Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   17.09.2014. 09:30
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ    РЕДАКЦИЈА    ПРЕТПЛАТА    ПРОДАЈА    РОМАН ГОДИНЕ   НИН трибина   НИН САМИТ 
 

 

Економија

Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије
Нема преговора с Владом о кредитима

За субвенционисане стамбене кредите учешће грађана остаје 10 одсто. Замена је теза да ова мера руши грађевинску индустрију, која је ионако годинама у проблемима. Држава би требало да изађе из станоградње, а да гради аутопутеве и железницу

До сада једини сукоб гувернера НБС Дејана Шошкића и Владе Србије избио је због мере централне банке којом се учешће за девизне стамбене кредите подиже са 10 на 20 одсто. Или прецизно, због мере која уводи забрану давања девизних стамбених кредита изнад 80 одсто вредности непокретности. Шошкић је оптужен да не брине о грађанима, као и да урушава грађевинску индустрију, али и државне пројекте јефтиних станова. После неуспешног састанка гувернера са премијером Мирком Цветковићем и министром Оливером Дулићем, који није довео до договора, Шошкић у разговору за НИН каже да се ова одлука не разматра и да се о њој не преговара јер је НБС независна институција која самостално доноси одлуке.
„Ова одлука је донета још 17. маја једногласно на седници Извршног одбора НБС. Спремни смо да саслушамо аргументе сваке заинтересоване стране, али до сада осим, нажалост, очигледног неразумевања и замене теза и ставова који звуче као демагогија, нисам чуо ниједан довољно озбиљан аргумент. Мера почиње да се примењује 30. јуна и ту се ништа није променило“, каже Шошкић.
Шта је суштина ове мере?
Важно је имати у виду да ова одлука у реалном животу, по свој прилици, не мења готово ништа. Она је у складу са Уредбом Владе Републике Србије о субвенционисању стамбених кредита и не угрожава њену реализацију. Исто тако, највећи део кредита у Србији већ је одобрен у складу са том одлуком, тј. од 2005. до данас просечни однос кредита према заложеној вредности непокретности је 67,2 одсто, дакле далеко испод 80 одсто из Одлуке НБС. Требало би да имамо у виду да свако ко је из било ког разлога принуђен да подигне кредит с девизном клаузулом већи од 80 одсто вредности стана има три могућности: да се пријави за субвенционисани кредит Владе, када мора да обезбеди 10 одсто учешћа; да обезбеди додатну некретнину као залогу или да од банака узме кредит у динарима без девизне клаузуле, када такође не мора да обезбеди учешће.
Мера НБС је иначе стандардна за обезбеђење стабилности финансијског система, свуда у свету се примењује и није је НБС измислила. Највећи број земаља када користи ове мере, користи их у рестриктивнијем облику, од 70, 60, па и 50 одсто. Примера ради, у суседној Мађарској тај однос између кредита и вредности непокретности је за кредите у еврима био 60 одсто, а у швајцарским францима 45 одсто. А одлука НБС је, као што знамо, до 80 одсто.
Али просечне плате у Мађарској су вишеструко веће, па је тамошњим грађанима далеко лакше да скупе новац за учешће.
Ако са нижим платама, нажалост, морамо да једемо лошије, купујемо јефтинију гардеробу и возимо старија и лошија кола, не можемо да живимо у подједнако великим и скупим становима као у богатијим земљама. Дакле, свако мора да троши колико може. Уз то, у Мађарској је од септембра прошле године забрањено одобравање стамбених кредита који нису у домаћој валути, тј. у форинтама. У Аустрији је забрањено издавање кредита који нису у локалној валути, дакле у еврима, а имали су доста кредита у швајцарски францима. У Турској је забрањено и издавање кредита и штедња становништва осим у локалној лири. Све из истог разлога: када имате валутну клаузулу везујете обавезе становништва и привреде за кретање курса, а њихови приходи су у највећој мери у динарима и тиме се креира системски ризик. То су наши грађани осетили и на својој кожи, посебно они који су се задуживали у швајцарцима, па им је рата порасла за 30-40 одсто. Амбиција НБС са овом одлуком је да пошаљемо сигнал да ризик валутне изложености дужника мора да се држи под контролом и да постепено мора да се иде у правцу креирања динарских дугорочних кредита. То је пут ка расту сигурности финансијског система, а одатле и ка спуштању каматних стопа на кредите грађанима и привреди. Коначно, подсетимо се да је у САД 2007/2008. године један од основних узрочника кризе, која је попримила глобалне размере и чије последице и данас трпимо, био тај што су се одобравали кредити сувише високи у односу на вредност заложене непокретности иако у САД они, као што знамо, нису имали валутну клаузулу. Многи озбиљни аналитичари тврде да би, да су САД само на време одредиле ограничење на 60 одсто вредности кредита у односу на вредност заложене некретнине, светска криза била много блажа, а највероватније се не би ни десила.
Дакле, суштина ове мере је да смањите кредитни ризик и да поспешите динарске кредите. Може ли вам се десити да не постигнете тај циљ, већ да само онемогућите грађане да реше стамбено питање?
То није добар аргумент. Социјално угрожени слојеви становништва нису угрожени овом мером јер имају могућност да под истим условима као и до сада узимају субвенционисане кредите и да и даље обезбеђују само 10 одсто учешћа, а држава преосталих 15. Реалност је, међутим, да ни те кредите са субвенцијом грађани не узимају у оној мери као раније јер су опрезни. У прва четири месеца ове године, упола је мање захтева за субвенционисане кредите него прошле године у истом периоду. Износ расположивих субвенционисаних кредита за ову годину је око 7,5 пута већи него оно што је искоришћено за прва четири месеца. Према томе, ако грађани буду наставили да траже субвенционисане кредите овом динамиком, годишњи износ за 2011. потрошио би се оквирно тек у септембру 2013. године. Док се то не деси, нема никаквог основа за тврдњу да ова одлука НБС реално смањује могућности стамбеног кредитирања у земљи.
Али, грађани и сами воде рачуна, па нисте морали да им додатно отежавате.
Управо је ствар у томе да ова одлука ништа битно не мења нити реално отежава. Ми смо само спречили неразумне и ризичне потезе за које верујемо да се у пракси не би ни иначе дешавали. То је као кад бисте ставили у центру града ограничење брзине од 100 км на сат, а онда вас неко оптужи да успоравате саобраћај. Такав лимит нико разуман не прелази. Ово је, дакле, превентивна мера, која треба само да спречи ризично, нерационално и прекомерно задуживање, које није добро ни за банке, ни за грађане, ни за финансијски систем. Свако треба да се задужи колико може у складу са својим реалним могућностима. У уређеном свету, подсетимо се, постоје посебне институције (Building Societies, Bausparkasse и сл.) које служе да би грађани у њима штедели да прикупе довољно средстава којима би се квалификовали за добијање стамбеног кредита, јер не може свако да добије кредит ни у богатим земљама. У нашој земљи принцип кредитирања би требало да буде исти или сличан. Јесмо сиромашнији, али би станови требало да су јефтинији због ниже цене рада, а људи би требало да купују мање станове него у богатим земљама док их не сустигнемо.
Као да заборављате да већина грађана узима кредите да би купила сасвим скромне двособне станове од педесетак квадрата. Управо то вам део медија замера, да сте превише имућни, да вам је плата преко 500.000 динара и да не разумете проблеме обичног човека, који не може да скупи 20.000 евра за учешће.
Проблеме „обичног“ човека врло добро разумем јер себе управо сматрам обичним човеком. У Србији сам живео и за време распада земље и хиперинфлације и несолвентности домаћих банака и бомбардовања, и живео сам од плате асистента на Београдском универзитету и добро знам како то изгледа, али те две ствари немају везе једна с другом. Управо је због тог, како кажете, обичног човека важно да се не задужи превише, па да после изгуби стан, а банка заврши са губицима јер у ситуацији веће продаје заложених станова и цена тих залога, тј. обезбеђења за кредите, мора да пада. Можда је време и да почну да падају цене станова у Србији јер нема тражње. Кад изнесете парадајз на пијацу и не можете да га продате, он мора да појефтини да би нашао купца. Кад стан не може да се прода, није решење да терате купца да се оптерети неразумно високим кредитом и ратама. Кад упоредите цене станова у Београду и Будимпешти, видећете да је просечна цена у Будимпешти 1.270 евра по квадрату.
Је ли и то циљ, да се оборе цене станова?
Не, циљ је да се обезбеди да кредитирање буде сигурније. Потребно је стабилизовати систем. Кључни ризик код нас је валутна клаузула. Уверен сам да је време да се постепено окрећемо динарским кредитима без валутне клаузуле и уз камате које су везане за референтну стопу НБС увећану за одређену ризико-премију или индекс раста потрошачких цена плус премија. Ако не уводимо овакве и сличне мере за очување финансијске стабилности, једина рационална алтернатива је формирање фонда за покривање потенцијалних губитака због системског ризика. Овакви фондови у свету се финансирају из додатних пореза на банке. Ми нисмо за ту алтернативу јер би, по нашој оцени, ти додатни порези на банке, по свој прилици, били пренесени на грађане и привреду кроз раст каматних стопа.
Министар Дулић вас оптужује да овом мером рушите српску грађевинску индустрију.
То је погрешна интерпретација и замена теза. Ова мера још није ни ступила на снагу, а неко би хтео да тумачи да је грађевинска индустрија у проблему због ње. Грађевинска индустрија је у проблему већ годинама због других ствари. Не може бити озбиљног напретка грађевинске индустрије ако квадратни метар стана кошта четири просечне плате у Србији или чак више од тога. Да би грађевинарство изашло из кризе и плате морају бити више и цена стана мора бити нижа. И ту, по свој прилици, леже и проблем и решење. Решење свакако не лежи у прекомерном задуживању грађана и то са валутном клаузулом. Немојте да заборавите да смо по анкети Светске банке Doing business 2011, по питању добијања дозволе за изградњу, од 183 анкетиране земље, на 176. месту и да смо чак пали за два места у односу на 2010. У том делу очигледно има довољно простора за унапређење и озбиљан реформски рад како ресорног министарства, тако и локалних самоуправа.
Али код нас се држава бави станоградњом.
Држава, као што знамо, не треба да буде у бизнису за који приватни сектор има природни интерес. У том домену држава само треба да уреди систем, ослободи га корупције и обезбеди решења која ће да стимулишу станоградњу. Приватни инвеститори би кроз конкуренцију довели до раста квалитета и пада цена станова. Зашто да се у том домену троши новац пореских обвезника? Не верујем у то да с једне стране треба да приватизујемо српску привреду, а да с друге стране држава треба да улази у привредне пројекте за које постоји природан интерес приватног бизниса свуда у свету. Дакле, држава не треба да се бави станоградњом већ да инвестира у доменима где нема или нема довољно интереса приватних инвеститора, нпр. изградња аутопутева, железнице и других инфраструктурних пројеката и да се ту троши новац пореских обвезника.
Најавили сте пад инфлације у наредним месецима. Са којом стопом годишње инфлације очекујете да завршимо 2011. годину и где видите главне опасности за нови раст - у подизању цена под контролом Владе или у нечему другом?
Очекујемо да ће инфлација до краја године падати ка инфлационом коридору и званично очекујемо да ће се вратити у циљани оквир у првом делу 2012. године. Не треба се, међутим, изненадити да се то догоди и раније ако имамо добру пољопривредну сезону и одсуство шокова на страни цена нафте, хране и контролисаних цена које одређује држава. Уједно ти домени су, с аспекта ценовних притисака, и главни изазови за наредних неколико месеци.

Корисници кредита биће заштићени
Коначно је усвојен Закон о заштити корисника финансијских услуга. Зашто се оволико одуговлачило са доношењем тог закона и хоће ли корисници сада заиста бити заштићени од једностраног подизања каматних стопа банака?
Не слажем се да се одуговлачило. Ми смо у октобру прошле године преузели обавезу да припремимо нацрт овог закона до краја године. Мислим да смо у кратком року, уз консултовање међународне добре праксе, банака, потрошача и најбољих експерата у овој области које наша земља има у овом тренутку, урадили врло добар посао. Нацрт је био готов до краја децембра 2010, а званични предлог је отишао у Скупштину крајем јануара ове године. Да, корисници кредита ће сада бити заштићени и НБС ће спроводити контролу у овој области.

Нису нас притискали због курса
Динар је средином јуна нагло ослабио. Шта су узроци томе?
Ако говоримо о паду који се десио 13. јуна, у питању је опет тзв. валутна клаузула. Наиме, НБС је почетком године упозоравала Министарство финансија да издавање динарских записа са валутном клаузулом креира поремећаје на девизном тржишту и у тренутку емитовања и у тренутку доспећа. Већи притисак на девизном тржишту на страни понуде динара јавио се крајем радног дана 13. јуна, након објављивања трезора Министарства финансија да наредног месеца неће бити динарских записа са валутном клаузулом, већ само девизних. То је био сигнал за улагаче који су инвестирали из својих девизних извора да се повуку из динара и припреме за емисију у еврима. НБС је интервенисала већ следећег дана и задовољавајућа стабилност девизног тржишта је поново успостављена.
Аналитичари, чланови Фискалног савета и угледни економисти, тврде да је динар данас прецењен. Многи у томе виде кривицу централне банке, која је подлегла притисцима Владе, али и дела увозничког лобија.
Никаквих притисака није било. Раст вредности динара је природна последица раста каматних стопа због инфлације и раста поверења иностраних инвеститора у Србију. Девизно тржиште је слободно међубанкарско тржиште на коме НБС повремено интервенише ради спречавања прекомерних осцилација. Ми смо интервенисали врло мало током претходних шест месеци и углавном на страни куповине евра, тј. на страни слабљења динара.
Шта грађани у погледу кретања курса могу очекивати у наредном периоду?
Не очекујем нестабилност на девизном тржишту у наредном периоду и са јачањем извозног потенцијала наше земље перспективу видим у правцу све мањег присуства НБС на овом тржишту.



Катарина Прерадовић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Расим Љајић, министар рада

Влада је сама себи често највећи проблем. Много смо више аутоголова дали него што смо их примили од опозиције.

Прочитајте све мисли

Економија





 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006