Evropa nema talenat

Evropa je u poricanju. Kreatori politike mogu da na demografsku imploziju kontinenta - koja će uskoro biti uvećana odlaskom „bejbi-bum“ generacije u penziju - gledaju kao na udaljeni događaj kojim će se pozabaviti kasnije. Ali, s obzirom na stepen i složenost svakog potencijalnog leka za sve manji evropski rezervoar znanja i talenata, ovaj bi problem trebalo da bude stavljen na vrh političke agende. U pitanje su dovedeni inovativnost, održivost i prosperitet. I mada je sve starija populacija pravilo u Evropi, izazovi koje ovaj problem predstavlja daleko prevazilaze granice kontinenta. Štaviše, 21. vek će - po prvi put u istoriji ljudskog roda - obeležiti globalni trend mirnodopskog demografskog opadanja. Vizuelni ekvivalent ovog procesa mogla bi da bude široka, plitka čaša za šampanjac u čijoj osnovi je dugačka, tanka nožica: sve manja i manja baza mladih ljudi izdržava sve veći i veći broj starijih građana, izlažući sisteme socijalne zaštite sve većem naporu kako broj penzionera raste u odnosu na broj zaposlenih. Prema projekcijama Svetskog ekonomskog foruma i konsultantske kuće Boston konsalting grupa, za manje od dve decenije zapadnoj Evropi će, da bi održala ekonomski rast, biti potrebno da privuče radnu snagu ravnu onoj koju trenutno ima njena najveća ekonomija, Nemačka. Tokom istog perioda Sjedinjene Države će svoju radnu snagu morati da uvećaju za 25 miliona ljudi. Konkurencija u lovu na talente će postati žešća. Upravo je faza šampanjske čaše u demografskom opadanju najkritičnija za ekonomije zasnovane na znanju kakve su evropske. U toj fazi ekonomsko zdravlje kritično zavisi od brzine kojom se talenti mogu zameniti. Kako konkurencija u lovu na talente bude rasla, a polje inovacija se širi, državama će biti potrebno da uspostave kanal za priticanje talenata koji će se protezati izvan okvira nacionalnih granica. No, očigledno je da se takav projekt ne može sprovesti nezavisno od drugih. Kako u narednim decenijama bude rastao broj međunarodnih aktera koji love u globalnom rezervoaru talenata, jednostavno privlačenje zrelih talenata razvijenih u inostranstvu više neće biti dovoljno, posebno imajući na umu da će glavni izvori talenata biti u regionima u kojima je razvoj veština sada relativno nizak. Posebno se u slučaju Kine očekuje da transformiše globalno tržište talenata, jer će najverovatnije i ona do 2035. ući u period demografskog opadanja. Stoga su efikasne mere za sprečavanje situacije u kojoj će doći do manjka talenata - u vidu nedostatka radne snage u pojedinim sektorima, nesklada između kvalifikacija i potreba (postojanja određenih stručnih profila za koje više ne postoji visoka potražnja), te nedovoljno obučene radne snage (s malo ili nimalo kvalifikacija) - potreban već sada. Nedavna anketa koju je sproveo EMNID institut, a naručila Bertelsman fondacija, pokazuje kako svaki drugi Nemac veruje da bi strani međunarodni migranti u budućnosti mogli da popune praznine na tržištu rada. I dok ubedljiva većina anketiranih smatra da je Nemačka atraktivna destinacija za migrante s kvalifikacijama, više od polovine njih veruje da imigracione zakone treba menjati. Štaviše, istraživanje pokazuje da Nemci veruju kako bi njihova vlada morala da povuče neke poteze, poput jačanja antidiskriminacionih mera, ne bi li na duži rok zadržala strane talente. Dijalog na visokom nivou o međunarodnim migracijama i razvoju, održan početkom oktobra u sedištu UN u NJujorku, pružio je priliku kreatorima politike sa svih strana sveta da razmene mišljenja na ove teme. Grupa na visokom nivou, među čijim članovima su Vivijan Reding, potpredsednica Evropske komisije i Paskal Lami, generalni direktor Svetske trgovinske organizacije, u avgustu je predstavila opšte konture globalne agende za migraciju. Obraćajući se evropskim institucijama, grupa je pozvala na podsticaj daljeg razvoja i postizanje globalnog „fer dogovora o talentima“, koji bi uzeo u obzir interese i onih zemalja iz kojih oni pristižu i onih u koje se upućuju. Evropi bi takav sporazum omogućio da postane dinamična fokalna tačka za okupljanje talenata, kao i važan kreator globalnih tokova kretanja talenata. Takav „fer dogovor“ uključivao bi ohrabrivanje međunarodnih „koalicija angažovanih“ usmerenih na intenziviranje razmene informacija, uvećanje našeg znanja o problemu nedovoljnog broja talenata, i pronalaženje rešenja za premošćavanje tih praznina. Dogovor bi takođe omogućio razvijanje samerljivih i ekonomski održivih modela kako bi se obezbedilo obrazovanje, stažiranje i obuka potrebni za uvećanje globalne baze kvalifikovane radne snage. Na pragu smo nove ere tokom koje će akumulacija intelektualne moći biti ključ ekonomskog rasta i prosperiteta. Vreme je da se svi kojih se to tiče okupe kako bi javnost postala svesna značaja tog pitanja i kako bi se osmislila globalna strategija koja će obezbediti adekvatan priliv talenata. Evropska komisija bi trebalo da razmotri organizovanje godišnjih samita posvećenih ovom pitanju, otvorenog za učesnike kako iz EU tako i za one izvan nje. Negiranje problema nije nikakva strategija.