Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   25.08.2019. 08:34
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
НИН упитник
Афоризми
Life Style
Топ техно
Свет
Култура
Осврт
Догађаји недеље
Тевелогија
Мини интервју
Друштво
Реч недеље
Људи и догађаји
Економија
Реч
Људи
Вести
Политика
Перископ
Људи
Двоглед
ВИП коментар
Писма
Недељник
Колумне
Постекологија

 

Економија

Интервју: Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру
Са Италијанима у трку за Луку Бар

Још није касно да се направи италијанско-српски конзорцијум за барску луку, јер је тендер продужен. Очекујем да ће се накнадно придружити и Зоран Дракулић. Цео пакет, пруга и лука, коштаће 350-400 милиона а не три милијарде евра

Сан државног врха Србије да српске фирме купе Луку Бар, а Србија добије излаз на море, све је ближи реалности. Полемике око цене и потребних улагања у овај пројекат министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић сматра непотребним, јер тврди да држава неће имати велике трошкове (барем не код куповине барске луке), док нас реконструкција пруге Београд - Бар, како каже, свеједно чека, независно од ове куповине. Министар за инфраструктуру у томе види и политички и економски интерес Србије, чиме објашњава учешће државе на тендеру за Луку Бар, која је ради тога и основала фирму „ББ карго“.
„Куповина Луке Бар је интерес Србије и држава у томе мора да учествује, више стратешки, него финансијски. Наравно да Србија има и политички интерес да изађе на море, али ради се пре свега о економском интересу српске привреде, али и 4,5 милиона грађана Србије, који гравитирају ка барској прузи. Нема говора о некаквој окупацији, како ме то питају поједини црногорски новинари или нечем сличном“, тврди у разговору за НИН Милутин Мркоњић, објашњавајући да куповина Луке Бар државу неће коштати скоро ништа, тј., како прецизира, свега 10.000 евра колико је до сада уложено.
„Све плаћају предузећа окупљена у конзорцијуму око МК комерца. Нема говора да ће државу то да кошта 10 или 20 милиона евра, како се прича. Друго је питање улагања у барску пругу, чији ремонт нема везе са куповином Луке Бар. То ће држава морати да уради, наравно из међународних кредита“, каже Мркоњић. НИН-ов саговорник даље изражава очекивања да ће се на тендер, који траје до 31. марта, српски конзорцијум, предвођен МК комерцом Миодрага Костића, појавити заједно са италијанским фирмама, са којима је стално у преговорима, а верује и да ће конзорцијум накнадно бити ојачан и компанијом Ист поинт Зорана Дракулића.
„Очекујем да ће се и Дракулић укључити у тај конзорцијум, нешто касније. Писао ми је да је заинтересован, јер је најлогичније да превози робу из Севојна у Бар, а не у румунску Констанцу. Али тамо већ има закупљене силосе. Чињеница да је одустао од куповине Југословенског речног бродарства, у које је ушао због транспорта у Констанцу, може значити да озбиљно размишља о Луци Бар“.
Које домаће компаније су још у конзорцијуму за куповину Луке Бар и зашто очекујете да ће се италијанске фирме придружити?
МК комерц је окосница, а учествоваће и Викторија група и УС стил. То су највећи партнери, а има и других. Осим тога, заинтересовани су и Италијани, сад ми је била трећа група италијанских привредника, који желе да учествују у томе. Још није касно да се направи италијанско-српски конзорцијум, јер је тендер продужен до краја марта. Италијани су јако заинтересовани за Коридор 11, који би повезивао Бари и Темишвар. Између 20.000 и 50.000 италијанских компанија послују у Румунији и пут Бари - Бар - Београд - Темишвар најкраћа им је веза. Италијанска влада финансира израду студије пројекта за Коридор 11, а у сарадњи са њима ћемо много лакше кандидовати овај коридор за европске фондове и помоћ. Део тог пројекта је и куповина Луке Бар.
Стручњаци тврде да је за озбиљну реконструкцију барске пруге потребно око две милијарде евра, а за читав пакет са Луком Бар, у коју такође треба улагати и близу три милијарде евра. Није ли то расипање новца кад се мучимо и Коридор 10 да завршимо?
То су бесмислице. Пакет „Лука Бар & барска пруга“ коштаће укупно неколико стотина милиона евра. У реконструкцију пруге, код које неће бити никакве промене габарита тунела, већ само опреме, дакле, шина и електрификације, треба уложити од 200 до 250 милиона евра кроз Србију и стотинак милиона евра кроз Црну Гору. Данас њом годишње иде око милион тона робе, а након радова, који ће трајати најмање две године, биће спремна да прими седам милиона тона. На барској прузи се 34 године ништа није радило, она није пипнута, иако су ремонти неопходни на 10-15 година. Значи, у то морамо да идемо. Што се тиче Луке Бар, ја процењујем да треба уложити око 70 милиона евра да се продуби лучки газ и то је све. Ја више у то не бих улагао. План је да се купи и црногорски Монте карго, односно право транспорта црногорским пругама. Црногорци траже 20 милиона евра за то, а верујем да та цена може да се обори. Дакле, цео пакет не може бити тако скуп како аналитичари причају.
Хоће ли то пореске обвезнике коштати кроз веће субвенције железници, јер ћете на захтев бизнисмена који желе да купе Луку Бар оборити цене транспорта на домаћим пругама?
Тачно је да цена транспорта на домаћим пругама мора да падне, али то не значи веће субвенције за железницу, напротив. Морамо имати ниже цене транспорта да би железница била рентабилна. Сада транспорт код нас кошта око 25 евра по тони, а треба да падне на 15 евра, као што је у окружењу. Зато сада идемо у реформу железнице. То пре свега значи да се одвоји транспорт од инфраструктуре. Транспорт мора да се либерализује и да буде отворен, слично отвореном небу у авио-саобраћају. Ко буде желео, моћи ће да конкурише за лиценцу, да купи вагоне и сам обавља транспорт. Први ће се Миодраг Костић укључити у то, јер човек само тражи да га пустимо да обавља транспорт, а сам ће да ангажује вагоне и да превози три милиона тона робе барском пругом. И треба га пустити, и то одмах.
Што се тиче субвенција железници оне морају да се укину, вероватно не све, од следеће године, али део сигурно. Дакле, реформа железнице мора да се заврши у овој години, а да покушамо да не отпуштамо тих 20.000 радника.
Шта се дешава са руским кредитом од 800 милиона долара који треба да иде у инфраструктуру? Где је запело?
Где је запело? Немамо пројекат за Београдски чвор, веровали или не. То је моја срамота, јер сам ја радио на томе 30 година и оставио пројекте у ЦИП-у, али их данас нема. Руси су дошли и ја их одвео на железницу да сниме стање, кад тамо утврдимо да нема пројекта за то. Сад им тек спремамо пројекте и за тих 800 милиона долара кандидујемо два пројекта: Београдски чвор, за који нам треба око 350 милиона евра и пругу Ваљево - Лозница, вредан 250 милиона евра. То је укупно 600 милиона евра или 800 милиона долара.
Шта је са руским условом да део кредита буде у њиховој опреми и да раде њихове фирме, против чега сте се недавно побунили?
Код свих таквих кредита је нормално да држава која даје кредит упосли и своје капацитете. Обично је то 40-45 одсто вредности посла. Код кинеског је то 49 за Кинезе, 51 одсто за нас, слично ће бити и са руским кредитом. Оно против чега сам се бунио јесу руске фирме за путеве, јер нам они ту објективно не требају. Али на прузи нам требају, јер ми немамо машине ни постројења за то. Руси имају одличну технологију за железницу. Зато је договорено да нам 150 милиона за Београдски чвор дају у опреми, а слично ће бити и са пругом Ваљево - Лозница, која ће повезати барску пругу и Републику Српску. Ту релацију су управо Руси тражили. Чак размишљају и да узму ту пругу у концесију.
Колика ће бити камата на руски кредит?
Око тога се још боримо, али не сме бити већа од 3-3,5 одсто. И они имају велики интерес да уђу у тај посао и очекујем да ћемо врло брзо све договорити са Русима.
Је ли то све што ћемо радити на железници у 2010. години?
Не, ради се на железничком Коридору 10 неколико деоница укупне вредности око 300 милиона евра. Раде се деонице Инђија - Пазова, деоница код Гиља и морамо да електрифицирамо деоницу од Ниша до Димитровграда. Наша је срамота да то још није урађено. Па Бугари су нам увели струју у Димитровград. Шта је суштина? Пруга мора свуда да буде двоколосечна, за брзине од 160 км па навише да би била европски коридор и да има мешовити саобраћај, дакле за све возове. Данас имамо један колосек на деоницама Суботица - Нови Сад, Ниш - Димитровград и од Ниша до Врања. То све мора да се заврши до 2015. године.
Међутим, Мађари су нам сада предложили други пројекат. Они планирају да направе двоколосечну пругу од Будимпеште до Суботице и траже да и ми урадимо исто од Београда до Суботице. Тако бисмо добили први воз велике брзине у источној Европи, који би повезао Београд и Будимпешту, што би било сјајно. О томе је Тадић преговарао у Будимпешти и ја сам то прихватио. За тај пројекат нам треба око 900 милиона евра. Ако се одлучимо за њега, онда ће милијарду и сто милиона евра, колико влада планира за железнички Коридор 10 до 2012. године, бити потрошено на пругу Београд - Будимпешта и на завршетак сада започетих деоница. Брза пруга ка Мађарској би могла да се заврши у мандату ове владе, јер се ради о лакој траси. Ови радови на железници ће упослити нашу машинску индустрију, од Фабрике вагона Краљево, Гоше, Минела и других којима треба посао. Зато Тадић данас више прича о железници, него о путевима, ваљда зато што су путеви већ кренули и то иде својим током. На железници нас тек чекају велики послови.
Колико ћемо километара друмског Коридора 10 добити у 2010. години?
Ове године почећемо да радимо 200 километара, а завршићемо 100. У то ће бити уложено око 650 милиона евра што домаћих што пара из кредита, а то упошљава око 200.000 људи. Зато увек кажем да је Коридор 10 наша шанса у кризи. Шта ће се конкретно радити? У марту почињемо 110 км на северном краку од Новог Сада до Хоргоша и до Келебије и тај посао ће вероватно добити домаћи конзорцијум предвођен Нибенс групом. Добро је да су се наше фирме ујединиле и да су дале најбољу понуду. Тих 100 км нас кошта око 10 милијарди динара. Влада има четири милијарде ове године, а постигли смо договор да нас победник на тендеру кредитира са шест, које ћемо му вратити најраније следеће године. У априлу ће почети радови и на деоници Левосоје - Нередовци, која је требало да се финансира из Хеленик плана. Пошто Грци неће моћи да дају паре, тих 100 милиона евра ћемо платити сами, а покушаћемо да направимо исти договор као за северни крак, дакле да део дамо из буџета, а део да нас кредитира извођач радова. Првог априла почињу и четири лота на обилазници Београд, међу којима и деоница Батајница - Добановци, где смо коначно завршили експропријацију.
Колико сте платили земљу Лазаревићу, Влаховићу, Чумету и осталима на том потезу?
Планирали смо за то око 30 милиона евра, а испало је 25 милиона евра. То су биле уобичајене цене за ту локацију.
Хоћемо ли у овој години градити још неки пут осим Коридора 10?
Хоћемо, други приоритет је аутопут Београд - Бољаре, који кошта око 1,6 милијарди евра. Наша идеја је да за две године стигнемо до Чачка. У овој години радиће се деоница Уб - Лајковац, за коју нам треба 80 милиона евра, а желимо то да направимо по истом систему као северни крак Коридора 10. Значи, ми ћемо дати 20 милиона из буџета, а од извођача очекујемо да нас кредитира са 60 милиона. Већ имамо заинтересовану компанију, Колин из Турске, која ће вероватно ући у овај посао, а можда ћемо чак договорити и концесију.
Колико Србија годишње издваја на одржавање путева?
Европска унија је проценила да одржавање наших магистралних и регионалних путева кошта годишње 1,2 милијарде евра. Сада одвајамо само 300 милиона евра за одржавање. Предложио сам да се то повећа на 500 милиона евра и то повећањем путарине или акцизе на бензин. О томе ћемо тек да се договоримо.
Чека нас и реформа путне привреде, односно Путева Србије, која има пуно проблема. Ово предузеће је јавно, али није на буџету, јер се финансира из путарине и акциза, где је држава уочила одливање новца. Зато је у игри и предлог да се ово предузеће претвори у Дирекцију за путеве и стави на буџет, па ће бити много мање могућности за корупцију.
Како ће се решити питање Алпине, која је још у августу победила на тендеру за обилазницу Димитровград? Хоће ли добити посао иако нас тужи због концесије?
Мој став је био да Алпина, ако иде на нове тендере у Србији, мора прво да повуче тужбу пред Арбитражом у Паризу, да уради Бешку, која касни две године, и пут од Нове Вароши до Кокиног Брода где касне годину дана. Предложио сам да се позову власници и да им се то каже. Ми смо ту мало мрљавили, нисмо баш тако урадили, али смо се некако договорили. Они су обећали да ће стопирати тужбу ако добију Димитровград, где су дали најјефтинију понуду. Кад смо их изабрали, они су обавестили премијера да су замрзли тужбу, а не да су је повукли. О свему смо обавестили Светску банку, која кредитира ову деоницу, и верујем да ће Алпина добити посао, јер и по критеријумима Светске банке бира се увек најповољнија понуда. Ову деоницу отворићемо у мају, као и још две које финансира Светска банка, а то су Владичин Хан - Нередовци и Грделица - Грабовница.
Јуримо да завршимо Коридор 10 пре конкурентског Коридора 4, који иде од Будимпеште преко Бугарске и Румуније и који је 380 километара дужи. Мислим да га неће урадити пре нас, јер имају проблеме у Бугарској са мостом код Видина, али ту ће се водити битка за транзит око милион камиона који из Турске иду ка Европи. Милион камиона значи 100 милиона евра годишње од транзита. Само то за десет година отплаћује цео Коридор 10. 

Обилазница Београд
(у мил. ЕУР)

деоница цена
Батајница - Добановци 115
Газела 33
Сурчин - Бубањ поток 17
Орловача - Бубањ поток 10
Укупно 175
Напомена: из кредита ЕБРД и ЕИБ, радови треба да почну 1. априла
Извор: Министарство за инфраструктуру

Пет пута причао са Милом
Да ли је тачно да је из Владе Србије пре уласка у посао куповине Луке Бар контактирано са Милом Ђукановићем како би се видело да ли је српски капитал добродошао у Црној Гори?
Ма какви. Ја сам једини контактирао са Милом, и то пет пута и причали смо и о томе и о другим стварима. Али нисам питао да ли је српски капитал добродошао, јер је економија незаустављива и то не могу да покваре неке политичке разлике.

Тадић ме запањио
Данас ме сви питају зашто каснимо на Коридору 10, зашто смо прошле године направили само 50 километара пута. Па једва смо и то успели да урадимо са растуреном привредом и са нашим предузећима којих скоро да нема у путној привреди. Коридор 10 је био мртав осам година. Кад сам ушао у владу, нисмо имали испројектован ни један километар Коридора нити идејни пројекат. Тада ме је Тадић убедио да уђем у Владу, а не Дачић, и то зато што је човек схватио да је инфраструктура приоритет.
Није ми деловао као неко кога интересују пруга и путеви, али схватио је ствари. Човек ме запањио, имао је стратегију, направио је Национални савет за инфраструктуру којим председава. Наша стратегија је завршетак Коридора 10 до пролећа 2012. и железничког коридора до 2015. године. За путни коридор нам треба 1,5 милијарди, а за пругу 4,6 милијарди евра. И за то обезбеђујемо паре код светских банака са најнижим каматама. Паметна држава на време мисли о својим великим инвестицијама. Ова држава сад најзад има ту шансу, има стратегију, зна приоритете. За ових годину и по дана успели смо све да испројектујемо, да набавимо паре и да урадимо тих 50 км. То је почетак.





Катарина Прерадовић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Александар Вучић, потпредседник СНС

Морамо да покушамо да сачувамо територију, али и да не урушимо наш европски пут.

Прочитајте све мисли

Економија