Cena iskrenosti

Stara postava je opet na sceni. V. d. upravnika Narodnog pozorišta postavio je na mesto direktora Baleta Konstantina Kostjukova koji je to bio i u vreme prvog mandata Dejana Savića. I ne bi bilo ničeg neobičnog u tom izboru da Amerikanac Brus Stajvel, koji je na mestu direktora Baleta bio proteklih godinu dana, nije podneo ostavku koju je obrazložio dužim pismom upućenim v. d. upravnika Saviću. A v. d. upravnika je tim povodom javnosti saopštio kako je Stajvelu ugovor isticao krajem decembra, i da je ovaj koreograf dosta zauzet, budući da vodi baletsku kompaniju u SAD, zbog čega mnogo putuje. Verujem da je sprečenost da se maksimalno posveti i jednom i drugom poslu prevashodno razlog njegove ostavke. U baletskom sektoru ima dosta problema pa smo sa određenim žaljenjem prihvatili njegovu ostavku.

Kako je, međutim, izgledao odlazak ovog umetnika koji, istine radi, ne putuje mnogo nego je poslednjih mesec dana bio odsutan? (Dobro je da novi direktor Baleta sa suprugom balerinom ima privatnu plesnu školu u Beogradu, pa će lakše da usaglasi svoje profesionalne i privatne obaveze.)

U pismu v. d. pravnika Narodnog pozorišta, Stajvel je nabrojao sedam razloga za svoju ostavku, od kojih prvi glasi:

Ja ne posedujem doživotni ugovor sa Narodnim pozorištem, kao što ga posedujete vi ili drugi direktori u pozorištu, i ne mogu da čekam do poslednjeg minuta, kako bih odlučio i organizovao sopstvenu budućnost. Imao sam rok do 31. oktobra da prihvatim drugu ponuđenu poziciju. Nisam od vas primio nikakav odgovor, tako da sam pretpostavio da moj ugovor neće biti obnovljen.

O sistemu rada koji ne funkcioniše u Narodnom pozorištu Stajvel kaže da Sistem ne dozvoljava okončanje ugovora iz bilo kog razloga, sistem oduzima inicijativu i dopušta pojedincima da rade šta žele, bez straha od prekida ugovora....

NERADNICI
Doskorašnji upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović je povodom Stajvelovog insistiranja na radu i disciplini, često razgovarao s njim, ali rešenje nisu mogli da nađu. Jer, Stajvel je tražio da se neradnicima i onima koji ne poštuju reč i zahtev nadređenog otkaže saradnja, Đurović mu je objašnjavao da ni on kao upravnik nacionalnog teatra to, po zakonu, ne može da uradi.

Igrački ansambl ovog pozorišta je, inače, za proteklih godinu dana imao veoma dobru saradnju sa Stajvelom. Konflikti su nastajali sa nekim od umetnika koji su opstruisali rad na predstavama i bivšim primabalerinama, Ivankom Lukateli i Lidijom Pilipenko, za koje u pismu kaže:

Jedan od veoma važnih razloga za moj odlazak je i to što ste vratili Ivanku Lukateli na mesto šefa studija. Pre odlaska u Ameriku, imao sam razgovor s vama u vezi sa problemima sa njom i razlozima za njeno napuštanje državne baletske škole. Po mom mišljenju, ona nije osoba koja razvija mlade talente. Ona nastavlja da piše svoje blogove protiv mene lično i protiv Narodnog pozorišta. U kompanijama na Zapadu ovakvo ponašanje ne bi bilo tolerisano i njen angažman u pozorištu bi bio trenutno i zauvek prekinut... Ivanka Lukateli je verbalno napala jednog od mojih repetitora i rekla mu da treba da se vrati u svoju zemlju i napusti pozorište. Ovo se desilo pred nekoliko svedoka... A povodom primabalerine u penziji Lidije Pilipenko, u svom pismu ostavke (uputio ga je i ministru kulture u Vladi Srbije i američkom ambasadoru u Beogradu), Stajvel kaže:

Praksa kojom se dopušta bivšim umetničkim direktorima baleta da prisustvuju probama bez mog znanja je za mene veoma neuobičajena. Za vreme kostimske probe Gala koncerta, prošlog juna, Lidija Pilipenko je ušla u salu i počela da pravi grube komentare ne samo o meni, već i o igračima. Nastavila je da ometa probu, čime je uzrokovala da orkestar prestane da svira, došla je iza scene i nastavila svoju tiradu protiv mene, koristeći svaku ružnu reč srpskog jezika koje je mogla da se seti. Kada je bivši upravnik kontaktiran ovim povodom, rečeno mi je da je to normalno, da je ona starija gospođa i da bi ja samo trebalo da to ignorišem. Ovo nije način na koji bi bilo koje narodno pozorište, u bilo kojoj državi, trebalo da funkcioniše.

Konačno, neko je rekao car je go! Neko se usudio da dirne u zabranjenu temu rada i odgovornosti u pojedinim institucijama kulture, tačnije u nekim njihovim delovima, kao što je, na primer, Balet Narodnog pozorišta. Jedan dobronamerni Amerikanac, profesionalac koji je svoju karijeru tekao širom sveta, na svim kontinentima, rekao je ono što nijedan upravnik, zarad mira u kući, nije smeo. Najdugovečniji čelnik Narodnog pozorišta, Velimir Lukić, pesnik i dramski pisac, umeo je zabavno da svedoči, kako nije problem zameriti se prvaku drame, malo je veći problem naljutiti primadonu, ali po život je opasno usprotiviti se primabalerini. Uvek se pribojavao da ne dobije nogu u lice.

Šalu na stranu, ali problem beogradskog Baleta je najbolji pokazatelj ukupno lošeg ponašanja dela umetnika, svejedno je u kojoj oblasti, koji se u institucijama kulture ponašaju kao da žive u nikad dosanjanom samoupravljanju. Naravno, većina njih će vam reći da rade za bedne plate. Tako je, naprimer, Konstantin Kostjukov, u vreme kada je bio Direktor baleta, tužio je upravnika Božidara Đurovića jer je primao samo jednu platu, kao direktor Baleta, a smatrao je da treba da dobije još jednu platu kao igrač. Đurović je tim povodom rekao:

SUJETA
Gospodin Kostjukov je, prema mojim saznanjima, jedini direktor sektora u istoriji Narodnog pozorišta koji je tužio matičnu kuću zbog toga što mu je po odluci nove uprave onemogućeno da uz direktorsku platu prima i pozamašan umetnički dodatak, koji je ukinut svim umetničkim direktorima, ali i upravniku.

Kako navodi Brus Stajvel, Balet Narodnog pozorišta upošljava 97 igrača, a priličan procenat tih igrača dolazio je u pozorište veoma retko tokom godine, samo da bi prošao kroz uloge u vodećim produkcijama. Pokušali smo da utvrdimo u čemu je problem ovog ansambla, ali većina onih koji nisu želeli da se javno oglašavaju, hvalili su način na koji je Stajvel sa njima radio i uvažavao ih. Kažu, sada se vraća Kostjukov, a to znači ponovnu vlast njega, njegove žene i sestre njegove žene, pa je bolje ćutati. Podsećaju nas da je kao direktor Baleta činio sve da se najgledanija baletska predstava ovog pozorišta Ko to tamo peva, što ređe stavlja na repertoar, jer on nije igrao u toj fascinantnoj postavi vrsnog koreografa, gosta iz Hrvatske Staše Zurovca.

Kada ponestanu argumenti, onda se oponentu zamera što je Amerikanac koji radi u Beogradu, jer da vredi radio bi negde drugde. Što je radio za male pare u Narodnom pozorištu, jer da vredi imao bi platu veću od 600 evra. Što je napravio predstavu za decu Petar Pan čija je premijera bila ovih dana i koja je nikakva, a svedoci kažu da su deca bila van sebe od sreće. Što je pisao pismo i američkom ambasadoru, jer je tu nešto sumnjivo. Dotični ambasador je za predstavu Petar Pan dao 5.000 evra kojima su plaćena autorska prava za muziku...

Tako je otišao umetnik koji u svojoj biografiji beleži nekoliko direktorskih mesta nacionalnih baletskih institucija, u Bernu, Seulu, Hongkongu, Nevadi i karijeru stalnog gostujućeg pedagoga Holandskog plesnog teatra, Državnog baleta u Atini i Baleta San Franciska.

Uništena radna etika

Na kraju svog pisma, Brus Stajvel dodaje da Narodno pozorište ima neke od najtalentovanijih ljudi sa kojima sam sarađivao, ali oni ne mogu dobro da obavljaju svoju dužnost sa toliko ljudi oko njih, koji uništavaju radnu etiku i atmosferu u Narodnom pozorištu. Poželevši novom v. d. upravnika i Narodnom pozorištu uspeh u budućnosti, Stajvel je izrazio nadu da ćete jednog dana moći da napravite promene koje su očajnički potrebne ovom pozorištu.