Povećati kazne

Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) nezavisni je regulatorni organ čiji je zadatak da uređuje rad poštanskih operatera, poboljša kvalitet usluga i pospeši konkurenciju. Ovo telo funkcioniše od februara i dosada je izdalo 23 saglasnosti za rad, a kako u razgovoru za NIN kaže Dragan Đorđević, predsednik Saveta RAPUS-a, u toku je izdavanje prvih dozvola za rad poštanskim operaterima Iz kojih sredstava se Agencija finansira? Svaki operater plaća naknadu koja iznosi 0,5 odsto od prihoda ostvarenog pružanjem poštanskih usluga. Pored ove, imamo i jednokratnu nadoknadu koju plaća svaki operater nakon dobijanja dozvole za rad. Ona iznosi 200 evra u dinarskoj protivvrednosti. Koliki godišnji prihod očekujete? Prema našem finansijskom planu očekujemo da godišnje od nadoknada prihodujemo oko 50 miliona dinara. Jedan deo ovog novca će završiti u budžetu Srbije tako da će od rada Agencije imati korist cela država, što do sada nije bio slučaj jer se nadoknada nije plaćala. Da li uskoro možemo očekivati pojeftinjenje poštanskih usluga? Naš prevashodni cilj je regulacija tržišta, poboljšanje kvaliteta usluga i razvoj konkurencije. Zasada samo PTT Srbija obavlja univerzalni poštanski servis. Nastojaćemo da otvaranjem mreže poštanskih operatora motivišemo još nekog velikog “igrača” da konkuriše za licencu - univerzalnu uslugu. Tako bi konkurencija mogla dovesti do smanjenja cena. Šta podrazumeva univerzalna poštanska usluga? To je skup osnovnih poštanskih usluga koje se obavljaju u kontinuitetu, na teritoriji Republike Srbije, u okviru propisanog kvaliteta, po pristupačnim cenama i pod jednakim uslovima za sve korisnike, bez diskriminacije. Osnovne poštanske usluge su pismonosne pošiljke, paketi i uputnice. Kada je realno očekivati da se pojavi konkurent Poštama Srbije? To će biti dugotrajan proces. Teorijski je moguće da se pojavi tako veliki igrač koji će biti u stanju da uloži sredstva kako bi bio konkurent PTT-u, koji je javni operater. Istovremeno mi, međutim, moramo da radimo na tome da Pošte Srbije imaju realne cene za iznajmljivanje svoje mreže potencijalnim operaterima. Da li postoje poštanski operateri koji rade a koji nisu dobili saglasnost za rad? Agencija za poštanske usluge do sada je izdala 23 saglasnosti operatorima za obavljanje poštanskih usluga, ali ima operatera koji obavljaju usluge bez dozvole iako inspekcija stalno odlazi na teren i obavlja kontrolu. Inspekciju rada poštanskih operatera, inače, vrši inspekcija koja se nalazi pod nadležnošću Ministarstva telekomunikacija. Kazna za rad bez dozvole ili za kršenje opštih uslova je simbolična, samo 20.000 dinara. Mislim da bi kazna trebalo da bude znatno veća, recimo milion dinara, pa onda operaterima ne bi palo na pamet da rade bez dozvole.