Какво је то друштво мртвих чудака које, реторички бар, подсећа на познато „друштво мртвих песника“ о коме је снимљен филм у време у коме филм још није био као данас - занат у нестајању, као и сама филозофија. Све је почело читањем, поновним читањем „Списа и разговора“ Мишела Фукоа, који је доиста био веома угледни чудак. Или тачније, читањем неких текстова хиперчудака Вилијама Бароуза који је измислио у доба Керуака и Гинзберга књижевни стил „кат-ан“, који значи „исецање у језику“ које за собом ипак производи смисао. Јер смисао („зачарани круг филозофије“) увек постоји, али као нека врста анти-платонизма и анти-филозофије. И анти-круга!