Dobre vibracije

U celokupnoj srpskoj kulturi, koja se finansira iz budžeta Republike Srbije, ima 2 600 zaposlenih. Za celokupnu srpsku kulturu iz budžeta se izdvaja oko 0,5 odsto, što je više nego duplo manje od onoga što je izdvajano dok je, poređenja radi, socijalistička ministarka bila Nada Popović-Perišić.

Za ovakvo materijalno srozavanje kriv je ministar finansija u vladi formiranoj posle 5. oktobra 2000. godine i njegovo ime je Božidar Đelić.

Dva sastanka u Ministarstvu finansija, održana u ponedeljak i utorak ove sedmice, pokazala su spremnost ministra Mlađana Dinkića da se katastrofalna situacija u kulturi, koliko je u ovom trenutku moguće, popravi. To za NIN argumentuje i republički ministar kulture i medija Dragan Kojadinović, objašnjavajući da je reč o koordiniranom naporu za poboljšanje materijalne situacije u oblasti rada i socijalne politike, prosvete i kulture. Tako je 1 600 zaposlenih u kulturi dobilo 30-60 odsto veće plate, a u slučaju Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu izdvaja se dodatnih 120 miliona dinara za programske aktivnosti, što predstavlja povećanje od 300 odsto.

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu LJubivoje Tadić pozdravlja ove napore i objašnjava kako to izgleda na primeru najveće nacionalne kuće u kojoj je zaposleno oko 750 ljudi:

- U najnižoj kategoriji povećanje je 9,1 odsto, u najvišoj je 20 odsto. I to sada odražava i novi raspon plata zaposlenih u Narodnom pozorištu, znatno bolji no što je bio pre donošenja Uredbe o izmenama i dopunama o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Ministar Kojadinović je tražio da povećanje od 9,1 odsto bude isplaćeno odmah u celokupnom iznosu, ali je ministar Dinkić objasnio zbog čega je to nemoguće, pa će to povećanje stići na naše račune u tri rate tokom ove godine – u martu, septembru i krajem godine.

Pomenuti sastanak svih predstavnika institucija kulture kod ministra finansija, prema rečima ministra Kojadinovića, uverio je i predstavnike sindikata u dobre namere oba ministarstva. Javnost je poslednjih dana upoznata sa nezadovoljstvom čelnika sindikata zbog činjenice da je povećanje plata u Beogradskoj filharmoniji najveće, tačnije 20 odsto veće u odnosu na druge u kulturi, ali je ministar Dinkić jasno rekao da je ono opravdano i da je spreman da ga odbrani.

U tu argumentaciju spadaju sledeće činjenice: za četiri godine, koliko će biti u maju, od kada je pijanista Ivan Tasovac došao na čelo Filharmonije, rekonstruisana je zgrada, nabavljeni su novi instrumenti, u stalni radni odnos je primljeno 30 novih ljudi, od kojih se veliki broj vratio iz inostranstva, što sa školovanja, što iz pojedinih orkestara. Ansambl od ukupno 100 zaposlenih u ovoj kući gde četvoro umetnika opslužuje samo jedan zaposleni u administraciji, postigao je veoma visok umetnički rejting, a direktor Filharmonije je svoje obećanje od pre četiri godine do kraja ispunio: nije održao nijedan koncert kao pijanista, osnovao je VIP klub donatora i sponzora koji su učinili da je Beogradska filharmonija postala veoma privlačna za inostrane goste. Bez želje da se pravda zbog onoga što je tražio i dobio za svoju kuću, Ivan Tasovac kaže da su muzičari Beogradske filharmonije favorizovani u odnosu na muzičare Opere i Radija zato što su bolji, što više rade, što gotovo svakog petka imaju premijeru sa potpuno novim programom, zato što su audicije u Filharmoniji mnogo teže. A kad je reč o zaposlenima u administraciji (usput rečeno, slične institucije se ne mogu pohvaliti da jedan administrativac opslužuje četvoro umetnika), oni dele sudbinu ostalih zaposlenih u kulturi.

Na pomenutom sastanku u Ministarstvu finansija, Tasovac je bio u prilici da papirima demantuje optužbe sindikata kako, recimo, druga violina u Filharmoniji ima veću platu od upravnika Narodnog pozorišta. Na osnovu takvih i sličnih paušalnih izjava, u javnosti je stvorena slika o ekstra povlašćenom položaju ove kuće, što je ministar Dinkić presekao rekavši da sve primedbe tim povodom ubuduće šalju na njegovu adresu, a ne na račun ministra kulture.

Tokom godine, na osnovu ponuđenih socijalnih programa biće izdvojeno još 7-10 odsto sredstava iz republičkog budžeta, kojima će biti zbrinuto još 350 ljudi iz ove kategorije zaposlenih u kulturi.

Nema sumnje da je i sastanak sa filmskim radnicima, u utorak, bio veoma značajan kao potvrda dobrih namera ministra Dinkića. Tu su se zajedno našli reditelji Srđan Dragojević, Darko Bajić, Goran Paskaljević, glumci i producenti Lazar Ristovski, Dragan Bjelogrlić, Maksa Ćatović...Za najširu javnost bez sumnje je najzanimljivija vest da je budžet za kinematografiju u ovoj godini povećan za 2,5 miliona evra, pa će ukupno iznositi oko 3,5 miliona evra. Ministar Kojadinović nas obaveštava da će tim novcem raspolagati Srpski filmski centar, ustanova na čijem je čelu producent Đorđe Milićević i da će se novac deliti na osnovu konkursa za filmske projekte koji će biti raspisan dva puta u ovoj godini.

Treba podsetiti da je u vreme ministra Branislava Lečića slična komisija za film, recimo, na konkursu izabrala i scenario Gorana Bregovića, što je izazvalo opšti bes brojnih mladih reditelja koji već godinama nemaju šanse da konkurišu sa svojim projektima jer nisu u prilici da nađu producente za svoje scenarije, odnosno filmove. Ovog puta, kako nas obaveštava ministar Kojadinović, u ovoj godini bi pomenutim novcem trebalo pomoći snimanje desetak filmova. Treba očekivati da javnost u najskorije vreme bude upoznata ko će, pored pomenutog direktora Milićevića, odlučivati o dodeli novca, u kojim kategorijama će se dodeljivati novac iz ovog fonda, postoji li kategorija za mlade reditelje...

Raduje i podatak koji nam saopštava ministar Kojadinović da će ovog proleća biti kompletirana Kodakova filmska laboratorija, da će u maju biti donet zakon o kinematografiji, da će se dugovanja prema bioskopima pretvoriti u akcije države, pa će država bioskope ponuditi na prodaju privatnicima...

Reklo bi se, ministar gitarista pokazuje dobre vibracije.