Rezervoar od zlata

IVAN RADAK Vlada Srbije pripremiće do kraja godine novi zakon o akcizama, saznaje NIN. Takva opcija je barem pomenuta duvanskim kompanijama na jednom od poslednjih sastanaka zbog njihovog višegodišnjeg problema sa srpskom akciznom politikom, a za sada nije poznato da li će u novom aktu biti promena i kada je reč o akcizama na naftne derivate. U Ministarstvu finansija nisu želeli da govore na tu temu. Povećanje akciza radi punjenja budžeta svake godine bilo je osuđivano kao pokazatelj da Vlada nema druge načine da popuni državnu kasu osim da zahvata tamo gde postoji sigurna potrošnja, na alkoholu, cigaretama i gorivu. To se ipak nije ovoga puta obistinilo jer su zbog sve viših cena građani počeli da prelaze na jeftinije brendove cigareta što smanjuje prihode budžetu. Takođe, najčešći manir vozača je da toče benzin za fiksnih 1.000 ili 2.000 dinara, pa se na taj način smanjivala prodaja na pumpama. Dok jedna strana smatra da bi promena akcizne politike doprinela i padu cena benzina, drugi tvrde da je problem srpskog tržišta specifičniji i da zahteva drugačija rešenja. Prošle godine tadašnje Ministarstvo rudarstva i energetike izašlo je sa interesantnim predlogom, da se smanje akcize na benzin, a da se poveća na dizel i tečni naftni gas što bi donelo nešto izbalansiranije cene. Međutim, inicijativa nije prošla u Ministarstvu finansija koje brine o državnoj kasi. Portparol objedinjenog Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Milan Budimir kaže za NIN da ne znaju kakav je sada status tog predloga odnosno da li je još uvek u opticaju. On podseća da je bio zasnovan na realnim pokazateljima kretanja cena goriva, prihoda budžeta i ušteda koje bi doneo. „Međutim, politiku punjenja budžeta vodi Ministarstvo finansija i bez njihove saglasnosti ne može ništa da se promeni“, navodi Budimir. Skupština Srbije nedavno je usvojila nove izmene Zakona o akcizama prema kojima su povećane akcize na goriva iz domaće proizvodnje. Naftaši tvrde da svako povećanje nameta apsorbuju što više mogu da to ne bi osetili građani, ali primetno je i da ne reaguju kada, kao što je ovih dana bio slučaj, cena na svetskom tržištu pada. Sredinom 2007. bezolovni benzin bio je ispod 90 dinara za litar, polovinom 2009. približio se iznosu od 100 dinara za litar, dok danas vredi od oko 130 dinara pa naviše u zavisnosti od mesta gde se građani snabdevaju. Poskupljenje od oko 50 odsto moralo je da se odrazi na ponašanje vozača jer sada prelaze neuporedivo manje razdaljine. Predsednik Upravnog odbora Nafta a.d. Nebojša Atanacković smatra da je vožnja u Srbiji luksuz. „To je luksuz u odnosu na plate. Ako se poredimo sa Evropom, možemo da računamo da tzv. normalnih vozača nemamo više od nekoliko stotina hiljada. Svi ostali su daleko od nivoa normalne potrošnje. Cena goriva je zaista visoka i za mnoge je to postalo neizdrživo. Treba reći i da derivati značajno utiču na ostale cene. S tim što je cena goriva visoka i neke druge cene su veće nego što bi trebalo“, smatra Atanacković. Iako je ranije predlagao Vladi da smanji akcize na naftne derivate Atanacković kaže da visina akciza nije ništa veća u Srbiji nego u drugim zemljama. Problem sa cenom je, dodaje on, to što je startna cena, odnosno proizvođačka, visoka. Pored toga, za Atanackovića je veliki problem i situacija na domaćem tržištu zbog čega se dešava da naftaši ne prate kretanje cene na svetskom nivou, pogotovo kada cene padaju. Za njega je problematična situacija zbog položaja u kojem se nalazi NIS. „I dalje nemamo otvoreno tržište u punom smislu te reči. Pogotovo je tržište za najjeftinije derivate monopolizovano. Zbog toga je situacija takva da cene goriva kod nas još uvek u velikoj meri diktira NIS kao najveći igrač na tržiptu. Kada je takva situacija, ostale kompanije gledaju u NIS da li će da poveća ili smanji cene. Ostalo je još godinu i po dana da ta kompanija bude jedina koja će proizvoditi derivate lošijeg kvaliteta, isporučivati ih drugima i tako određivati cene. Međutim, interesantno je da je NIS firma koja je ostvarila najveći profit u zemlji. Ako sada zarađuju tolike milijarde, pitanje je koliko će tek zarađivati kada završe modernizaciju rafinerije u Pančevu“, ističe Atanacković i dodaje da bi rešenje za muke srpskih vozača sa cenama benzina verovatno bile rešene punim otvaranjem tržišta kada bi se naftne kompanije nadmetale nižim cenama. Inače, u svetu se prethodnih dana odigravala za mnoge interesantna situacija. Uprkos sukobima u Libiji i nedavnom fijasku sastanka zemalja najvećih izvoznika nafte (OPEK) u Beču, koji se nisu dogovorili da povećaju proizvodnju kako bi time uticali na pad cena, sirova nafta pala je na najniži nivo u poslednja četiri meseca. Za to je u svakom slučaju „zaslužna“ stalna pretnja novim raspirivanjem krize, a pogotovo problemi Grčke. Investitori se plaše novih problema i mogućeg posledičnog pada tražnje. Pad cena nafte podržalo je i paralelno slabljenje dolara. Međutim, stručnjaci procenjuju da će to biti kratkog daha. Već u trećem kvartalu ove godine tražnja bi trebalo naglo da skoči, a samim tim i cene. Procena o povećanoj tražnji „protegnuta“ je i na 2012. Pored toga zalihe zemalja OPEK-a se smanjuju, pa Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi trebalo proizvodnju da povećaju za 400.000 barela dnevno. Generalni sekretar OPEK-a Abdulah el-Badri složio se da će u trećem i četvrtom kvartalu cena nafte sigurno ići naviše zbog rasta tražnje, što bi moglo negativno da se odrazi na globalnu ekonomiju. On je naglasio da OPEK ne želi da cena previše skoči, ali ni da previše padne. El-Badri je ipak izrazio uverenje da se neće ponoviti 2008. i rekordna cena od 147 dolara po barelu. Generalni sekretar, međutim, ne želi da se Međunarodna agencija za energiju meša u poslove OPEK-a i lobira za povećanje proizvodnje. El-Badri ističe da sve članice OPEK-a imaju dovoljno zaliha ukoliko bude potrebno. Sledeći sastanak OPEK planiran je tek za decembar, ali se ne isključuje mogućnost održavanja vanrednog. Država Prosečna Cena Akciza PDV Zahvatanje Litara plata goriva države za platu Slovenija 976 1,27 0,42 0,25 52,7% 768 Nemačka 2.114 1,52 0,65 0,28 61,1% 1.390 Poljska 613 1,29 0,41 0,29 54,2% 475 Belgija 1.809 1,56 0,61 0,32 59,6% 1.159 Mađarska 532 1,43 0,46 0,35 56,6% 372 Rumunija 353 1,25 0,37 0,30 53,6% 282 Slovačka 793 1,46 0,56 0,29 58,2% 543 Hrvatska 739 1,30 0,39 0,30 53% 568 Letonija 466 1,30 0,38 0,28 50,7% 358 Crna Gora 479 1,34 0,45 0,22 50% 357 Srbija 389 1,36 0,49 0,24 53,6% 286