Planiranje doživotne vladavine

Uvođenje jednopartijskog sistema. Mogli bismo to i tako nazvati, ukratko. Ili, Severna Koreja na vratima srpskog parlamenta. Ili, jedna partija, jedna opcija, jedan čovek, jedna vlast. Demokratija - napolje! Ovo je brz odgovor čak i na letimično bačen pogled na nacrt zakona o političkim strankama. Iako su izmene neophodne, kako bi politički pluralizam opstao, one u ovom slučaju ne doprinose razvoju demokratije niti opstanku različitih opcija, već omogućavaju vlasti da briše partije iz registra po sopstvenom nahođenju, rešavajući se konkurencije. Poslanik Demokratske stranke Balša Božović ne otkriva veliku tajnu kada kaže da osim vladajuće SNS ne postoji stranka, uključujući SPS, koja ne posluje u minusu i čiji računi nisu blokirani. U takvoj atmosferi, po njegovoj proceni, nemoguće su reforme, suštinski važne da bi Srbija postala deo modernog sveta. Ukoliko se održi ovakav odnos države prema strankama uskoro ćemo imati samo jednu partiju i u skladu sa tim kršenje Ustava i gušenje sloboda. „To znači da građani uskoro neće imati priliku da biraju. Imaćete kao na Kosovu jednu listu, jednu stranku i jednu opciju za glasanje. To je model koji SNS vidi u budućnosti“, kaže Božović za NIN. Ali ovaj finansijski segment nije deo nacrta izmene zakona o registrovanju i organizaciji političkih stranaka koji je pripremilo Ministarstvo za državnu upravu. Nacrt izmene odnosi se na razne tehničke korekcije kao što su preciziranje rokova za objavu akata stranaka na internet prezentacijama, ukidanje obaveze podnošenja dela dokumentacije pri vođenju registra stranaka, dokumentacije koju državni organi već vode po službenoj dužnosti… Ono što brine je stavka izmena koja se odnosi na prestanak rada političke stranke. Aktuelni zakoni nalažu da je prestanak rada moguć ukoliko stranka sama donese odluku, ukoliko se spoji sa drugom političkom organizacijom ili ako Ustavni sud donese odluku o zabrani njenog rada. Ministarstvo za državnu upravu međutim nacrtom uvodi mogućnost brisanja iz registra. Ostavlja na slobodnu procenu vlasti izbor stranaka koje želi kao konkurenciju ili koalicione partnere. Za eliminaciju političkog protivnika može da iskoristi nešto iz navedenog opsega nacrta koje se nude kao razlozi brisanja iz registra - ukoliko utvrdi da stranka ne obavlja aktivnosti u skladu sa zakonom ili internim aktima; ako ne učestvuje na izborima duže od osam godina; ako se stranački organi ne sastaju u rokovima predviđenim statutom ili ako ti organi nisu pravovremeno izabrani… Postupak brisanja pokretaće ministarstvo po službenoj dužnosti. Zabrinjavajuće za Rašu Nedeljkovića, analitičara Crte, jeste izostanak objašnjenja zbog čega se uvode ove izmene. Ovo je za njega otvaranje mogućnosti da vlast kontroliše ali i isključuje konkurenciju kad i ukoliko joj to odgovara. Ova organizacija ne vidi potrebu za tako oštrom sankcijom za stranke koje ispunjavaju određene kriterijume kao što je kaznena odredba o brisanju iz registra. Za Nedeljkovića ovo je još jedan mehanizam kontrole koju vlast uvodi u politički život i iskorak iz demokratije. „Umesto da razvijamo vrednosti koje su preduslov za demokratiju mi se bavimo merama koje dodatno bude zebnju. Ne znamo šta je motiv ovih izmena a još nismo saznali ni ko stoji iza falsifikovanja partija kako bi se one našle na izborima 2016. godine“, kaže Nedeljković. Ovaj potez vlasti generiše svu moć u ruke jedne partije, udaljuje se od politike dijaloga. Nacrt zakona dokaz je da je vlast u potpunosti politizovana i stavljena pod kapu predstavnika jedne političke opcije. Nedeljković podseća da od 2014. nisu razmatrani izveštaji nezavisnih institucija koji upravo govore o odnosu izvršne vlasti i jedne partije prema mehanizmima kojima bi trebalo da se njihova moć ograničava. Ovaj nacrt zakona upravo vidi kao posledicu.