Regrutni centri mržnje

Srpska ultradesnica nema snagu da ostvari svoje pretnje i osigura javno obećanje, prekogranični metak za njihovu metu mržnje broj jedan, kao osvetu za izdaju Kosova. Ali, spremna je da vežba?
Ako osećaš da si ratnik, spreman da saznaš za šta si sposoban, da se upoznaš sa braćom drugih slovenskih zemalja i da zajedno steknete jedinstvena borbena umeća, onda je ovo poziv za tebe. Ovako glasi poziv za zbor Udruženja vojno-rodoljubivih klubova, zakazan za avgust koji je na svom sajtu objavila srpska ultradesničarska organizacija Naši.

Na teritoriji moskovske oblasti već se priprema poljski kamp u kom će se izvoditi trening po sistemu ruskih specijalaca i kozačke tradicije. Cilj? Sticanje borbenih umeća jačanje prijateljstva i kulturno-istorijskih veza između slovenskih naroda i usavršavanje vojnih znanja slovenske omladine. Kako je navedeno na sajtu organizacije Naši, u programu su vojna taktika, gađanje, borba prsa u prsa i nožem, orijentacija i opstanak, izlet u mesta slavnih bitaka, susreti sa zanimljivim ljudima Trening vode instruktori specijalaca i profesionalni treneri.

Ima onih koji su spremni da veruju da su SNP Naši samo jedna od ultradesničarskih organizacija u Srbiji osnovane odlukom FSB, ruske obaveštajne službe da u Srbiji proširi geostrateški uticaj i delovanje Rusije. Kako god, istoimena organizacija iz Moskve i srpski Naši imaju zajednički cilj borba protiv Alijanse i Evropske unije, takođe.



O povezanosti srpske ultradesnice i evropskih ogranaka svedoči i marš u Temišvaru, gde su se tamošnjoj najpoznatijoj neonacističkoj organizaciji Noua Dreapta (Nova desnica) priključili i pripadnici srpske organizacije Srbska akcija, vrsta neformalne zamene za zabranjenu neonacističku ćeliju iz Novog Sada Nacionalni stroj, koja je promovisala načela nacističke filozofije Adolfa Hitlera. Sa tog marša preneta je poruka da širom Evrope jača svest o činjenici da je srpska borba protiv najezde islama, borba ne samo za srpski narod nego i za sve evropske narode.

AKCIJE
Grčki neonacisti nedavno su zapretili muslimanskoj zajednici u toj zemlji da će biti zaklani kao pilad ako se ne odsele iz Grčke, i da ukoliko muslimanske ubice, do 30. juna ne zatvore svoje bordele u Grčkoj, biće poslate u pakao. Odgovornost za ove pretnje preuzela je grčka neonacistička organizacija Zlatna zora, koja ne taji da je jedan od njihovih idola Željko Ražnatović Arkan, ratni zločinac odgovoran za brojne zločine tokom agresije na BiH i Hrvatsku.

Vođa Nacionalnog stroja Goran Davidović bio je često gost italijanskim istomišljenicima koji podržavaju stranku Destra.
Naši, Nacionalni stroj, Srbska akcija samo su neke od organizacija koje deluju na društvenim marginama Srbije. Neke od njih pojavljuju se samo na fantomskim sajtovima.

Ali one, prema tvrdnji višegodišnjeg načelnika katedre za bezbednost Vojne akademije Milana Mijakovskog, ne predstavljaju opasnost po bezbednost države. To nije snaga koja može da izazove ozbiljnije društvene i političke probleme.
Osim, kada bace koktel na grčku ambasadu, na primer?
Bilo je suđenje i njihova brojnost od tada je marginalna, a organizovanost nije na nivou da mogu da pokrenu neku organizovanu akciju.



Te strukture predstavljale bi opasnost ujedinjene, vođene preciznom logistikom i poduprte ozbiljnim finansijama. A da sve to imaju našle bi se pobrojane u Strategiji za nacionalnu bezbednost. U poslednjoj proceni rizika po bezbednost države, na spisku od 28 pretnji, ne pominje se niti jedna organizacija ekstremnog delovanja, izuzev jedne - vehabija.

Ekstremističko podzemlje, mreža je više različitih organizacija međusobno povezanih ili naizgled podeljenih u fingiranim ili stvarnim sukobima, na ekstremnu desnicu Obraz, Naši ili neonacističke organizacije kao što je bivši Nacionalni stroj, sada Srbska akcija.
Vrlo je teško reći koliko su uticajne i koliko imaju članova. Neke od njih su zabranjivane, Obraz, Naši. Politički vrlo su aktivne, povezane sa političkim partijama, ranije sa SRS, neke sa DSS, kao Dveri. Pokušavaju da prerastu u politički pokret, dobijajući legitimitet ali su njihove poruke nepolitičke a pristup para-politički, kaže profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić.

Za njega je Demokratska stranka Srbije politička partija oko koje se fašističko podzemlje okuplja. Nije tajna da su mnoge povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a prema pisanju pojedinih medija, neke od njih direktno su finansirane od određenih crkvenih velikodostojnika. Ne crkve kao celine, već delova crkve.



KONTROLA
Neke od organizacija, prema uverenju Dragišića, pokreću delovi obaveštajno-bezbednosnih službi, otrgnutih još 90 -tih godina. Preko takvih organizacija mogu se obezbediti regruti za ratove, suzbijanje opozicionog delovanja u Srbiji, a da se za to ne može direktno optužiti vlast. On je ubeđen da neke od njih pokreće Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja i danas funkcioniše kao višeslojna služba za koju se i dalje ne zna ko u njoj radi, a još manje ko je kontroliše. U taj krug srpskih ekstremista uvezana je i ruska obaveštajna služba, FSB. I neke od postojećih organizacija iako demantuju tu tezu, poput Obraza, ne kriju svoju povezanost sa ruskim istomišljenicima.

Nema sumnje da postoji veza FSB sa našim parapolitičkim podzemljem ali je teško poverovati da Rusija ima ideju da okuplja parapolitički šljam Srbije. Za imidž i odnos Srbije i Rusije to ne bi bilo dobro. To se povezivalo sa prethodnim ruskim ambasadorom u Srbiji Konuzinom i interesantno je posmatrati kako će se ponašati novi ambasador, kaže Dragišić. Za sada je zagonetka hapšenje Ilje Gorjačeva i to po zahtevu Rusije, okarakterisanom kao ekstremni profašistički anarhista kojem se stavlja na teret više ubistava u Rusiji.

Ruski akademik, ekspert za Balkan Jelena Guskova kaže za NIN da niko u Rusiji ne zna niti za jednu ekstremističku organizaciju. One postoje samo ukoliko su tajne, kaže ona.
Genadij Sisjev, urednik moskovskog Komersanta takođe nema podataka koji bi ukazali na postojanje ekstremista tog ranga koji se pripisuje Gorjačevu. Taj momak, sasvim staloženog govora, zaljubljenik u Srbiju, više godina je posećivao Beograd, i bio je čest gost na javnim tribinama u organizaciji Srpske radikalne stranke. Odsedao bi obično u hotelu Moskva, i ispijao lagano srpsku šljivovicu. Mladen Obradović, lider Obraza kaže za NIN da je poznavao Gorjačeva, i da zna da je iz porodice intelektualaca, sam visoko obrazovan, doktor nauka, čak i nosilac ordena ruskog patrijarha Kirila.

Upoznali smo se putem interneta, kako se uglavnom povezujemo sa prijateljima iz Rusije. I tog čoveka ne mogu da povežem sa ovim što se o njemu govori. Videćemo šta će biti dokazano na sudu, kaže Obradović u pauzi između ponovljenog suđenja.
Sebe predstavlja kao istinskog patriotu, spremnog da žrtvuje život za budućnost otadžbine. Ne smatra sebe ekstremistom, niti teroristom, i kaže da nije sklon nasilju.

Da li ga ruska obaveštajna služba možda na indirektan način koristi kako bi usporila put Srbije ka Evropskoj uniji, održavajući Srbiju strateškom interesnom zonom Rusije?
To sigurno nije istina. Kako bi to mogli da čine. Volim Rusiju, ali za mene je interes Srbije iznad svega, kaže.
Za razliku od vođa mnogih drugih organizacija on nije posetio Moskvu, i nema plan odlaska u letnji vojni kamp u blizini Moskve.

Dragišić je jedan od onih koji veruju da tako ozbiljna obaveštajna služba kao što je FSB sigurno ne bi koristila Dveri, Obraz, ili Naše za ostvarenje što većeg uticaja. Generalno, svi oni su marginalci, kaže Dragišić.
Možda je delimično u pravu, ukoliko se podsetimo kako to ume da izgleda kada Rusija zaista hoće da ostvari svoj uticaj, na primeru Ukrajine i Belorusije. Bez mnogo igre Rusija je u svojim bivšim republikama organizovala svrgavanje vlasti i pokazala kako to rade ozbiljne i velike službe. Dragišić ne isključuje mogućnost da se ekstremne organizacije na ma čijoj teritoriji ponekad koriste za obavljanje prljavih poslova.

Pozivajući se na krv, krst i čast, mnoge ekstremne organizacije širom Evrope povezuju se lako i brzo putem zatvorenih čet-soba. Funkcionišu u virtuelnom svetu. A ukoliko iskorače iz tog virtuelnog sveta, kao što su to nedavno učinili skinhedsi u Francuskoj, službe se u rekordnom roku obračunaju s njima, s obzirom na mentalni sklop koji se lako stavlja pod kontrolu.
To što su ultradesničarske i ostale organizacije aktivne za mnoge je samo dokaz da su na indirektan način pod kontrolom policije ili službe. 

Prsti tajnih službi

U Srbiji deluje nekoliko anarhističkih organizacija. Tadej Kurupa iz Anarhosindikalističke inicijative kaže da nije ekstremista, da se bore za prava radnika i studenata i da nisu spremni na ekstremne operacije, već se to ograničava, na primer, na blokadu univerziteta u slučaju zahteva za smanjenje školarina.
Većina ili sve te navodno profašističke i fašističke organizacije koje naginju ka fašizmu, nacizmu i sličnim ideologijama po pravilu su kod nas organizovane od strane policije ili tajnih službi. To su policijske organizacije, služe za prljave poslove koje policija ne može da obavi, za pritisak na pojedince, stvaranje straha, kaže on.