Proširenje EU nije prioritet

Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, nije klasičan evropski birokrata koji se izlizanim frazama obraća centrima moći. On je jedan od onih evropskih političara koji, kako kažu njegovi oponenti, nema skrupula ni milosti, ni prema kome. Aktivno prati politiku EU na Balkanu i često, mimo svojih kolega, tvrdi da za jugoistočnu Evropu idu bolji dani, u kojima će, napokon, i Srbija biti uređena, demokratska i ravnopravna sa ostalim članicama EU. Donedavno, evropski mediji su ga najčešće pominjali kao novog šefa nemačke diplomatije, ali NIN-u je nezvanično u sedištu evropske administracije rečeno da je Šulc najverovatnije naslednik Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije.

Delom u šali, Srbi često kažu da EU neće ni postojati kad Beograd ispuni sve uslove za pridruživanje. Kako će izgledati unija čiji će deo Srbija jednoga dana postati?

Vesti o smrti EU su preterivanje - da parafraziram Marka Tvena. Uveren sam da ćemo prevazići trenutne teškoće. Nakon mršavih godina, doći će i dobre. To neće biti lako. EU će morati da se integriše dalje, možda će kreirati fiskalnu uniju i pomeriće se ka političkoj uniji. To je neophodnost u globalnom svetu. Čak se Nemačka računa kao mala u odnosu na SAD ili Kinu, ali cela EU nije mala. Zajedno, naš BDP i populacija veći su nego u SAD. Glavni izazov će biti da se pomire procesi sa trenutnim nacionalističkim tendencijama u nekim članicama. Ali ja sam siguran da će EU nastaviti da postoji kao zona zajedničkih vrednosti, prosperiteta i stabilnosti, sa Srbijom kao članicom.

Da li je opravdani strah da će, do kraja godine, Nemačka postaviti nove uslove za ulazak Srbije u EU?

Neće biti novih uslova. Kriterijume za članstvo je već dovoljno teško ispuniti i bez novih zahteva. Proces proširenja će se nastaviti. EU ne zatvara svoja vrata novim članicama sa zapadnog Balkana. Pridruživanje Hrvatske je dokaz. Ali moram biti iskren. Proširenje ne može da bude top-prioritet Brisela u vreme kad ekonomska kriza drma same temelje Unije.

Da li je Srbija ispunila očekivanja kada je potpisala Briselski sporazum i podržala Srbe na Kosovu da izađu na izbore?

Ono što se dešava u odnosima Beograda i Prištine je od istorijskog značaja. Pratim pomno i potpuno podržavam razgovore između premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Srpske vođe su pokazale veštinu državništva, hrabrost i viziju. Evropski parlament bi voleo da se dijalog nastavi kako bi odnosi između Beograda i Prištine mogli što pre da se normalizuju.

Jednom ste rekli da Srbija neće postati članica EU dok ne prizna nezavisnost Kosova. Da li je to preovlađujući stav Brisela, koji niko osim vas i dalje ne želi javno da kaže?

Ne mogu da govorim u ime pregovarača. Ja samo izražavam ličnu procenu situacije, to je sve. U budućnosti vidim i Srbiju i Kosovo u EU.

Otvoreno ste sumnjali u efektivnost eventualne američke intervencije u Siriji. Da li ste pokvarili odnose sa delom američke administracije kada ste podržali Putinov plan za Siriju?

Ostajem ubeđen da vojna intervencija, ko god da učestvuje, nosi možda i neprihvatljivo visok rizik, a ishod ne može da se predvidi. Ubeđen sam takođe da skidanje vlade ili diktatora neće obavezno pomoći ukoliko ne postoji čista i razrešiva strategija za posledice. Na kraju, međunarodna zajednica je došla do sličnog zaključka.

Koga ste tačno imali na umu kada ste jednom rekli studentima da Evropa ugrožava samu sebe?

Ono što sam želeo da poručim studentima je da trošimo desetine, ako ne i stotine milijardi evra da spasimo banke, dok nam nedostaju sredstva da rešimo pitanje nezaposlenosti mladih. Ovo je žalosno. U nekim zemljama nezaposlenost među mladima dostiže i 60 odsto. Rizikujemo da imamo izgubljenu generaciju.