Hoće crkvu, al’ ne na silu

U svega dva dana domaća javnost je upoznata sa inicijativama predstavnika nacionalnih manjina usmerenim ka izgradnji nacionalnih verskih hramova. Reklo bi se ništa čudno, da u pitanju nisu kanonski nepriznate Crnogorska i Makedonska pravoslavna crkva. Crnogorci gradnju najavljuju za proleće, dok su Makedonci nešto oprezniji, a obe bogomolje će se graditi na teritoriji Vojvodine.

Predsednik Demokratske partije Makedonaca SCG i Udruženja Makedonaca Vojvodine Dragan Velkovski demantuje da je Makedonska pravoslavna crkva vlasnik parcele od oko 1000 kvadratnih metara u novosadskom predgrađu Veternik, namenjene izgradnji hrama Makedonske pravoslavne crkve i kaže da ona pripada stranci i udruženju na čijem se čelu on nalazi.

“Pre desetak godina sagrađena je crkva u Kačarevu, gde 80 odsto stanovništva čine Makedonci i koja ima makedonsko ime Kirilo i Metodije. Međutim, ona je u stvari srpska pošto Srpska pravoslavna crkva nije dozvolila da postane makedonska. Poučeni tim iskustvom, mi smo zamrzli celu priču u Novom Sadu, kako dalje ne bismo pogoršavali odnose među bratskim narodima. Sigurni smo da Novi Sad, kao grad otvorenog srca sa mnogo crkava različitih veroispovesti, neće imati ništa protiv našeg hrama i da će, kada za to dođe vreme, Makedonci u njemu moći da se mole u miru”, objašnjava Velkovski. On smatra da je bitno izgraditi crkvu, između ostalog i zbog toga da bi se prekinula asimilacija Makedonaca, čiji broj se od početka devedesetih prepolovio. Oni se sada iz straha izjašnjavaju kao Jugosloveni ili Srbi, objašnjava Velkovski.

Rupa u zakonu Ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović objasnio je da zakonodavstvo u Srbiji ne reguliše slična pitanja, već da ona pripadaju “običajnom pravu i političkoj volji”, kao i da njegovo ministarstvo nije nadležno za izdavanje dozvola za izgradnju verskih objekata. Sa druge strane, izgradnja pravoslavnih hramova može početi isključivo uz odluku nadležnog eparhijskog upravnog odbora i blagoslova nadležnog episkopa. Srpska pravoslavna crkva se još nije oglasila o ovom pitanju, ali sudeći prema iskustvu u odnosu SPC prema kanonski nepriznatim ili “raskolničkim” crkvama u regionu, ako i ne bude žestoke reakcije i napada, sasvim sigurno će im biti uskraćen blagoslov za izgradnju bogomolja.

On kaže i da mu se prethodnih dana javljaju članovi udruženja koji ga mole da ne potencira ovu priču, s obzirom na to da se ne stišavaju strasti oko vladike Jovana Vraniševskog.

“U mestima sa većom makedonskom populacijom, poslednjih dana se oseća jaz među narodima, a tome doprinosi i peticija za oslobođenje vladike Jovana, koju je pokrenula PSS”, kaže on. “Za sada beležimo samo verbalne napade, ali to je već viđeni scenario na prostoru bivše SFRJ. Crkveno pitanje je jako važno i ne bi bilo dobro da ono bude inicijalna kapisla za neke nove sukobe na ovom prostoru”, smatra Velkovski dodajući da je i sam imao nekoliko neprijatnih poziva.

Makedoncima u Srbiji zbog sukoba dve crkve nije svejedno, a to se vidi i otud što su i sami predstavnici makedonskih udruženja negirali mogućnost postojanja objekta MPC. Tako je Zlate Gerasimovski iz Društva jugoslovensko-makedonskog prijateljstva “Šar-planina” rekao da među predstavnicima makedonske nacionalne manjine nikada “nije bilo inicijativa za gradnju hrama Makedonske pravoslavne crkve u Srbiji”, dok je Stojan Velevski, koji je u Nacionalnom savetu Makedonaca zadužen upravo za crkvena pitanja, insistirao na tome da se “u Plandištu gradi hram Srpske pravoslavne, a ne Makedonske pravoslavne crkve”.

Crnogorski – a naš Prvi hram Crnogorske pravoslavne crkve van Crne Gore nalaziće se u vojvođanskom mestu Lovćenac, jedinom većinskom crnogorskom mestu u Srbiji. Inicijativa za izgradnju ovog hrama postoji nekoliko godina, ali je tek prošle nedelje plac od 488 kvadrata pripao Udruženju Crnogoraca Srbije “Krstaš”. Predstavnici lokalne samouprave i “Krstaša” potpisali su ugovor o zakupu parcele na 200 godina, na kojoj će se budući hram nalaziti. U “Krstašu”, kao i u makedonskim udruženjima kažu da je ovo jedan od načina da se zaustavi asimilacija stanovništva, kao i da će crkva omogućiti Crnogorcima u Vojvodini da ostvaruju svoja nacionalna i verska prava.

A u Plandištu, u kojem Makedonci čine oko dve trećine stanovništva, započeta je izgradnja crkve čiji će vlasnik biti SPC, pošto graditelji nisu mogli nabaviti neophodnu dokumentaciju i registraciju na ime Makedonske pravoslavne crkve.

“Postignut je dogovor prema kojem će Makedoncima biti omogućeno da se u njoj mole na maternjem jeziku, ali se ne zna da li će makedonski crkveni velikodostojnici smeti propovedati u njoj”, kaže Velkovski dodajući da će ukoliko SPC prizna autokefalnost MPC, ovaj objekat faktički postati makedonski. Mi ćemo ga svejedno smatrati svojom, kaže naš sagovornik dodajući da “Makedonci kao miran narod ne žele da izazivaju nikakve sukobe”.

“Mi smo pre svega lojalni građani ove države i poštujemo sve njene zakone. Međutim, smatramo da moramo držati do svog dostojanstva i tražiti prava koja nam po zakonu pripadaju, a koja za razliku od ostalih nacionalnih manjina nemamo.” Prema njegovim rečima, srpska nacionalna manjina se u Makedoniji izborila za mesto u parlamentu, kulturni centar u Skoplju i po jedan pisani i elektronski medij.

“Mi samo tražimo reciprocitet, ali bismo bili zadovoljni da dobijemo bar pravo na veroispovest, pravo na školovanje na sopstvenim jeziku i negovanje kulture, kao i da budemo zastupljeni u lokalnim strukturama gde nam je i mesto”, smatra Velkovski.

DALIBOR STUPAR