio i, pozivajući se na svetost praznika, zamolila ga da je skine sa FB-a“, objašnjava Sofija Todorović, bivša aktivistkinja Inicijative za ljudska prava, sada zaposlena u Birnu, i Đurajeva komšinica. Davidović je poslušao, ali se post izjutra povampirio na nekoliko profila, i već krenula prepiska koja je vonjala na krvoproliće pozivom na okupljanje ispred pekare. Zajedno sa Đurom, kako Đuraja od milja zovu mnogi Borčanci, Sofija je situaciju prijavila policiji. Svog brata, a radnika pekare, Đura je odmah otpustio, iako je fotografija bila stara dve godine, sporna samo ako to tako neko želi da protumači. „Ja volim ovu zemlju, i Beograd, inače ne bih izabrao da ovde živim nakon 15 godina rada u inostranstvu“, pravdao se posle Đura raznim medijima, pa i NIN-u, zašto se nastanio u Borči i ovde zasnovao porodicu. Razularenoj grupi što je opkolila njegovu pekaru obraćao se drugim rečima, kada su ga optužili za provokaciju: „Zašto, komšije, pa vi bar znate ko sam i kakav sam, i koliko sam vas puta hranio i besplatno.“ Đura, da druge smiri, a sebe osokoli, kaže da mu „nije bilo svejedno“ kad je ta horda zaurlala „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“, zapevala na temu paljenja džamija, njegov auto oblepila natpisima „Kosovo je srce Srbije“, kad je na haubu stavila svinjsku glavu, a drugu ubacila u izlog pekare. Zapravo, kaže za NIN, najviše se plašio „da mu ne diraju dvoje dece i ženu“. Uplašile su se i radnice, kad su radnju okružile pripite rmpalije, spremne da bilo kakav vid otpora pretvore u linč. Od javno prepoznatih lica, u rulji je bio i Srđan Nogo, isključen iz Dveri zbog nošenja makete vešala na protestima „1 od 5 miliona“, ali i dalje narodni poslanik. S njim je bilo i oko 30 meštana, do juče Đurinih mušterija i, kako su mediji javili - pripadnici pokreta Levijatan, fondacije za zaštitu životinja, u koje obezglavljene svinje ne spadaju. Osnivač pokreta Pavle Bihali, „neonacista u mladosti“, kako objašnjava potpredsednica SSP Marinika Tepić, docnije se ogradio od organizacije skupa i svinjskih glava, ali ne i od samog protesta. Policajci su „skup“ pratili iz službenih prostorija pekare i pisali prekršajne i krivične prijave onima koje su uspeli da identifikuju, umesto da intervenišu. I tako pasivno štitili ne samo Đuraja, već i ustavni poredak. Sve drugo bi bilo dosipanje ulja na vatru, veruju upućeni. Najpozvaniji da brani poredak, ministar policije Nebojša Stefanović, ocenio je potom da pred pekarom „Roma“, 27. aprila, „nije bilo nikakvih incidenata, niti narušavanja reda i mira“, jer nijedno staklo nije polomljeno. Relativizujući verbalno nasilje, uvredljive simbole, svinjske glave, napeve o paljenju džamija, sejanje straha do srži kostiju, Stefanović je poručio „prištinskim političarima i njihovim partnerima u Beogradu, da uprkos njihovim konstantnim širenjima huškačke propagande, ne mogu sakriti istinu o desetinama lomljenja, paljenja i krađa imovine, kao i svakodnevnim napadima na Srbe na Kosovu i Metohiji“. Kada se rulja razišla, Sofija je na Fejsbuk postavila snimak Đure kako se ograđuje od postupka svog brata i radnika, i praktično izvinjava što postoji. Neke opozicione stranke i aktivistički pokreti zakazali su skup podrške za petak prošle nedelje, pa su se među okupljenima našli njihovi lideri - Marinika Tepić, Balša Božović, Borko Stefanović, Sergej Trifunović, Gordana Čomić, Maja Videnović, Dobrica Veselinović i veliki broj novinara. I, naravno, Sofija Todorović kojoj su u međuvremenu hakovali tviter-nalog. Desničari su prešli u kontraofanzivu i tako što su po društvenim mrežama širili montiranu sliku Đuraja sa bratom i dvoglavim orlom u prvom planu, kao i poternice za drugim Albancima, mahom pekarima, koji su se na isti način kao Đurin brat ispoljavali. Što je javnost još više razjarilo ili uplašilo. Pa čak i oni koji su čekali besplatan Đurin „burek solidarnosti“, jedinog radnog dana od tada, delili su se na one što tvrde da je vlasnik „mnogo dobar čovek“, i druge što su se pitali „šta mu je trebala ona provokacija“. Ipak je preovladao stav da „vrhunski patriotizam nije staviti svinjsku glavu na kola, nego podržati ugroženog komšiju“. Da prvi nisu većina, već „manjina, ali podržana od državnih struktura, čime su zaštićeni mimo kršenja svih moralnih načela“, primetio je aktivista Ivan Despotović iz Krnjače. I ovo potkrepio primerom košarkaške utakmice Crvena zvezda – Budućnost iz Podgorice, kad su Zvezdini navijači bez posledica skandirali šovinističke parole i gađali crnogorske igrače svinjskim bubrezima. Umesto piva, tog su se petka pili jogurti, ali već sledećeg jutra Borča je bila oblepljena pozivima na nove proteste pod sloganom „Nema poštovanja - nema poslovanja“, a sa ciljem proterivanja Đure iz svog naselja. Oglasio se i sam Vučić, tobože da bi smirio strasti, rekavši za TV Pink kako mu „smeta to što se dogodilo u pekari ’Roma’, kao što mu smeta što (Miloša) Bastaća napadaju zato što je Crnogorac, a ne zato što blokira radove i čupa znake na gradilištu“. „Emocije ljudi su uzavrele. Prvo, vlasnik to (pokazivao orla, prim. nov.) nije uradio. On plaća porez ovoj zemlji. Ne možete da ga krivite zato što je uradio neki njegov radnik. Hoćemo li da firmu gasimo svakome ako neki od njihovih ljudi napravi saobraćajni udes ili ako neko od njegovih radnika izubija nekoga na ulici ili nešto mnogo gore uradi od pokazivanja tih njihovih kokoški“, pokušao je, valjda, da bude duhovit. Metaforu „kokoška“ posle je ponovila i premijerka Ana Brnabić, navodeći kako je „premijer Albanije Edi Rama razočarao zbog postova na FB na kojima fudbaleri prave ’albansku kokošku ili pticu’“. U Borči, pred zatvorenom pekarom „Roma“ u nedelju nije bilo „kokošaka“ (osim nekih sa veštačkim noktima), ali je bilo šajkača, kokardi, srpskih zastavica i majica, podignuta tri prsta, a sve u znak protesta što je Borčancima „pogaženo nacionalno i ljudsko dostojanstvo“. Nema ni svinjskih glava, a skup je indikativno mnogo organizovaniji, sa sve pogačom i solju dobrodošlice Organizacionog odbora, na čelu sa Milošem Simovićem, odsutnim tokom prethodnih protesta. Ko je dao novac za mini-binu, ozvučenje, majice, zastavice.., žele da znaju novinari. Neki Borčanci su nezadovoljni što ih neko koga su prihvatili, sad ponižava, odgovara Simović. Ali, Đuraj se izvinio, dosadni su mediji. Jeste, on priznaje, ali dovodi u pitanje Đurajevu iskrenost, „ako je pristao da učestvuje u ujdurmi predstavljanja sebe kao žrtve“. Jer, prave su žrtve oni, označeni kao klerofašisti, a čini se posebno njihova deca, sva u srpskim obeležjima i u prvom redu za slikanje. Bojkot iskazuju „mirno i dostojanstveno“, parolom na ekonomski linč Đuraja, i šetnjom od jedne do druge borčanske pekare u njegovom vlasništvu. Tri prsta se vijore, kao i zastave, kolonu prate policijska vozila, a pojedinci u kamere iskazuju lično mišljenje da sve ovo „nije dobro jer se navikavamo da će Albanci biti svuda oko nas, i da je to normalno kao i gej parada“. Opšti je stav koji se kliče: „Kosovo i Metohija su bili i ostali srpski, nema podele i nema prodaje“, sa čim Đurajev burek teško da ima ikakve veze. Ali, ne i u svesti mnogih građana Srbije, koji Albance (ili Šiptare) drže za pritvorne, lažno ljubazne, ujedinjene u jednom cilju stvaranja ’velike Albanije’, zbog čega prodaju drogu i oružje, ili izdvajaju od prihoda“. Takva generalizacija iskazana je brojčano u najnovijem istraživanju agencije Faktor plus, po kojem dve trećine (64%) Srba ima negativan stav prema Albancima, iako samo petina njih (nas) lično nekog od njih poznaje. Slično je i sa druge strane, pa 59% Albanaca negativno reaguje na Srbe, dok među njima ima poznanike svega šest odsto ispitanika albanske nacionalnosti. Vezano za svakodnevni život, jedni druge ne žele za komšije i supružnike, i onu drugu stranu ocenjuju kao agresivnu. Obe su grupe gotovo saglasne da političari imaju negativan uticaj na odnos dva naroda. I, u pravu su, veruje Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, pogotovo kad treba da se izazovu nemiri. „Ne postoje čvrsti dokazi, ali ima dovoljno indicija da se zaključi da su ovi protesti bili politički instruirani, posebno s obzirom na višegodišnju istoriju odnosa ovih vlasti i desničarskih pokreta, i potpunu kontrolu u situacijama poput Prajda“, kaže za NIN Popović. Tako se od dolaska Vučića niko ne buni protiv Parade ponosa, zbog koje su tek neku godinu ranije navijači i ekstremni desničari „maltene spalili Beograd“. Kao što festival „Merdita, dobar dan“ nikom nije smetao godinama, sve dok se za suprotno nije ukazala potreba sa vrha. Marinika Tepić je uverena da je „režim, ne zabranivši skup, potvrdio svoje saučesništvo u ciljanom raspirivanju mržnje i proizvodnji konflikta na nacionalnoj osnovi“. I, u krajnjoj liniji, dao alibi za nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Nacionalno motivisano nasilje podstiču i mediji pod kontrolom vlasti, ili u vlasništvu države, gde se otkrivaju pekari širom Srbije sa navodnim provelikoalbanskim aspiracijama, kaže Popović. NJegovoj tvrdnji ide u prilog istraživanje NUNS-a, koje pokazuje „zanimljive zakonitosti u agregaciji lažnih vesti oko ove teme“ Tako su neki u prvom trenutku izveštavali da se sam Đura slikao „sa simbolom Velike Albanije“, iako je dvoglavog orla pokazivao njegov brat, dok je ovaj simbol na međunarodnom znakovnom jeziku simbol za državu Albaniju. Bilo je još spekulacija oko prirode srodstva između Đure i čoveka na fotografiji, kao i datuma njenog objavljivanja. Lanac prenošenja je u laž uteralo oko 50 medija, ali je jedan tačno objavio poziv na protest u nedelju. Dalje se tema širila na druge pekare i apelovalo da se kupuje „srpski hleb, a ne koljača srpske dece“, a nakon toga se desila vrlo konkretna hajka na jednog pekara u Dolovu. Neki su portali pozivali na sastavljanje spiskova nekih budućih targeta. „Vučićeva vlast već godinama održava veoma visok nivo nacionalizma kao jedan od instrumenata kojima preti Zapadu, govoreći da mu je potrebna njihova podrška jer su suočeni sa izrazito nacionalističkom opozicijom, kada on ispada hrabar jer se tobože tome suprotstavlja“, Popović tumači da ekstremni nacionalizam postoji samo kada to vlast dozvoli, čemu je dokaz i to što nije bilo desničarskih reakcija ni kada je potpisan Briselski sporazum kao korak ka priznanju nezavisnosti Kosova, niti je Vučić ijedan glas zbog toga izgubio. Manipulacijama o „zauzdavanju nacionalizma“, ova vlast dobija „žmurenje na jedno ili dva oka“ međunarodne zajednice kada su u pitanju sloboda medija i vladavina prava, kaže Popović. Ali i ćutanje kad predsednik i premijerka albanski grb nazivaju „kokoškom“. „Generalno nemam ništa protiv pravljenja šala prema inače prezaštićenim nacionalnim simbolima, ali bi najviši predstavnici države trebalo da se uzdrže od takvih kvalifikacija. Međutim, i to je deo priče o podizanju međunacionalnih tenzija“, zaključuje Popović. Pravno gledano, ta verbalna bahatost potpada pod član 175 Krivičnog zakona Srbije, kao krivično delo povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije. Međutim, da bi krivično gonjenje moglo da se preduzme potrebno je da nadležni tužilac dobije odobrenje republičkog javnog tužioca, saznaje NIN u krugovima Tužilaštva. Krivično delo, po članu 174 istog zakona, moglo bi biti i izvikivanje parola „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“. Sa druge strane, pokazivanje dvoglavog orla i dizanje tri prsta, moglo bi da bude prekršaj iz čl. 8 Zakona o javnom redu i miru, jer svaki na svoj način vređa javni moral. Prvo, jer se desilo u Knez Mihailovoj, a većina građana Srbije ovaj simbol smatra znamenjem „velike Albanije“. Tri prsta, opet, vređaju javni moral ako se dižu ispred pekare vlasnika albanske nacionalnosti. Međutim, zaključuje naš sagovornik iz Tužilaštva, ovakve delikatne stvari se ne smeju rešavati represivno, već preventivno, podizanjem svesti građana. Kako je to poslednje što ovoj vlasti pada na pamet, i dalje će se sprovoditi kontrolisano nasilje po nacionalnoj osnovi, i po potrebi vlastodržaca. I dalje ćemo nedemokratično sprovoditi silu nad manjinama, tobože se zalažući za evropske vrednosti. I dalje sejati strah svinjskim glavama i kokardama, i zaboravljati kolateralne žrtve kao što je Mon Đuraj, dobri pekar iz Borče, ili slikarka Vera Ranković, koja je u znak solidarnosti postavila svoju sliku sa rukama postavljenim u znak dvoglavog orla na Fejsu, pa pretrpela najgore šikaniranje i pretnje. I dok smo svim tim zabavljeni, oni na vlasti su slobodni da čine šta hoće, mimo sistema i pravne države, a moral i da se ne spominje. Sve dok, nekim čudom, ne postane svejedno čiji simbol zastupamo, i nestane potreba za njihovim suprotstavljanjem.