Praktičan priručnik

Izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskog jezika Matice srpske, koje treba da zameni komplikovani i konfuzni pravopisni priručnik iz 1993. godine, nedavno se pojavilo. Budući da smo retuširano izdanje Pravopisa iščekivali punih šest godina, događaj je i više nego veliki. Većina lingvista priručnik hvali i toplo preporučuje, dok je javnost zbunjena pitanjem ko to treba i zvanično da uradi i kada će novi pravopis početi da se primenjuje u praksi. Svima je laknulo što je Pravopis na kraju ugledao svetlost dana. Bilo je svečano obećano da će se pojaviti do kraja 2004. godine, a taj rok je iz godine u godinu odlagan iz razloga koji nikome nisu baš najjasniji. Ne vredi više ni da razbijamo glavu time – bilo pa prošlo. Novi Pravopis napisan je u duhu onoga što su tražili recenzenti Ivan Klajn i Drago Ćupić, i što je uostalom tražila i javnost – da se napravi jedan kraći, praktičniji priručnik sa manje dubleta, sa jednostavnijim pravilima, pravopisni priručnik koji će prosto odgovoriti nameni. Novo izdanje priredila je grupa sastavljena od lingvista iz tri redaktorska centra i dve države: Mato Pižurica (glavni redaktor, Novi Sad), Milorad Dešić i Živojin Stanojčić (Beograd), te vodeći crnogorski lingvista Branislav Ostojić. Inicijator projekta je Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a finansirali su ga Ministarstvo nauke i Ministarstvo kulture. Iako se priručnik direktno oslanja na Pravopis Matice srpske iz 1993. godine, čiji su autori bili Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica, donosi i znatne izmene. „Glavna vrlina mu je smanjen broj pravila, kao i činjenica da je oslobođen suvišnih tekstova i komentara koji su u Pravopisu iz 1993. godine više ličili na naučne rasprave iz gramatike i istorije jezika“ - smatra Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik. „Pravopis je time postao pristupačniji javnosti. Poglavlja su složena bolje i logičnije, tekst upotpunjen, skraćen, prerađen i prestilizovan“. Odeljak o transkripciji dopunjen je skandinavskim jezicima, zamenjen je tekst o prilagođenom pisanju imena iz engleskog jezika, proširen deo o francuskom jeziku i slovenskim jezicima. Priloge za te oblasti dali su LJubiša Rajić, Tvrtko Prćić, Dušanka Točanac Milivojev i Bogdan Terzić. Zanimljivo je da je zahvaljujući izbacivanju suvišnog teksta, rečnik uz pravopis proširen na dodatnih 85 strana. Time je znatno olakšano pronalaženje određenih jezičkih nedoumica. Pravila o spojenom i odvojenom pisanju reči prepolovljena su, te su stala na čak 20 strana manje, a ona o pisanju velikog slova umesto 34 sada zauzimaju 18 strana. „Otklonjena je zbrka u pisanju naziva ulica, te će se reč ulica posmatrati uvek kao sastavni deo naziva i pisati velikim početnim slovom: Ulica brodaraca, Ulica Dimitrija Tucovića, Ulica Žorža Klemansoa. Isključili smo naopaki kriterijum po kome postoje “velike” i “male” revolucije. Ko može da proceni da je Oktobarska revolucija velika, pa je treba pisati velikim slovom, a Kineska mala, pa joj pripada malo početno slovo. Sada se sve revolucije pišu velikim slovom i Oktobarska, i Kineska, i Jugoslovenska, i Alžirska… Slično je i u pisanju istorijskih administrativnih jedinica. Bilo je Zvornička nahija, ali nahija Zvornik – sada je Nahija Zvornik – navodi primere Mato Pižurica. Od sada će se i atribut sveti pisati uvek velikim slovom uz imena svetaca, kao i početna slova imena crkava i hramova: Sveti Sava, Hram Svetog Save, Crkva Uspenja. Prema staroj verziji Pravopisa pisalo se Majka Hrabrost, Kraljica Majka, Duško Dugouško, ali majka Jugovića, kir-Janja, Milić barjaktar. Sada se imena svih književnih likova pišu velikim slovima, na primer Majka Jugovića. Spojeno i odvojeno pisanje reči je najosetljivije za autore Pravopisa, jer je malim zahvatima lako dobiti posve nove reči, poremetiti slovni poredak u rečnicima. Ova oblast je zapuštena, stihijno je rešavana, a građa je narasla prodorom stranih reči, priznaje Pižurica. U naporu da se uspostavi unutrašnja logika nastalo je osnovno pravilo: spoj reči koje mogu da stoje i samostalno piše se sa crticom (radio-drama, auto-prevoznik, auto-delovi, auto-mehaničar, foto-reporter, auto-put, auto-škola), a ako jedna od reči nije samostalna onda se pišu sastavljeno (autostrada). Međutim, auto u reči autobiografija, u smislu lično, nije samostalna i ta složenica se piše bez crtice. Novi pravopis naizgled brine i o rodnoj ravnopravnosti – izbačena je crtica između rođenog prezimena i prezimena koje se dodaje udajom. „Uvidelo se da nema potrebe razlikovati ženska dvostruka, a ponekad i trostruka prezimena od muških, istina ređih takvih prezimena. Ovim se pojednostavljuje pisanje udvojenih prezimena u dokumentima i ne moraju se stavljati dve crtice pri prenošenju jednog prezimena u sledeći red – objašnjava Dešić. On skreće pažnju i na to da se neki predloški spojevi sada pišu sastavljeno: doviđenja, dovraga, ukoštac, ali ostaje do slušanja i do gledanja jer nije toliko često u upotrebi. Pored svih prednosti, novi Pravopis nije lišen ni mana. Pojedini mu zameraju da su određena poglavlja i dalje predugačka - pravilo o zapeti prostire se na preko dvadeset strana, recimo. Sitni propusti uočljivi su u rečniku, koji ne prati u svim slučajevima dovoljno pravila. Na primer, odrednica „dovraga“ je u rečniku napisana sastavljeno, a pod odrednicom vrag „do vraga“ je napisano baš ovako - odvojeno. Možda su i pravila pisanja velikog slova mogla biti još jednostavnija. „Moglo je manje da se normira, da se kaže da to nije bitno, jer veliko slovo je samo jedna konvencija. U većini evropskih jezika autor sam može da piše velikim ili malim slovom reč ako smatra da tako treba - konstatuje Ivan Klajn. Jedini veći propust retuširanog Pravopisa po njemu je neakcentovan rečnik. Pravopis iz `60-te je imao 70.000 odrednica i sve su bile akcentovane. „Usko gledano akcenat ne pripada pravopisu, ali prema tradiciji pravopis služi kao jezički savetnik i na jednom mestu čitalac treba da dobije više informacija. A mi smo kasnili sa izdavanjem Pravopisa prvenstveno zato što je to teška materija, a i nije bilo dovoljno saradnje među članovima grupe koja je na njemu radila. Da je bilo saradnje među redaktorima možda bi bilo i manje propusta i možda bi se neki izbegli – iskren je Milorad Dešić. On čvrsto obećava da će u svom školskom izdanju pravopisa dodatno pojednostaviti pravila i akcentovati rečnik. Kada se sve sabere i oduzme, ovo je bolji Pravopis od svih ranijih, slažu se lingvisti. Ali su podjednako zbunjeni, kao i javnost, kada se postavi pitanje ko treba da ozvaniči njegovu primenu i od kada bi trebalo da počne da se primenjuje. „Neophodno je utvrditi početak primene novog Pravopisa u školi, izdavačkim kućama, medijima, administraciji, u pisanom izražavanju uopšte“ – smatra Dešić. Sa druge strane, Vesna Fila, pomoćnica ministra za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju, tvrdi da čim se usvoji novi Pravopis on postaje obavezujući za sve kojima je srpski jezik maternji, a samim tim i za sve one kojima je srpski jezik službeni. „Nema potrebe za preporukama, jer se sva relevantna dokumenta zvanično objavljuju i nema razloga da se posebno insistira na tome. Obavezujuće je“ – ističe ona. A čini se da sve i nije tako lako kada je školska godina poodmakla, udžbenici štampani prema starim pravopisnim pravilima, profesori zatečeni, mediji obavešteni i neobavešteni, a administracija o nekom tamo novom pravopisu verovatno ništa nije ni čula... Nameće se još jednom potreba hitnog uređivanja strategije za vođenje jezičke politike u Srbiji. Nijedno od ministarstava trenutno nije obavezano da o tome brine. Vratila se zapeta Novi Pravopis donosi izmene i u terminologiji. Usvojen je interpunkcijski termin zapeta umesto ranijeg dubleta zapeta / zarez. - Zapeta je stari srpski termin, a zarez preuzet od Hrvata. Pravopisom iz 60-te pravili su kompromise Srbi i Hrvati. Srbi su rekli: „Hajde, mi ćemo da uzmemo taj vaš zarez, a vi uzmite našu tačku“. I Hrvati pristali, ali vratili posle dve godine svoju točku, a mi se tek nakon 40 godina vraćamo svojoj zapeti – podseća Milorad Dešić.